Pravila ponašanja u Crkvi i kako se ponašati na liturgiji
Preporuke kako vernik treba da se ponaša u Crkvi za vreme liturgije. Pravila ponašanja data su i napisana od Saborne Crkve u Beogradu
Sveti oci pravoslavlja iz raznih epoha su nam ostavili svedočanstva i vidjenja šta se dešava na duhovnom planu kada se obavlja Sveta liturgija u Crkvi. Prozorljivi svetitelji su mogli duhovnim očima da vide kako se za vreme liturgije Crkva ispuni nebeskim andjelima i svetiteljima koji se uz Bogorodicu zajedno sa vernicima mole. To svedočanstvo su nam ostavili da bi imali svest da kada ulazimo u Crkvu i pravoslavni hram, da iskažemo duboko poštovanje prema Božijim nebeskim silama koje se zajedno sa nama mole. Mi to možda sada ne vidimo, jer duhovno nismo uznapredovali, nekada samo osetimo blagodet Svetog Duha koji ispuni hram, ali zato svaki put kada ulazimo u Crkvu moramo biti svesni da smo u društvu svetitelja i andjela i neposredne Božije prisutnosti.
Prenosimo vam Pravila ponašanja u Crkvi sa sajta Saborne Crkve u Beogradu.
Pravila ponašanja u Crkvi
Ulazeći u sveti hram, prekrstimo se, uz blagi naklon. Dolazimo do celivajuće ikone na sredini crkve, poklonimo joj se i prekrstimo, celivamo ikonu (žene ne ostavljajući tragove karmina) i na kraju se okrenemo i blago poklonimo onima koji stoje u redu iza nas i oko nas. Hram je sveto mesto sabranja vernika radi molitve i bogosluženja, te sve radnje koje to remete, nisu dozvoljene. Razgovori tokom službe su nepristojni i sebični jer na taj način zaboravljamo da se i naši bližnji u hramu mole i da im je za to potreban mir, a i nama samima to rasejava pažnju neophodnu za molitvu. Za vreme bogosluženja je od najvećeg značaja da zaboravimo na sve svakodnevne brige i probleme, da posvetimo svoje srce i um samo Gospodu. Jedino tako možemo izaći iz hrama novi, očišćeni, osvećeni, preporođeni, obnovljeni.
.
Molitvene reči i pesme tokom službe i liturgije
Molitve i pesme tokom službe nisu samo formalno izgovaranje teksta ili melodije, već imaju svoj istinski i dubok smisao; pomažu nam u duhovnom samoosvešćivanju, promeni nas samih i zajednici sa bližnjima i sa Gospodom. Zato je važno slušati sve reči, čak i kada u početku deluju nerazumljivo. Vremenom, uz Božiju pomoć, ali i sopstveni trud kroz čitanje duhovne literature, razgovore sa duhovnikom i redovne dolaske na službe, počinjemo da osvešćujemo značaj svih sveštenih radnji u Crkvi, kao i reči i pesama. One postaju integralni deo i okosnica našeg života, delanja, razumevanja, mišljenja i osećanja.
Za vreme bogosluženja ne šetamo po crkvi i ne guramo se. VERA DOLAZI SLUŠANjEM, a to znači najpre slušanjem Reči Božije, iskazane u čitanju Svetog Jevanđelja, slušanjem reči molitava, pesama, svoga srca, kao i slušanjem svojih bližnjih i glasa njihovog srca. Najlepši i istinski vid sabranja vernih je kada svi zajedno pevaju uz hor ili pojce, to su slavoslovija Gospodu i Svetima, saučestvovanje u bogosluženju i zajedničke molitve, što pojačava radost našeg prebivanja u tom svetom sabranju, kada je Hristos među nama. Za vreme čitanja Svetog Jevanđelja stojimo mirno, pognute glave, opuštenih ruku i u najvećoj tišini i otvorenosti za Reč Božiju jer nam se tada otkriva Sam Bog. Isto važi i za iznošenje Časnih Darova na Liturgiji, osvećenje Svetih Darova, Pričešće, blagosiljanje prisutnog naroda…
Tokom Liturgije sve nam se kazuje šta treba da činimo, ako slušamo pažljivo: „Glave svoje Gospodu priklonimo“, „Zablagodarimo Gospodu“, „Gospodu se pomolimo“, „U miru iziđimo“…
.
