Pravila ponašanja u Crkvi i kako se ponašati na liturgiji
Preporuke kako vernik treba da se ponaša u Crkvi za vreme liturgije. Pravila ponašanja data su i napisana od Saborne Crkve u Beogradu
Sveti oci pravoslavlja iz raznih epoha su nam ostavili svedočanstva i vidjenja šta se dešava na duhovnom planu kada se obavlja Sveta liturgija u Crkvi. Prozorljivi svetitelji su mogli duhovnim očima da vide kako se za vreme liturgije Crkva ispuni nebeskim andjelima i svetiteljima koji se uz Bogorodicu zajedno sa vernicima mole. To svedočanstvo su nam ostavili da bi imali svest da kada ulazimo u Crkvu i pravoslavni hram, da iskažemo duboko poštovanje prema Božijim nebeskim silama koje se zajedno sa nama mole. Mi to možda sada ne vidimo, jer duhovno nismo uznapredovali, nekada samo osetimo blagodet Svetog Duha koji ispuni hram, ali zato svaki put kada ulazimo u Crkvu moramo biti svesni da smo u društvu svetitelja i andjela i neposredne Božije prisutnosti.
Prenosimo vam Pravila ponašanja u Crkvi sa sajta Saborne Crkve u Beogradu.
Pravila ponašanja u Crkvi
Ulazeći u sveti hram, prekrstimo se, uz blagi naklon. Dolazimo do celivajuće ikone na sredini crkve, poklonimo joj se i prekrstimo, celivamo ikonu (žene ne ostavljajući tragove karmina) i na kraju se okrenemo i blago poklonimo onima koji stoje u redu iza nas i oko nas. Hram je sveto mesto sabranja vernika radi molitve i bogosluženja, te sve radnje koje to remete, nisu dozvoljene. Razgovori tokom službe su nepristojni i sebični jer na taj način zaboravljamo da se i naši bližnji u hramu mole i da im je za to potreban mir, a i nama samima to rasejava pažnju neophodnu za molitvu. Za vreme bogosluženja je od najvećeg značaja da zaboravimo na sve svakodnevne brige i probleme, da posvetimo svoje srce i um samo Gospodu. Jedino tako možemo izaći iz hrama novi, očišćeni, osvećeni, preporođeni, obnovljeni.
.
Molitvene reči i pesme tokom službe i liturgije
Molitve i pesme tokom službe nisu samo formalno izgovaranje teksta ili melodije, već imaju svoj istinski i dubok smisao; pomažu nam u duhovnom samoosvešćivanju, promeni nas samih i zajednici sa bližnjima i sa Gospodom. Zato je važno slušati sve reči, čak i kada u početku deluju nerazumljivo. Vremenom, uz Božiju pomoć, ali i sopstveni trud kroz čitanje duhovne literature, razgovore sa duhovnikom i redovne dolaske na službe, počinjemo da osvešćujemo značaj svih sveštenih radnji u Crkvi, kao i reči i pesama. One postaju integralni deo i okosnica našeg života, delanja, razumevanja, mišljenja i osećanja.
Za vreme bogosluženja ne šetamo po crkvi i ne guramo se. VERA DOLAZI SLUŠANjEM, a to znači najpre slušanjem Reči Božije, iskazane u čitanju Svetog Jevanđelja, slušanjem reči molitava, pesama, svoga srca, kao i slušanjem svojih bližnjih i glasa njihovog srca. Najlepši i istinski vid sabranja vernih je kada svi zajedno pevaju uz hor ili pojce, to su slavoslovija Gospodu i Svetima, saučestvovanje u bogosluženju i zajedničke molitve, što pojačava radost našeg prebivanja u tom svetom sabranju, kada je Hristos među nama. Za vreme čitanja Svetog Jevanđelja stojimo mirno, pognute glave, opuštenih ruku i u najvećoj tišini i otvorenosti za Reč Božiju jer nam se tada otkriva Sam Bog. Isto važi i za iznošenje Časnih Darova na Liturgiji, osvećenje Svetih Darova, Pričešće, blagosiljanje prisutnog naroda…
Tokom Liturgije sve nam se kazuje šta treba da činimo, ako slušamo pažljivo: „Glave svoje Gospodu priklonimo“, „Zablagodarimo Gospodu“, „Gospodu se pomolimo“, „U miru iziđimo“…
.
