Ehinacea leči rak, grip, sidu, infekcije i podiže imunitet – Dr Ričard Šulc

EHINACEA PURPUREA – moćna lekovita biljka američkih indijanaca

Kako je od strane američkih travara nastao globalni mit da lekovita biljka Ehinacea leči rak, infekcije, sidu i grip

 

Ehinacea može da leči neizlečivo, ali ne na način kako je većina ljudi koristi.

Većina ljudi misli da je dejstvo biljaka slabo i neefikasno u poređenju sa lekovima iz apoteka. Da li je to tačno?

– Potpuno netačno. U većini slučajeva biljke imaju jače dejstvo od lekova iz apoteka, kada se koriste u sklopu celokupnog programa lečenja koji sam ja primenjivao u svom lečilištu. Naravno, pritom ne mislim na one nekvalitetne biljke iz prodavnica zdrave hrane, već o stvarima koje ljudi mogu napraviti kod svoje kuće, kao što ćemo kasnije i videti.

Šta su biljke sve postigle u vašem lečilištu?

– Imao sam 16 ljudi obolelih od side, i svi su se izlečili prirodnim načinom lečenja. Zbog geografskog područja u kojem je moje lečilište smešteno, imao sam mnogo pacijenata sa sidom. Ti ljudi su obično imali mali broj T limfocita u krvi. Mnogi od njih ispod 200, neki sa dvocifrenim brojem, a neki čak i samo 1 ili 2 T ćelije.

Samo toliko?

– Da, nema goreg od toga. Pojedini su imali i Kapošijev sarkom i pneumocističnu fibrozu pluća. Bili su to zaista bolesni ljudi. Neki od njih su imali samo još dve sedmice života.

I šta se na kraju desilo sa njima?

– Neverovatno deluje, ali u roku od par dana svima se udvostručio broj T-ćelija i zaustavilo se propadanje imunog sistema usled hemoterapije i leka Zidovudina, pošto su se držali svog programa lečenja. Uzimali su i oko 360 kapi tinkture od Ehinacee dnevno. Takođe sam sa njima morao da poradim na stavu prema bolesti, ali o tome ćemo drugi put. Mnogi od tih ljudi koji su umirali u potpunosti su povratili svoje zdravlje.

Domaća ehinacea povećava broj T-ćelija bolje od bilo kog leka koji preporuče lekari.

Ehinacea?! Zar to nije još jedna od onih biljaka koja se samo trenutno smatra „lekom za sve”?

– Pa da, ako pod tim „trenutno” podrazumevate najmanje 1.000 godina upotrebe.

Ko je toliko dugo koristio ehinaceu?

– Recimo, američki Indijanci je koriste stotinama godina za različite vrste problema, a naročito kod rana i ujeda zvečarke. Oni su znali da Ehinacea poboljšava sposobnost tela da se oporavi od bolesti ili povrede, ali i da ga štiti od otrova i toksina.

Dr King je bio jedan poznati lekar s kraja prošlog veka, čija se žena izlečila od raka zahvaljujući tinkturi od Ehinacee. Uobičajeni biljni preparati lekara joj nisu pomogli.

Ali zašto lekari nisu koristili Ehinaceu?

– Jesu zapravo. Ima jedna interesantna priča u vezi sa tim. Naime, krajem 18.veka živeo je neki čovek po imenu Džozef Mejer iz Pouni Sitija, u Nebraski. Iz karavana je prodavao razne stvari, među kojima je bio i alkoholni tonik od korena biljke iz Kanzasa. Recept je dobio od svojih prijatelja Indijanaca. Napravio je tonik, stavio ga u flašu i prodavao kao lek za sve bolesti.

Na zapad je putovao svojim karavanom prodavajući taj tonik. Postao je zbog toga veoma poznat i kao lekar i kao zabavljač. Da bi dokazao efikasnost svog proizvoda, puštao je da ga zvečarka ujede pred svima. I nikad se nije otrovao od toga.

Odatle potiče izraz „prodavac zmijskog ulja”. On je tvrdio, a tako je i izgledalo, da se radilo o leku za sve, od ujeda besnog psa do raznih vrsta zaraza.

Pred kraj 19. veka odlučio je da sazna kakva je to biljka koju je dobio, te je tonik odneo profesoru Kingu – jednom od najpoznatijih naših lekara tog doba i autoru čuvene „Kingove američke farmakopeje” (King’s American Dispensatory).

Profesor King se samo nasmejao na takav zahtev, stavio flašu zmijskog ulja ispod klupe kod svoje kuće, a Džozefu odgovorio da mora da je lud čim je pomislio da se identitet biljke može utvrditi iz flaše koju je dao. Rekao mu je da mu pošalje celu biljku u njegovu laboratoriju. U isto vreme, supruga profesora Kinga je umirala od raka. Stanje se nije poboljšavalo, uprkos svemu što je pokušavao da uradi. Njegovi prijatelji i kolege, naročito braća Lojd iz Sinsinatija u Ohaju, napravili su mu za to vreme najkvalitetniji i najefikasniji biljni preparat u Americi. Ali, ni to nije moglo pomoći Kingovoj supruzi. Umirala je.