Sveto Pričešće i Pričešćivanje
Na Sveto Pričešće izlazimo po blagoslovu svog duhovnika ili ispovednika, ako smo postili redovno i ispovedili se. Čaši prilazimo u potpunom miru, izgovarajući sa sveštenoslužiteljem molitvu. Ruke su nam prekrštene na grudima, desna preko leve. Nikada se ne krstimo pred samim putirom da ga ne bismo podizanjem i spuštanjem ruke gurnuli i prosuli Svetinju. Pred uzimanje Pričešća, izgovaramo svoje ime sveštenoslužitelju, na šta on izgovara: „Pričešćuje se sluga Božiji (ime) / sluškinja Božija (ime) Telom i Krvlju Hristovom“.
Tamo gde je najveća Svetinja, Krv Hristova, osveštana blagodatnim dejstvom Svetog Duha, tu ne staju virusi, bakterije, ni ma kakva nečistoća, pa je svaka sumnja i osuda toga što se svi pričešćuju iz jedne kašičice ne samo neopravdana, već i pokazatelj potpunog nerazumevanja Svetih Tajni. O tome se, svakako, treba informisati kroz duhovnu literaturu i razgovor sa duhovnikom.
Pred Pričešće Svetim Hristovim Tajnama ne jede se i ne pije ništa od ponoći, žene ne stavljaju karmin, kako ne bi ostavljale trag na kašičici iz koje se uzima Pričešće.
Zatim se uzima nafora (osvećeni hleb), vodeći računa da nam ni jedna mrvica ne padne na pod, inače je treba pokupiti jer se radi o svetinji.
.
Odevanje i izgled vernika u Crkvi
U crkvi treba da smo odeveni pristojno, bez prepunih stomaka, žvakaće gume, upadljive šminke, držanja ruku u džepovima, ljubopitljivog posmatranja ostalih vernika, smeha i razgovora. Pristojno odevanje isključuje kratke suknje, šortseve, suknje sa dubokim izrezom, provokativnu i prenapadnu odeću.
Začuđujuće je to što ljudi nikad ne postavljaju pitanje kako da se obuku za odlazak u pozorište ili u goste prijateljima, a kada idu u goste svome Gospodu i Spasitelju, za Njegovu Svetu Trpezu, gde dobijaju dar života, tu se o načinu oblačenja ili nepotrebno polemiše ili se na to čak i ne obraća uopšte adekvatna pažnja.
Nedopustivo je korišćenje mobilnih telefona u crkvi! Kao što i u svojim i tuđim domovima poštujemo određena pravila ponašanja, kako bi naš život u zajednici bio olakšan i služio na međusobnu radost, poštovanje i ljubav, pa su nam ta pravila sasvim prirodna i razumljiva, tako i u hramu treba da budemo prirodni, ne pretvarajući se u roba pravila, kako ne bismo sputavali duh ljubavi i molitve, ali ni da se prema hramu odnosimo nehajno, bahato i bez poštovanja jer se nalazimo na svetom mestu.
.
Kako se krstimo?
Sve sveštene radnje i sve molitve osvećuju se znakom krsta.
Krstimo se tako što u jedno saberemo tri prsta desne ruke – palac, kažiprst i srednji prst, a mali i domali prst savijemo na dlan. Tri spojena prsta simbolizuju Sveto Trojstvo – Oca, Sina i Svetoga Duha, dok su dva prsta na dlanu simbol dvojstva Hristove prirode – božanske i ljudske.