Sveto Pričešće i Pričešćivanje
Na Sveto Pričešće izlazimo po blagoslovu svog duhovnika ili ispovednika, ako smo postili redovno i ispovedili se. Čaši prilazimo u potpunom miru, izgovarajući sa sveštenoslužiteljem molitvu. Ruke su nam prekrštene na grudima, desna preko leve. Nikada se ne krstimo pred samim putirom da ga ne bismo podizanjem i spuštanjem ruke gurnuli i prosuli Svetinju. Pred uzimanje Pričešća, izgovaramo svoje ime sveštenoslužitelju, na šta on izgovara: „Pričešćuje se sluga Božiji (ime) / sluškinja Božija (ime) Telom i Krvlju Hristovom“.
Tamo gde je najveća Svetinja, Krv Hristova, osveštana blagodatnim dejstvom Svetog Duha, tu ne staju virusi, bakterije, ni ma kakva nečistoća, pa je svaka sumnja i osuda toga što se svi pričešćuju iz jedne kašičice ne samo neopravdana, već i pokazatelj potpunog nerazumevanja Svetih Tajni. O tome se, svakako, treba informisati kroz duhovnu literaturu i razgovor sa duhovnikom.
Pred Pričešće Svetim Hristovim Tajnama ne jede se i ne pije ništa od ponoći, žene ne stavljaju karmin, kako ne bi ostavljale trag na kašičici iz koje se uzima Pričešće.
Zatim se uzima nafora (osvećeni hleb), vodeći računa da nam ni jedna mrvica ne padne na pod, inače je treba pokupiti jer se radi o svetinji.
.
Odevanje i izgled vernika u Crkvi
U crkvi treba da smo odeveni pristojno, bez prepunih stomaka, žvakaće gume, upadljive šminke, držanja ruku u džepovima, ljubopitljivog posmatranja ostalih vernika, smeha i razgovora. Pristojno odevanje isključuje kratke suknje, šortseve, suknje sa dubokim izrezom, provokativnu i prenapadnu odeću.
Začuđujuće je to što ljudi nikad ne postavljaju pitanje kako da se obuku za odlazak u pozorište ili u goste prijateljima, a kada idu u goste svome Gospodu i Spasitelju, za Njegovu Svetu Trpezu, gde dobijaju dar života, tu se o načinu oblačenja ili nepotrebno polemiše ili se na to čak i ne obraća uopšte adekvatna pažnja.
Nedopustivo je korišćenje mobilnih telefona u crkvi! Kao što i u svojim i tuđim domovima poštujemo određena pravila ponašanja, kako bi naš život u zajednici bio olakšan i služio na međusobnu radost, poštovanje i ljubav, pa su nam ta pravila sasvim prirodna i razumljiva, tako i u hramu treba da budemo prirodni, ne pretvarajući se u roba pravila, kako ne bismo sputavali duh ljubavi i molitve, ali ni da se prema hramu odnosimo nehajno, bahato i bez poštovanja jer se nalazimo na svetom mestu.
.
Kako se krstimo?
Sve sveštene radnje i sve molitve osvećuju se znakom krsta.
Krstimo se tako što u jedno saberemo tri prsta desne ruke – palac, kažiprst i srednji prst, a mali i domali prst savijemo na dlan. Tri spojena prsta simbolizuju Sveto Trojstvo – Oca, Sina i Svetoga Duha, dok su dva prsta na dlanu simbol dvojstva Hristove prirode – božanske i ljudske.
Sa tri sastavljena prsta dotičemo najpre čelo, posvećujući Bogu svoj um, i govorimo: „U ime Oca“, zatim deo ispod grudi, posvećujući Bogu svoje srce, izgovarajući: „i Sina“, a na kraju dodirujemo desno pa levo rame, posvećujući Bogu svoju snagu, govoreći: „i Svetoga Duha“. Završavamo sa „Amin“, što znači: „Neka tako bude“.
Pogrešno je krstiti se „u vazduhu“, na brzinu, improvizovati krsni znak kratkim potezima ispred sebe u znaku malog romba, ne dovršiti ga sasvim, a naročito ga zloupotrebljavati u sujeverne svrhe. Znakom krsta – pod uslovom da smo se prekrstili ispravno – osvećujemo sebe, čitavo svoje biće.
