Kako sam ja?
Kako sam-ja? Nebo i lažni Bože! Istina, šta se to tebe tiče?
Kiša! Zima zamrznuta, trula, sama, pred mojim vratima.
Zamrzava moje ranjeno telo od raznih bolova.
Preživljavam u svom krevetu, u ogromnoj nevolji.
Od težine starih godina i zglobova krutih šaka, nagrizlih od osteoartritisa.
Odlazak prijatelja, lažni prijatelji sa kojim ne delimo sudbinu …
Nek mi ostane slika i senka smrti!
Žak Valeran
Srpski prevod: Zorica Sentić
Comment vais-je ?
Comment vais-je ? Ciel et faux dieu ! Vrai, que t’importe ?
La pluie ! L’hiver figé pourrit seul à ma porte
Gèle mon corps blessé de douleur uniforme
Je survis en mon lit dans la détresse énorme
Du poids de mes vieux ans et des poignets raidis
Par l’arthrose grugé. Le départ des amis,
Faux amis dont je ne partage pas le sort…
Qu’Il me reste l’image et l’ombre de la mort !
Jacques Vallerand