Njegovo veličanstvo i najcenjeniji dragi kamen Dijamant 

Da li je skup dijamantski prsten pravi pokazatelj ljubavi? Veštački i prirodni dijamant.

 

 

Dragoceni kamen u koji se većina, ako ne i svaka žena vrlo lako zaljubljuje… Naravno ukoliko se nađe u prilici da samo vidi dijamant, a kamoli da dobije nakit ukrašen dijamantima. Ali, da li je baš ovakav prsten recimo, neophodan da se iskaže prava ljubav? Pretpostavljam da naslućujete odgovor: naravno da ne.

Simbolika dijamanata je vezana za dugovečnost i zato se često koristi kao ukras vereničkog prstenja. Iako ga većina pripadnica lepšeg pola potajno priželjkuje, ipak se zadovolje i kopijama dijamanata ili nekim drugim kamenom. Naravno, važna je ljubav koju želite na taj način simbolično da krunišete.

Ako vam ipak budžet dozvoljava preporučujem vam svakako da se pre kupovine dobro raspitate o kvalitetu dijamanata. Naravno i o njihovoj ceni. Danas se na tržištu mogu naći i brojne vrlo verne zamene. Pa tako su, recimo Rusi poznati po izradi veštačkih dijamanata koje kasnije boje u različite boje.

A evo osnovnih podataka o dijamantima koje bi svakako trebalo da znate:

• dijamant je najtvrđi mineral u prirodi i na Mosovoj skali tvrdoće zauzima najviše mesto,
• dijamant je kristalna supstanca koja ima izuzetno visok stepen prelamanja svetlosti,
• mogu se naći u žutoj, ružičastoj ili nekoj drugoj boji, a ponekad može biti i bezbojan,
• zbog visokog stepena tvrdoće se koristi i u industrijske svrhe (za sečenje, brušenje i poliranje pojedinih mekših supstanci),
• kada se dijamant iseče i ispolira dobija se brilijant, koji se koristi i za izradu nakita, a smatra se najpopularnijim oblikom brušenja dijamanata. Uz to, samo retki dijamanti su dovoljno kvaliletni da bi se iz njih uopšte dobio brilijant, pa je to još jedan od razloga njegove visoke cene.
• rudnici u Rusiji, Bocvani, Kanadi, Namibiji i Južnoafričkoj Republici se smatraju najvećim proizvođačima dijamanata u čitavom svetu,
• dijamant koji se proizvede industrijski nikada ne može biti tako krupan kao onaj koji se vadi u rudnicima.

Termin dijamant se dovodi u vezu sa grčkom rečju, a u značenju: neraskidiv, nepromenljiv, pravi. Pretpostavlja se da je ovaj mineral otkriven i prvi put zapažen u Indiji i to pre čak 3-6 hiljada godina. Arheološki podaci nam kazuju da je korišćen kao alat za pisanje.

Tokom 19. veka postaje popularan širom sveta, što zbog veće ponude, ali i bolje i kvalitetnije obrade. Uz to, sproveden je i određeni vid reklamiranja, pa su ljudi iz čitavog sveta čuli za dijamant.

Krajem 18. veka su izvršeni eksperimenti i dokazano je da je dijamant sastavljen od atoma ugljenika.

Ljudi koji se bave izradom nakita vrlo lako prepoznaju pravi dijamant. Najčešće po velikoj provodljivosti toplote, ali i indeksu prelamanja svetlost.

Neretko se desi da oni koji ne poznaju dovoljno karakteristike dijamanta pogreše pa ga pomešaju sa tzv. kockastim cirkonom. Kockasti cirkon je zapravo najčešći vid zamene dijamanta, s tim što on nema gotovo nikakvu vrednost, ali po izgledu podseća na dijamant.

Danas se dijamanti koriste uglavnom za izradu ukrasnih predmeta, a najčešće nakita, ali se njima i trguje na berzama. Postoji ukupno 28 registrovanih berzi dijamanata u čitavom svetu.