Krsnim znakom rasteruju se nečiste sile, njime se ispoveda naša vera u Boga i Vaskrsenje, kao sastavni deo naših molitava.
.
Blagoslov sveštenika
Sveštenoslužitelju prilazimo smerno, celivamo mu ruku, izgovarajući: „Oče, blagoslovite“ ili, u slučaju da je reč o episkopu, „Blagoslovite, vladiko/preosvećeni“.
Vernik tada od sveštenoslužitelja dobija blagoslov rukom čiji prsti formiraju slova ISHS, što su početna slova Spasiteljevog imena. Za vreme službe, kada sveštenik blagosilja narod, svi treba da poviju glave smerno, primajući taj blagoslov kao od samog Gospoda. Ovim poklonom verni izražavaju svoju blagodarnost Bogu na Njegovoj blagodati i milosti.
Posebna vrsta blagoslova je onaj na početku Svete Liturgije, kada sveštenoslužitelj izgovara reči: „Blagosloveno Carstvo Oca i Sina i Svetoga Duha“, čime se blagosilja, po Božijoj blagodati, čitavo liturgijsko sabranje i sve što će se na njemu događati. Zato je jako važno doći pre početka Liturgije i prisustvovati joj od početka do kraja, a ne kasniti, pogotovo što se, našim naknadnim prolaženjem kroz hram, remeti molitveni mir.
.
Kupovina i paljenje sveća u Crkvi
Sveće treba kupovati isključivo u hramu jer su na tom mestu osveštane, a time se pomaže i život i rad hrama u kome se molimo i dobijamo darove od Gospoda. To se odnosi i na sve druge crkvene predmete. Iako je iz praktičnih razloga ustaljena praksa da se na gornjoj površini pale sveće za zdravlje i blagodat živima, a na donjoj za pokoj dušama umrlih, u Hristu su svi živi, pa se ne treba opterećivati formalnom stranom ovog čina.
.
Prilozi vernika za Crkvu
Vernici, po svom nahođenju i mogućnostima, dobrovoljno daju prilog za sveti hram, u znak zahvalnosti za blagodatne darove koje dobijaju u njemu, razumevajući da su prilozi potrebni kako bi se hram mogao dalje izgrađivati i organizovati duhovni život i sveštene radnje.
Prilog je naše dobročinstvo kojim vraćamo Gospodu od onoga što nam je On Sam dao.
.
Napomena Redakcije: Neukusno je od vernika da novac i priloge ostavljaju na ikone koje se celivaju. Takodje, nepotrebno je i bez svrhe izvoditi pred i nad ikonama čudne pokrete za koje mislite da imaju neko posebno značenje, praviti zapise i uvlačiti papiriće sa molitvama u oltar. Postoji pravilo kako se nekome čita molitva.
Za vreme čitanja molitvi „Oče naš“ i „Simvol vere“ se niko ne kreće po Crkvi, stoji se mirno. Pri stajanju u Crkvi na liturgiji se ne drže ruke iza ledja, ne drže se šake u džepovima, niti se ruke ili noge prekrste. Izbegava se priča sa poznanicima i medjusobno pozdravljanje, sve to može da se obavi van crkve i službe.
Onaj ko nije postio i ispovedio se ne može da se pričesti. Sveštenik ne može znati ko se ispovedio a ko ne, i vernici ne bi trebali bez ispovedi da prime Sveto Pričešće jer to nije Bogougodno i greh je varanja. Nije na korist verniku. Pri uzimanju nafore – svetog hleba pazite da vam ni mrvica ne padne na pod, nemojte da mašete hlebom po vazduhu i držite ga samo sa dva prsta, nafora se drži na dlanu.
Takodje, izbegavajte da kasnite na liturgiju da bi skratili vreme na službi. Isto tako, Crkva se ne napušta dok se liturgija ne završi u potpunosti, dok se ne obavi prišečće vernika a zatim podeli nafora svima. Za vreme liturgije se može čitati molitvenik da bi se pratila služba ali se ne trebaju čitati druge stvari i knjige, jer liturgija služi da se SVI ZAJEDNO MOLE u sabornosti pred Gospodom, a ne da svako ide svojim putem.