Sa tri sastavljena prsta dotičemo najpre čelo, posvećujući Bogu svoj um, i govorimo: „U ime Oca“, zatim deo ispod grudi, posvećujući Bogu svoje srce, izgovarajući: „i Sina“, a na kraju dodirujemo desno pa levo rame, posvećujući Bogu svoju snagu, govoreći: „i Svetoga Duha“. Završavamo sa „Amin“, što znači: „Neka tako bude“.
Pogrešno je krstiti se „u vazduhu“, na brzinu, improvizovati krsni znak kratkim potezima ispred sebe u znaku malog romba, ne dovršiti ga sasvim, a naročito ga zloupotrebljavati u sujeverne svrhe. Znakom krsta – pod uslovom da smo se prekrstili ispravno – osvećujemo sebe, čitavo svoje biće.
Krsnim znakom rasteruju se nečiste sile, njime se ispoveda naša vera u Boga i Vaskrsenje, kao sastavni deo naših molitava.
.
Blagoslov sveštenika
Sveštenoslužitelju prilazimo smerno, celivamo mu ruku, izgovarajući: „Oče, blagoslovite“ ili, u slučaju da je reč o episkopu, „Blagoslovite, vladiko/preosvećeni“.
Vernik tada od sveštenoslužitelja dobija blagoslov rukom čiji prsti formiraju slova ISHS, što su početna slova Spasiteljevog imena. Za vreme službe, kada sveštenik blagosilja narod, svi treba da poviju glave smerno, primajući taj blagoslov kao od samog Gospoda. Ovim poklonom verni izražavaju svoju blagodarnost Bogu na Njegovoj blagodati i milosti.
Posebna vrsta blagoslova je onaj na početku Svete Liturgije, kada sveštenoslužitelj izgovara reči: „Blagosloveno Carstvo Oca i Sina i Svetoga Duha“, čime se blagosilja, po Božijoj blagodati, čitavo liturgijsko sabranje i sve što će se na njemu događati. Zato je jako važno doći pre početka Liturgije i prisustvovati joj od početka do kraja, a ne kasniti, pogotovo što se, našim naknadnim prolaženjem kroz hram, remeti molitveni mir.
.
Kupovina i paljenje sveća u Crkvi
Sveće treba kupovati isključivo u hramu jer su na tom mestu osveštane, a time se pomaže i život i rad hrama u kome se molimo i dobijamo darove od Gospoda. To se odnosi i na sve druge crkvene predmete. Iako je iz praktičnih razloga ustaljena praksa da se na gornjoj površini pale sveće za zdravlje i blagodat živima, a na donjoj za pokoj dušama umrlih, u Hristu su svi živi, pa se ne treba opterećivati formalnom stranom ovog čina.
.
Prilozi vernika za Crkvu
Vernici, po svom nahođenju i mogućnostima, dobrovoljno daju prilog za sveti hram, u znak zahvalnosti za blagodatne darove koje dobijaju u njemu, razumevajući da su prilozi potrebni kako bi se hram mogao dalje izgrađivati i organizovati duhovni život i sveštene radnje.
Prilog je naše dobročinstvo kojim vraćamo Gospodu od onoga što nam je On Sam dao.
.
Napomena Redakcije: Neukusno je od vernika da novac i priloge ostavljaju na ikone koje se celivaju. Takodje, nepotrebno je i bez svrhe izvoditi pred i nad ikonama čudne pokrete za koje mislite da imaju neko posebno značenje, praviti zapise i uvlačiti papiriće sa molitvama u oltar. Postoji pravilo kako se nekome čita molitva.
Za vreme čitanja molitvi „Oče naš“ i „Simvol vere“ se niko ne kreće po Crkvi, stoji se mirno. Pri stajanju u Crkvi na liturgiji se ne drže ruke iza ledja, ne drže se šake u džepovima, niti se ruke ili noge prekrste. Izbegava se priča sa poznanicima i medjusobno pozdravljanje, sve to može da se obavi van crkve i službe.
