Sveti Antonije Veliki pouke O životu u Hristu

Pouke O životu u Hristu koje je napisao Sveti Antonije Veliki preuzete iz Dobrotoljublja

 

27. Sluga Božiji je onaj koji se Boji Gospoda i koji čuva Njegove zapovesti. To nije ropstvo u kome se mi nalazimo, već pravednost koja vodi ka sinovstvu. Gospod naš je izabrao apostole i poverio im blagovest Jevanđelja. Zapovesti koje su nam oni dali ustanovile su prekrasno ropstvo u kome mi gospodarimo svim strastima i obavljamo prekrasno služenje vrlinama. Međutim, kad se još više približimo blagodati, Gospod naš Isus Hristos će i nama, kao Svojim apostolima, reći: Više vas ne nazivam slugama, jer sluga ne zna šta radi gospodar njegov; nego sam vas nazvao prijateljima, jer sve što čuh od Oca svoga, objavih vam (Jn.15,15).

Oni koji pristupe blagodati iz opita (stvarnog iskustva) će poznati pokrete Duha Svetog i shvatiti svoje duhovno stanje. Shvativši i poznavši to, oni će uzviknuti: Ne primismo duha ropstva, da se opet bojimo; nego primismo Duha usinovljenja, kojim vičemo: Ava, Oče (Rim.8,15).

28. Bog svima rukovodi dejstvom Svoje blagodati. Zbog toga se ne lenjite i ne predavajte uniniju (malodušnost, depresija, mlitavost), već zovite Boga dan i noć da biste umolili blagost Boga Oca, i da bi vam poslao pomoć odozgo radi poznanja onoga šta treba da činite. Ne dajte sna očima svojima, ni veđama svojima dremanja (Ps.131,4), revnujući da prinesete sami sebe Bogu kao čistu žrtvu, i da biste ga videli. Bez čistote, naime, niko ne može videti Boga, kao što veli apostol (Jev.12,14).

29. Svi svetitelji žale, plaču i tuguju kad nas vide da smo lenji i nemarni. Kad nas, pak, vide da smo ispravni i da napredujemo u savršenstvu, raduju se, i u radosti i veselju ne prestaju da prinose Tvorcu molitve za nas. I Gospod se tada teši našim dobrim delima, isto koliko i svedočenju i molitvama svetih, ukrepljujući nas raznim darovima.

30. Onaj ko iz sveg srca ne omrzne ono što je svojstveno veštastvenoj i zemnoj ploti (telesnom) i svim njenim pokretima i dejstvima, i ko svoj um ne uzdigne gore ka Ocu svih – ne može dostići spasenje. A nad trudom onog ko to učini, Gospod će biti milostiv i dati mu nevidljivi i neveštastveni oganj koji će u njemu sagoreti sve strasti i savršeno očistiti njegov um. Tada će se naseliti u njemu Duh Gospoda našeg Isusa Hrista i ostati u njemu, učeći ga doličnom poklonjenju Ocu. Međutim, sve dok mi saučestvujemo u slastima svoje veštastvene ploti, ostajemo neprijatelji Bogu, Njegovim anđelima i svima svetima.

Molim vas imenom Gospoda našeg Isusa Hrista da budete marljivi za život svoj i spasenje svoje, i da ne dozvolite ovom vremenu da zbog trenutka otme od vas večnost kojoj nema kraja, ni tom zemljanom telu da vas liši Carstva svetlosti koje nema kraja i koje se ne može opisati. Zaista se smućuje duša moja i obamire um moj zbog toga što nam je data sloboda da izaberemo i činimo dela svetih, a mi, opijeni strastima, slično pijanim od vina, nećemo um svoj da uzdignemo gore i potražimo višnju slavu, nećemo da podražavamo dela svetih i sledimo njihove stope, kako bismo postali i naslednici njihovih dela i zajedno sa njima dobili večno nasleđe.

31. Vi ste se udostojili velikog dobra stekavši blagodat koja je u vama. Ipak, dužni ste i da se bez lenjosti podvizavate u ime Onoga koji vas je posetio, Istoka s visine (Lk.1,78), kako biste mu postali sveta i neporočna žrtva. Mi znamo kako je pala naša priroda sa visine svoje u dubinu poniženja i bede i kako ju je posećivao milosrdni Bog Svojim zakonima preko ruku Mojsijevih i ostalih proroka, kako je u poslednje vreme posetio preko Jedinorodnog Sina Svog, koji je vrhovni Načalnik naših prvosveštenika i istinski Lekar naš, jedini koji može da isceli bolesti naše, koji se obukao u naše telo i samog sebe predao za naše grehe. Njegovom smrću smo mi spaseni.

Shvatajte i prilježno ispitujte naredbe našeg Tvorca. [Zapazite] Njegove posete i spoljašnjeg i unutrašnjeg čoveka i to pošto smo, premda slovesni, postali nerazumni, budući da smo se privezali za volju neprijatelja, zlotvora i oca laži.