Džozef Mejer je poslao celu biljku profesoru Kingu, koju je ovaj stavio negde sa strane. Nekoliko meseci kasnije, njegova supruga se u potpunosti izlečila od raka. Naravno, King je bio presrećan. Rekao joj je kako mu je drago što su njegovi medicinski saveti i lekovi konačno dali rezultate. Ali kada mu je ona rekla da je sa upotrebom tih lekova i njegovih medicinskih saveta prestala još pre par meseci, i da je koristila ovo „zmijsko ulje”, on je ostao šokiran.

U to doba nije bilo nikakvih preparata od Ehinacee, niti je medicina znala za njega. U roku od dve godine, postao je najčešće upotrebljavan tonik američkih lekara. Sa njegovom je upotrebom prestalo kada je AMA (Američko medicinsko udruženje) odbacila prirodnu medicinu i oduzela posao lekarima prirodne medicine, njih 20.000 je ostalo bez posla.

Na žalost, većina današnjih lekara prirodne medicine ne voli da sluša o Ehinacei kao leku za rak.

Zašto?

– Jer žele da se herbologija uklapa sa zvaničnim naučnim podacima i standardima. Žele da zaborave na prošlost, koju smatraju nedoraslom, i ne žele da govore o biljkama koje, bez sumnje, definitivno uništavaju tumore i leče rak.

Većina proizvoda od biljke Ehinacea po prodavnicama samo su vodenkasti beskorisni preparati. Testirajte ih i videćete da sam u pravu.

Zašto?

– Jer to nimalo ne bi bilo politički korektno. Savremeni herbalisti umanjuju značaj lekovitog dejstva biljaka na rak, kako se ne bi zamerili ljudima od moći. Još jedan razlog što je njihova priča za svaku osudu je taj što je većina današnjih tinktura od Ehinacee, koje se prodaju po marketima, toliko  standardizovana (moderna verzija reči „vodenkasta”) da Ehinaceu ne mogu da osetim ni okusim u 75% istih. Garantujem vam da je zmijsko ulje Džozefa Mejera bilo bolje od bilo kog današnjeg farmaceutskog biljnog preparata. U stvari, i znam da su tinkture u prošlom veku imale mnogo jače dejstvo.

Kako to znate?

– Probao sam ih.

Probali ste tinkture stare preko 50 godina?

– Upravo tako. Pre oko 15 godina, kada je dr Kristofer još bio živ, rekao mi je da bi trebalo da odem do njegovog prijatelja Natana Potursta (Nathan Pothurst), jer je on tad imao, mislim, oko 90 godina, te ovaj nije znao koliko će još dugo živeti.

Otišao sam do njega i imao prilike da vidim njegovu botaničku apoteku, jednu od poslednjih takve vrste u Americi. Nalazila se u centru San Franciska, u Elisovoj ulici, među oblakoderima, i mislim da ona postoji još od vremena Prvog svetskog rata, možda i ranije. Taj čovek je bio neiscrpivi izvor znanja o lekovitom bilju koje je u upotrebi u poslednjih 100 godina.

Natan je dr Kristofera snabdevao određenim biljkama i biljnim produktima, a on je taj koji mi je ispričao malopre spomenutu priču o profesoru Kingu. Natan je još uvek držao tinkture iz njegove apoteke, iz vremena prošlog veka. Imao sam tu čast da sa njih skinem debeli sloj prašine i da ih probam. Da vam kažem, iako su stare preko 50 godina, od njih su me snašli žmarci koliko su jakog dejstva. Kada su se herbalisti nešto pitali u ovoj zemlji, oni nisu koristili tinkture koje se danas koriste. Ovo današnje vodenkasto đubre od tinktura ne bi ni stiglo do javnosti, jer bi ih ovi bacili pre toga.

Šalite se! Zar opet malo ne preterujete?

– Sami prosudite. Ali pre toga uradite sledeći eksperiment. Otiđite do prodavnice, kupite sve moguće vrste ekstrakta od Ehinacee, a ja vam garantujem da ako sami napravite isto kod svoje kuće, da će ono biti bolje od tih tzv. standardizovanih, potentnih, proverenih tinktura, napravljenih od cele biljke, sa svežim sokom biljke, hidroprocesovanih, ocenjenih od strane nemačke komisije, itd.

Proverio sam kako ste rekli, i bili ste u pravu. Teško je poverovati, ali po prodavnicama zdrave hrane prodaje se baš đubre od tinktura. Jer ako džem od jagode ima ukus jagode i limunada ima ukus limuna, zašto i ovi super-ekstrakti od ehinacee nemaju ukus kao što treba da imaju? Šta da kažem našim čitaocima, šta oni da rade?