Onaj ko nije postio i ispovedio se ne može da se pričesti. Sveštenik ne može znati ko se ispovedio a ko ne, i vernici ne bi trebali bez ispovedi da prime Sveto Pričešće jer to nije Bogougodno i greh je varanja. Nije na korist verniku. Pri uzimanju nafore – svetog hleba pazite da vam ni mrvica ne padne na pod, nemojte da mašete hlebom po vazduhu i držite ga samo sa dva prsta, nafora se drži na dlanu.
Takodje, izbegavajte da kasnite na liturgiju da bi skratili vreme na službi. Isto tako, Crkva se ne napušta dok se liturgija ne završi u potpunosti, dok se ne obavi prišečće vernika a zatim podeli nafora svima. Za vreme liturgije se može čitati molitvenik da bi se pratila služba ali se ne trebaju čitati druge stvari i knjige, jer liturgija služi da se SVI ZAJEDNO MOLE u sabornosti pred Gospodom, a ne da svako ide svojim putem.
Crkva koja rastavlja bračni par i obitelj nije crkva za mene.Imaš sjediti do muža i djece i uživati ljubav Božju. Kakve podjele? Žena drži 4 stupa u kući, moli za muža da i ovaj krene na misu i onda ih treba rastavljati na strane, ma hajte molim vas. Koje je značenje podjela?
Ne vrijediš jednako pred Bogom? Ili žene su manje vrijedne da stoje sa muškarcima?
Gdje idu djeca, na posebnu stranu ili ih uvale majkama da ih ne drže muškarci. Uvijek žene, žene rađaju i uvelike puno trpe, pa zato trebaju biti na posebnoj strani.
Nema toga u KC. Nema. A nisam čula ni da ima u pravoslavnoj. Prvi glas danas ovdje.
žao mi je što postavih pitanje, da sam znala da će doći do ovako žustrih rasprava i teških riječi ne bih se javljala. Hvala svim dobronamjernim komentarima. Hvala
Žao mi je što ovde ima puno pogrešnih mišljenja i stavova koji su izneseni iz neznanja i usvajanja paganskih običaja. Da bi se neko zvao pravoslavni hrišćanin trebalo bi da čita Jevandjelje i da pita sveštenike šta je šta i kako se radi.
Ne postoji nikakva podela na žensku i mušku crkvu. Svi ULAZE NA GLAVNA VRATA i celivaju prestonu ikonu, pa sve ostale ikone. U Poslanicama su sveti apostoli doslovno naveli da žene u crkvu ulaze pokrivene glave maramom i da stoje s leve strane a muškarci s desne strane. SPC se drži reči apostola i predanja, nije to nikakva izmišljotina, a što vernici u šumadij stoje izmešani je stvar neznanja vernika a i sveštenika. Otidjite u neku rusku crkvu pa vidite kako se rusi drže takve prakse revnosno i disciplinovano. Čim je to tako preporučeno od samih apostola, to ima značenje i smisao koji treba da se poštuje.
Pročitajte Poslanice apostolske, sve lepo i jasno piše :-)
Slavica, a zašto se Vi osjećate krivom ako ste pitali? Nemojte sebe kriviti i optuživati, Bogu hvala da ste pitali, inače bi se laž nastavljala. Bog želi da govorimo istinu a ne da lažemo, ja kao predstavnik svoje vjere ovdje mogu reći da je neistina što se piše za katolike. Vidite, meni nije žao. Nije mi žao što sam rekla istinu. Samookrivljavanje i samooptuživanje nije od Boga, zašto sad dopuštate da vam đavao nabija krivnju? Pa ima i ona poslovica „tko pita ne skita“, zar ne? Dobro je pitati, nije sramota ne znati, sramota je ustrajati u grijehu.