Goga, mislim da ste se Vi pogubili, jesam u pravu?
Nemojte mi samo reći da kao katolkinja ne smijem ispraviti netočno.
Pa ako je to mržnja, nešto što mrzim je laž i neistina i kleveta.
Mrzim na grijeh.Ne na osobu.
Brzopleti ste Goga. Čitajte komentare.
Драга браћо и сестре,
у нашој Светој Православној цркви не постоји подјела на мушку и женску цркву како су то већ неки навели, нити улазак на ова или она врата, сви улазимо са Запада на главна врата Светог нам Храма цјеливајући иконе, почевши од иконе која се налази на средини Храма. Као што је навела сестра у Христу Милијана, жене би требале да прекрију косу пред улазак у Храм Божији, а постоји и низ објашњења за то, а тачна је и чињеница да мушкарци стоје са десне а жене са лијеве стране Храма, али је нетачан навод да у Православној нам цркви мушкарци стоје напријед а жене позади. Такође оно што је најбитније је да у Храм дођемо а посебно да из Храма након Светог Сабрања изађемо не осуђујући никога, осим самог себе, а то је битно и у свакодневном животу Православног Хришћанина.
Нека мир Божији буде са свима нама у све дане живота нашега и нека нас Господ научи смирењу, праштању и неосуђивању, јер узалуд нам уста пуна молитве ако нам је срце празно.
Martina, puni ste osuda i pametovanja iz prelesti u koju ste upali. Ni jedna reč u mom komentaru nije upućena vama a niti katoličkoj crkvi.
Paganstvo koje se pominje u mom komentaru se odnosi samo na pogrešne običaje koji vladaju u pravoslavnoj crkvi i koje narod spontano usvaja iz neznanja, iz nekog sujeverja ili naturalne simbolike koja proistekne iz paganskih kultova.
Katolici su davno otpali od pravoslavne vere upravo na idejama koje ste vi izneli, da istinite reči i pouke apostola ne vrede, jer su bile u kontekstu nekog drugog vremena i da je istina pod uticajem istorije i običaja tog doba. Za pravoslavne ta i takva istina, kao što je stajanje u crkvi, nikada nije prestala, jer je istina večna i nepromenljiva. Zato pravoslavne i ne zanima katolička ili protestantska istina jer su nju obavljivali ljudi, biskupi, pape a ne Sveti apostoli i svetitelji čije predanje mi poštujemo.
Lično mislim i da se preterano mešate u ovu temu koja uopšte nije vaša, jer se ne govori o katoličkoj, nego o pravoslavnoj crkvi. To što se nekome omakne neka glupost sa katoličkom crkvom, to da znate, niko od pravoslavnih i ne čita, jer nas ne interesuje, jer dovoljno dobro svi poznaju suštinu katolicizma.
Svako vam dobro i smanjite malo vaše komentare jer se na taj način predstavljate kao neki misionar fanatik koji tera mak na konac.
Tara stavite naočale i pročitajte zašto sam pisala, čitajte komentare i ne miješajte se u ono što se vas ne tiče, koliko puta moram reći pročitajte Verin komentar. Vaša me duhovnost ne zanima niti se kanim „mešati“, za mene je moja vjera prava vjera, Tara!
Ako ja ne smijem ispraviti istinu što se tiče moje vjere pa tko ste vi da mi sudite i da mi govorite ovo što govorite, držte se svojega osuđivanja i prelesti i svega pametovanja da ste najispravniji, ok, slobodno ali mi nemojte govoriti ono što niste ni pročitali. Kako vi to svi čitate komentare, vaša me vjera i crkva sve manje zanima, uopće me ne zanima. Vjernici iz vaše crkve su kao vi. Puni osuda i najpraviji, oholost do neba.
ČITAJTE S NAOČALAMA kad ste slijepi pored zdravog vida.
Kakav narod ti vjernici Bog vam pomogao.
Iz svih ovih komentara možete se jedino na Isaaka ugledati koji je otkomentirao i uopće se nije mene doticao, IMAM PRAVO ISPRAVITI KLEVETANJA. I vjerujem jedino njegovu komentaru tako da znate!