– Ako nemaju od koga da nabave, onda treba sami da naprave. Nije teško.

Kako?

– Samo kupite svež ili čak osušen koren ehinacee. Potopite biljku u 40% alkohola na 4-5 dana, i posle toga, stavite je u blender. Blendira se u početku na maloj brzini. Neće se odmah pretvoriti u tečnost. Prespite to u činiju i neka ostane tako neko vreme. Koliko god da je velika činija, neka 2/3 činije bude ta smesa, a 1/3 alkohol. Rukom iscedite isto kroz čistu i ispranu krpu.

A ako želite da vam tinktura bude još jača, onda ovu napravljenu tinkturu čuvajte do jeseni. Onda je prespite po svežim listovima i cvetovima ehinacee, na gore opisan način. Ona se napravi za oko 14 dana. Procedite je, i dobićete najbolju moguću i najjaču tinkturu, bolju od bilo koje druge.

Da li bi ljudi trebalo da sami gaje ehinaceu?

– Apsolutno. Preporučujem svakom ko ima malo zemlje za baštu da je posadi. Ona pripada porodici suncokreta, slična je njima, samo što ima latice ružičaste boje. Biljka je divnog izgleda i lepo će stajati uz kuću.

Postoji 9 poznatih vrsta Ehinacee, koje su sve američkog porekla. Ipak, danas se gaje po svim delovima sveta. Spada u porodicu suncokreta, dok su medicinski najpopularnije vrste Echinacea angustifolia, Echinacea purpurea i Echinacea palladia, mada su svih 9 vrsta lekovite. Echinacea angustifolia je verovatno najbolja. Nju najviše koriste Indijanci.

Dobro, sad mi recite, za šta se zapravo koristi ehinacea?

– Bolje je da pitate za šta se ne koristi. Na stotine svetskih medicinskih i naučnih istraživanja je pokazalo da Ehinacea u svakom pogledu poboljšava i jača imuni sistem čoveka. Pomaže telu da stvori veći broj odbrambenih krvnih ćelija, to jest, povećava broj T-ćelija, pojačava produkciju i aktivnost makrofaga (njihovu sposobnost za uništavanjem stranih tela), stimuliše lučenje interferona i interleukina I, i izgleda da štiti ćelije od napada stranih tela.

Čuo sam da se u Nemačkoj koristi čak i u vidu injekcije, protiv oslabljenog imunog sistema i degenerativnih oboljenja. Zapravo, Nemci su testirali Ehinaceu koja je u svojim slabim ekstraktima pokazivala dejstvo jačanja imuniteta, a samo zamislite onda kakva čuda pravi ehinacea koju sami pripremite ili kada kupite onu kvalitetnu.

Kako se koristi?

– Lako je. Koren ehinacee treba da se krčka da bi se dobio dekokt. Jedna ravna kašika iseckanog i prosejanog korenja, ili 5 delova korena od po 2,5 cm, stavi se u lonac, sa oko 500 ml vode. Treba pola sata da se krčka na blagoj vatri. To pijte 2-3 puta dnevno.

Za tinkturu najmanja doza je 60 kapi (2 pune kapaljke) 3 puta dnevno ili 180 kapi dnevno. Ova doza se uzima dve sedmice, onda se jedna sedmica odmara, pa se ponovo nastavi, po potrebi. Kod ozbiljnijih slučajeva može se koristiti čak 2-4 puta veća doza, do oko 60 kapi na svakih sat vremena. Lično sam uzimao po 30 ml dnevno, radi naglog jačanja imuniteta. Ova Ehinacea i Beli luk pravi su dinamitski tandem, tako da preporučujem da se istovremeno koriste. Svako ko uzima Ehinaceu trebalo bi i da pojede najmanje 3 češnja belog luka dnevno.

Da li leči još neke bolesti?

– Ehinacea je dobra protiv prehlade, gripa i groznice, kao i sve vrste infekcije, vreline i otoka. Lekovito deluje protiv svakog otrovnog ugriza ili ujeda. Može se primenjivati i spolja. Poznata je kao lek protiv raka, pri čemu se koristi dve sedmice, a jedna odmara.

Mnogi od mojih pacijenata su se izlečili od raka, side i drugih degenerativnih oboljenja koristeći Ehinaceu kao temelj njihovog programa lečenja.

U moje lečilište jednom prilikom je došla neka žena sa upaljenim i oteklim grlom. Bolovala je 3,5 meseca i nijedan lek i antibiotik koji su joj davali lekari nije delovao. Njen imunitet je bio preslab. Uzela je potom da koristi tinkturu od Ehinacee, i za dva dana više nije imala problema sa grlom. Ni dan-danas ih nema.

Bilo je pacijenata koji su godinama patili od hroničnih infekcija, a kada bi počeli sa uzimanjem ehinacee, ozdravili bi za samo nekoliko dana.

 

Izvor: Dr Ričard Šulc  – Lečenje neizlečivih bolesti

http://prirodanadar.rs/