Веселинка Стојковић

ВАСИОНА

 

Питаш ме

Васиона шта је,

Милане мој.

Не разумем се ни ја у бескраје.

 

Сунаца на хиљаде хиљада,

Планете што зову се,

На хиљаде хиљада,

Земља је једна од њих,

Месеца на хиљаде хиљада,

Осталих фела на хиљаде хиљада,

У простору на хиљаде хиљада

Хиљаде хиљада хиљаде хиљада… мера,

Милиона година тако.

Знање то није лако,

Милане мој.

 

Давно сам,

Као ти сад,

Пожелео то да знам,

Да се пред девојчицама не брукам,

Да се правим снажан и важан.

Отац ми само рече:

– Учи што је прече,

Васиона сама дође,

Година много када прође.

 

Не питај ме

Васиона шта је,

Милане мој,

Не разумем се ни ја у бескраје.

 

(„За твоју срећу“)