Tara, imam pravo komentirati, kao što vi imate pravo mene osuditi kao jeres. Što je gore, moj komentar ili vaše osuđivanje? Ne zanima me što mislite, svo bogatstvo nalazim u svojoj vjeri ali prestanite više lagati. I braniti a ne pročitati zašto sam reagirala, naočale vam trebaju.
Okanite me se jer se ja okanjujem komentiranja ovdje zauvijek, al dok me napadate neću otići da vam bude zanimljivije, i petsto puta ču opet i ponovno reći da sam reagirala na Verin komentar, hoćete kopiju pored zdravih očiju? Samo da vam kažem, da me i zanima vaša vjera, da se hoću i recimo obratiti na vašu vjeru, NEĆU ZBOG LJUDI KAO VI, FANATIKA.Ni malo ljubavi ni blagosti, to si TI TARA.
Ne možeš komentirati kao Pravoslavka i Isaak? Nisi sposobna do te razine vjere doći? Oni su puno više ispred tebe.
GOSPOĐO PRAVEDNA I NAJPRAVEDNIJA I BOLESNIH OČIJU ČITAJ!
„vera
20. jul 2014. u 07:05
Milijana to što ste napisali apsolutno nije tačno. U pravoslavnoj crkvi postoji ženska crkva i muška crkva, tj. podeljena je na dva dela u prvom delu delu u kojem služi sveštenik i levo i desno stoje muškarci, a žene stoje u zadnjem delu. Žene ulaze na glavna vrata crkve, a muškarci ulaze na sporedna tj. vrata sa strane, tj. vrata kroz koja unose i iznose pokojnika. Od tih vrata pa ka ulazu je „ženska crkva“ i tu stoje žene i ženska deca. Tako je u Sremu gde ja živim. A obzirom da sam vojvodjanka, vi ste upravo opisali KATOLIČKI način stajanja, tj. levo žene desno muškarci. Žene blizu oltaru stoje samo za pevnicom.“
Zanimljivo je da svi ovi koje se bune protiv mene samo osuđuju a niti jedan od vas pravednika nije kadar reći oprosti niti jedan,samo prozivate! Jeste li u svemu tako površni! Kako se neću uvrijediti? Zato sam gospođo pravednice Tara došla samo to ispraviti a ostalo me ne zanima što se tiče vaše vjere, baš me briga što sam ja sve za vas, POGANIN, JERETIK, ĐAVLIJA I SLIČNO, imate ogledalo doma i našpišite na njega „ja sam pravednica i samo oja vjera valja a ostalo je smeće“, tako meni zvučivaš komentar. Ma ne zanimate me, ljude kao vi jednostavno PREKRIŽIM, da imam novaca poslala bih vam da kupite naočale, najveća dioptrija!!! Imam Vama zahvaliti što mi je više prekipilo biti ovdje.
Ja sam ponosna katolkinja koliko god tebi bila sve najgore. Bog je i za mene umro. Mjerom kojom mjeriš i tebi će se mjeriti i ne sudi da ti ne bude suđeno. Čitate li vi uopće Riječ Božju osim što imate osude, to se ne poklapa sa Biblijom. Možete se pozivati na poslanice, imamo i mi iste poslanice pa ne gledamo na sve isto mi smo u Novom Zavjetu gospođo. A ti si ostala još u starom.
Ma neću više trošiti riječi na tebe, nadmašila si sve one koji su se tu ikada zakačili samnom, sve, baš sve i onog Milenka si nadmašila i njemu slične. Farizeji su najora vrsta ljudi, ja sam carinik, ne molim se kao ti. Znaš li uopće tu prispodobu, kad se farizej molio da ne bude kao carinik. Takvi su ljudi puni sebe, to je lažna poniznost, a ti ponizna nisi.
Vrlo sam ljuta i ostavi me se, ako dođe još jedna budala da mi kaže da se ne mešam, opet ću zalijepiti Verin komentar, sve što sam izrekla rekla sam u kontekstu svoje vjere, ne trebam tumače, SAMI STE KRIVI ŠTO LAPRDATE O KATOLIČKOM A NITKO VAS NIJE POZVAO.TEKST NITI SAM ČITALA NITI PROČITALA, UPAO MI VERIN KOMENTAR. Gospođa nije ostavila gdje se to tako odvija, znači laže, a nitko od vas pravednika se na to nije osvrnuo.