32. Koliko je milijardi zlih besova, i kako su bezbrojni oblici njihovih zamki! Čak i kad vide da smo poznali svoje strasti i sramotu, da izbegavamo zla dela na koja nas navode, da sklanjamo svoje uho od rđavih saveta koje nam došaptavaju, oni ne odustaju, nego sa očajnim naporom nastavljaju svoje delo, znajući da je njihova sudbina konačno rešena i da će im ad pasti u nasledstvo, zbog njihove prekomerene zlobe i otpadništva (od Boga). Neka Gospod otvori oči srdaca vaših da vidite koliko su bezbrojne mreže demonske, i kako nam čine mnogo zla svakoga dana. Neka vam daruje bodro srce i duh rasuđivanja kako biste sami sebe prineli Bogu kao živu i besprekornu žrtvu!

Čuvajte se u svako vreme demonske zavisti i njihovih zlih saveta, skrivenih zamki i pritajene zlobe, prevrtljive laži i hulnih pomisli i tananih nagovaranja koja svakog dana ubacuju u naša srca! [Klonite se] gneva i klevete na koje nas oni podbadaju da bismo se borili među sobom, sebe pravdajući a druge osuđujući, da bismo vređali jedni druge, da bismo govorili laskavim jezikom, skrivajući gorčinu u svojim srcima, da bismo osuđivali spoljašnjost bližnjega, skrivajući u sebi otimačinu, da bismo se svađali me:đu sobom i išli jedan nasuprot drugome, sa željom da istrajemo na svome i da se pokažemo čestitiji od drugih. Svaki čovek koji se naslađuje grehovnim pomislima pada svojevoljno, jer mu je milo ono što u njega seje neprijatelj i zato što misli da se opravda samo vidljivim delima, premda je iznutra stanište zlog duha koji ga uči svakom zlu.

Telo njegovo će se ispuniti sramotom, budući da njime vladaju demonske strasti koje on ne odgoni od sebe. Demoni nisu vidljiva tela. Međutim, mi postajemo njihova tela kada nam duše primaju njihove tamne pomisli. Jer, primivši te pomisli, mi primamo same demone, te činimo da se prepoznaju u telima.

33. Umna i besmrtna priroda sakrivena je u truležnom telu našem da bi kroz njega projavljivala svoja dejstva. I tako, činivši ovo telo kadionim oltarom, prinesite na njega sve vaše pomisli i rđave savete, i, postavljajući ih pred lice Gospodnje, uznesite k Njemu svoj um i srce, moleći ga da vam sviše pošalje Svoj oganj, koji će spaliti i očistiti sve što se nalazi na njemu. I pobojaće se protivnici vaši, sveštenici Vaalovi, i poginuće od ruke vaše, kao od ruke Ilije proroka (3.car.18,25). Tada ćete ugledati čoveka koji izlazi iz božanstvene vode i koji će učiniti da na vas siđe duhovna kiša, tj. Rosa Duha Utešitelja.

34. Otpavši od svog nebeskog čina zbog gordosti, đavo neprestano pokušava da navede na pad i sve one koji od sveg srca žele da pristupe Gospodu, i to istim putem kojim je i sam pao, tj. gordošću i ljubavlju prema sujetnoj slavi. Time nas napadaju demoni, i time i drugim sličnim misle da nas odvoje od Boga.

Osim toga, znajući da onaj ko voli svog brata, voli i Boga, oni u naša srca polažu mržnju prema bližnjemu i to u toj meri da ne možemo ni da pogledamo na brata svoga, niti da progovorimo sa njim.

Dešavalo se da su mnogi preduzimali zaista veliki trud u vrlini, ali su usled nerazumnosti opet pogubili sebe. To se može desiti i među vama ukoliko, na primer, ohladnevši za dela, budete mislili da posedujete vrline. Jer, eto, već ste upali u tu đavolsku bolest (nadmenost), misleći da ste bliski Bogu i da boravite u svetlosti, iako se, u samoj stvari, nalazite u tami.

Šta je pobudilo Gospoda našeg Isusa Hrista da složi Svoje haljine, da opaše Svoja bedra ubrusom, naspe vodu u umivaonik (Jn.13,4) i opere noge onima koji su niži od Njega, ako ne [namera] da nas nauči smirenju? Da, On ga nam je na primeru tada pokazao. I zaista, svi koji hoće da budu primljeni u prvobitni čin, uspeće jedino preko smirenja, s obzirom da je u početku pokret gordosti bio razlog svrgnuća sa neba. I tako, čovek neće naslediti Carstvo Božije ukoliko se u njemu ne nađe krajnje smirenje, smirenje svim srcem, svim umom, svim duhom, svom dušom i telom.

35. Ako želimo da se iskreno približimo svome Sazdatelju, treba da se, po duhovnome zakonu, podvizavamo da se duša oslobodi od strasti. Jer, zbog naših rđavih dela, zbog naslađivanja strastima, zbog mnogih demonskih iskušenja, naša umna snaga je oslabila, dok su dobre pobude naših duša zamrle. Mi već ne možemo da poznamo lepotu (i potrebe) naše duhovne prirode zbog strasti u koje često upadamo. Ali, nema nama spasenja ni od koga do od Gospoda našeg Isusa Hrista, po rečima apostolovim:

Jer kao što u Adamu svi umiru, tako će i u Hristu svi oživeti (1.Kor.15,22).

Naš Gospod Isus Hristos jeste život svih slovesnih stvorenja, sazdanih po Njegovom obrazu.