Ja samo očekujem ako netko proziva katoličku crkvu da napiše gdje to još postoji, župa i mjesto i što sad, nema odgovora? Laž je razotkrivena. Bogu hvala.
Budite u miru i uvijek pitajte ali pitajte duhovnika a ne komentatora kojega i ne poznajete.
Ne budite navini, svatko je to mogao napisati tko i nema pojma i tko uopće ne poznaje vjeru.
Mislite da se u komentatore ne ubacuju okultisti, oni koji zavode i odvode od vjere, karikiram, ne mogu sad tvrditi to za nikoga, ali da, sotona čini ono što mu je posao a služi se ljudima. Moj vam je savjet, ako imate pitanja postoje i stranice gdje svećenik odgovora, neka Vam netko predloži koje bi to mogle biti, ja ne znam točno pa pitajte sve što Vas zanima.
i ne osjećajte se krivom, stvarno nema razloga. Teških riječi nema, možda sve ozbiljno doživljavate, samo obrana istine. Dužnost nam je govoriti istinu i raskrinkati zlo, tj. laž.
Ja stojim kod svojih tvrdnji, opisanog u Katoličkoj Crkvi nema nigdje. Da ima vjerojatno ne bih nikada išla u takvu crkvu.Brak je sakramenat, time i zajedništvo i nema strana. Nema.
Svako dobro.
Tara Vi imate pravo pisati kao pravoslavni vjernik kako jest u vas, ali to znači da imate pravo druge proglašavati poganima, tu misao zadržite za sebe.Ne znam koliko imate prava napadati sveštenika koji je u „neznanju“.S druge strane, u Poslanicama piše dosta toga što je bilo u kontekstu onoga vremena, i u Starom Zavjetu piše pu no toga što se danas ne koristi.Morate poznavati povijest Izraelskog naroda i zašto je nešto tako bilo. U jednu stvar sam sigurna, nemate pravo optuživati druge da su pogani koji nemaju te podjele jer Božja ljubav je visila na križu a ne na stranama.Ako sam ja za vas paganin, dobro, mislite kako hoćete, ali dužnost mi je reći da se ovdje prestene izmišljati za katolike što nije.
Ja ne pripadam Vašoj Crkvi i nigdje vas nisam nazvala pagankom kao vi mene.
Ne bih ovdje uopće ni komentirala da se nije dotaklo Katoličke Crkve i lupetanja gluposti.
..ali to NE ZNAČI, ispustila sam NE
Draga Martina, Vi ste se potpuno pogubili, cim neko pomene katolike Vi mislite da Vas neko mrzi i samo vam je to u glavi. Koliko sam shvatila tekst i naslov rec je o pravoslavnoj crkvi. Pozdrav za Vas i budite uvereni da Vas niko ne mrzi a pogotovo vernik..
Draga Goga, to uopće nisam ni pomislila, vidi se da uopće niste komentare pročitali, ja sam samo ispravila netočan navod. Pozdrav, bolje čitajte.
Nema govora o mržnji, ako ste mislili na poganin, pa nije baš lijepa riječ zar ne? Bolje čitajte, bit će vam jasno da uopće nisam ni mislila komentirati.
Samo sam rekla istinu, kako je u katoličkoj crkvi ali kad pravoslavac počne pametovati o tome svašta izađe kao istina. Javila sam se da ispravim netočno.
Bog s tobom. Očale kupiti. :)
Da Vam bude jasnije Goga, nisam komentiral tekst nego Verin komentar, onda je Tara dodala pogane itd.
A Hanibal je opet prolio pamet da on zna kako je to sa katolicima. Dođite k nama u crkvu pa ćete vidjeti da ništa od toga nije istina.
Meni se čini da bi se ovdje trebao upetljati vaš pravoslavni sveštenik da vas sve pouči.
Eto,Goga, nitko vas nije dirao, vi ste prvi spomenuli katolike, vi kao pravoslavci ii vaša komentatorka Vera.