Tako vam Bog pomogao i oslobodio me takvih kao vi. Odlazim sa bašte zauvijek. Ali neću dati da lažete.A Vera je pravoslavka, predstavnici vaše vjere lažu. Jel jasnije gospođo?
Dali vidite dobro?
„To što se nekome omakne neka glupost sa katoličkom crkvom, to da znate, niko od pravoslavnih i ne čita, jer nas ne interesuje, jer dovoljno dobro svi poznaju suštinu katolicizma.“
Čita, čita, i onda šaljete dezinformacije, to vam je u krvi.
„Lično mislim i da se preterano mešate u ovu temu koja uopšte nije vaša, jer se ne govori o katoličkoj, nego o pravoslavnoj crkvi. “
Ma nemoj, pa vi uvijek govorite o nama u svakom tekstu imate nešto reći o jeresima o papi itd. Nemoj mi govoriti vi, ni slučajno, to je sve lažno. Vama se inače puno gluposti omakne.
Nemate vi pojma o mojoj vjeri, eto vam vaša najispravnija, jao kako se radujem kad dođe Isus da sudi pravedno zbog ovakvih drznika.
Svako mi dobro, ma dajte, pa ja vas jedino doživljavam sada znate kako, ne kao vjernika, nego kao Šešelja. To nije vjera.
Kažem ti Tara, napravila si puno zla svojim komentarom, postigla si kontra efekt.
Misionar Fanatik? Zar ja nemam pravo komentirati jer nisam „vaša“ ni po krvi ni po vjeri?
Šešeljevka, to si ti. Nitko nije bio ovako bezobrazan kao ti samnom, ni onaj čovjek četnik koji je rekao da me treba zaklati. Takvi su već od sotone, ali ti kao vjernik, TI SE SRAMI.
Ma kakav ekumenizam sa ovakvima, Bože sačuvaj. Ne želim ga ni u snu.
Uspjela si me natjerati da više nikad ne pogledam u pravoslavlje. I neću. Nisam se nikada kanila „mešati“, zar misliš da sam idiot koji bi ostavila svoje u kojem sam susrela Krista kojega ti osuđuješ. Naravno, mene nije Krist ozdravio nego đavao, tako vi govorite, kako bi jeresa u jeretičkom ozdravljao Krist?
Mičem se ali za budale kao ti lijepim i dalje Verin komentar a budale neka se repriziraju. Nitko nema prava od vas govoriti i lupetati kako je kod nas. Niti jedan od vas se nije „izvinuo“ za ono što ste rekli, niti jedan ali vi ste najpraviji.A da sam ja nešto pogrešno rekla vezano za pravoslavlje, znaš šta bi to bilo? Čopor.Takvi ste vi. Izvadite brvno iz svoga oka prvo.Klada vam stoji ni naočale vam ne mogu pomoći DRAGA TARA.
Gotovo svaki vaš tekst spominje katoličanstvo, pa makar se radilo i o pravoslavnoj duhovnosti, dali ste to Tara primjetili? Osim možda ovog. Naravno u negativnom kontekstu. Ma briga me, govorite što hoćete, lažite i budite najpraviji. Užasno si me povrijedila svojim komentarom, točno se vidi nesnošljivost u tvom komnetaru. Misionar fanatik ? Pa nismo iste vjere niti nam je ista duhovnost, vi spavate i kajete se samo za grijehe dok druge stalno osuđujete i to je to. Tako ja doživljavam vašu duhovnost. Time što si rekla da sam misionar fanatik, time vrijeđaš moju vjeru, jer uistinu je ne poznaješ kad ovako blebećeš. Ti nećeš ni jednu osobu odvesti Kristu ovakvim načinom, koliko si osoba odvela Kristu, to se upitaj, misionar fanatik ipak može odgovor dati ali ne tebi, Bog vidi u moje srce. Ne ti. Ni pravoslavlje.
Ma dosta mi je više, uvijek vrijeđate katolike, nije mi žao za ništa od ovih komentara, uvijek drži u sebi, potravnavaj, budi u miru i ljubavi, sve pet, a onda ovo?
Hvala i trebate biti SAMI, vi ne trebate nikoga.
I onda reče jedan mudrac:
„I MINUS kad se PREKRSTI – postane POZITIVAN!“