Pravila ponašanja u Crkvi i kako se ponašati na liturgiji
Preporuke kako vernik treba da se ponaša u Crkvi za vreme liturgije. Pravila ponašanja data su i napisana od Saborne Crkve u Beogradu
Sveti oci pravoslavlja iz raznih epoha su nam ostavili svedočanstva i vidjenja šta se dešava na duhovnom planu kada se obavlja Sveta liturgija u Crkvi. Prozorljivi svetitelji su mogli duhovnim očima da vide kako se za vreme liturgije Crkva ispuni nebeskim andjelima i svetiteljima koji se uz Bogorodicu zajedno sa vernicima mole. To svedočanstvo su nam ostavili da bi imali svest da kada ulazimo u Crkvu i pravoslavni hram, da iskažemo duboko poštovanje prema Božijim nebeskim silama koje se zajedno sa nama mole. Mi to možda sada ne vidimo, jer duhovno nismo uznapredovali, nekada samo osetimo blagodet Svetog Duha koji ispuni hram, ali zato svaki put kada ulazimo u Crkvu moramo biti svesni da smo u društvu svetitelja i andjela i neposredne Božije prisutnosti.
Prenosimo vam Pravila ponašanja u Crkvi sa sajta Saborne Crkve u Beogradu.
Pravila ponašanja u Crkvi
Ulazeći u sveti hram, prekrstimo se, uz blagi naklon. Dolazimo do celivajuće ikone na sredini crkve, poklonimo joj se i prekrstimo, celivamo ikonu (žene ne ostavljajući tragove karmina) i na kraju se okrenemo i blago poklonimo onima koji stoje u redu iza nas i oko nas. Hram je sveto mesto sabranja vernika radi molitve i bogosluženja, te sve radnje koje to remete, nisu dozvoljene. Razgovori tokom službe su nepristojni i sebični jer na taj način zaboravljamo da se i naši bližnji u hramu mole i da im je za to potreban mir, a i nama samima to rasejava pažnju neophodnu za molitvu. Za vreme bogosluženja je od najvećeg značaja da zaboravimo na sve svakodnevne brige i probleme, da posvetimo svoje srce i um samo Gospodu. Jedino tako možemo izaći iz hrama novi, očišćeni, osvećeni, preporođeni, obnovljeni.
.
Molitvene reči i pesme tokom službe i liturgije
Molitve i pesme tokom službe nisu samo formalno izgovaranje teksta ili melodije, već imaju svoj istinski i dubok smisao; pomažu nam u duhovnom samoosvešćivanju, promeni nas samih i zajednici sa bližnjima i sa Gospodom. Zato je važno slušati sve reči, čak i kada u početku deluju nerazumljivo. Vremenom, uz Božiju pomoć, ali i sopstveni trud kroz čitanje duhovne literature, razgovore sa duhovnikom i redovne dolaske na službe, počinjemo da osvešćujemo značaj svih sveštenih radnji u Crkvi, kao i reči i pesama. One postaju integralni deo i okosnica našeg života, delanja, razumevanja, mišljenja i osećanja.
Za vreme bogosluženja ne šetamo po crkvi i ne guramo se. VERA DOLAZI SLUŠANjEM, a to znači najpre slušanjem Reči Božije, iskazane u čitanju Svetog Jevanđelja, slušanjem reči molitava, pesama, svoga srca, kao i slušanjem svojih bližnjih i glasa njihovog srca. Najlepši i istinski vid sabranja vernih je kada svi zajedno pevaju uz hor ili pojce, to su slavoslovija Gospodu i Svetima, saučestvovanje u bogosluženju i zajedničke molitve, što pojačava radost našeg prebivanja u tom svetom sabranju, kada je Hristos među nama. Za vreme čitanja Svetog Jevanđelja stojimo mirno, pognute glave, opuštenih ruku i u najvećoj tišini i otvorenosti za Reč Božiju jer nam se tada otkriva Sam Bog. Isto važi i za iznošenje Časnih Darova na Liturgiji, osvećenje Svetih Darova, Pričešće, blagosiljanje prisutnog naroda…
Tokom Liturgije sve nam se kazuje šta treba da činimo, ako slušamo pažljivo: „Glave svoje Gospodu priklonimo“, „Zablagodarimo Gospodu“, „Gospodu se pomolimo“, „U miru iziđimo“…
.
Sveto Pričešće i Pričešćivanje
Na Sveto Pričešće izlazimo po blagoslovu svog duhovnika ili ispovednika, ako smo postili redovno i ispovedili se. Čaši prilazimo u potpunom miru, izgovarajući sa sveštenoslužiteljem molitvu. Ruke su nam prekrštene na grudima, desna preko leve. Nikada se ne krstimo pred samim putirom da ga ne bismo podizanjem i spuštanjem ruke gurnuli i prosuli Svetinju. Pred uzimanje Pričešća, izgovaramo svoje ime sveštenoslužitelju, na šta on izgovara: „Pričešćuje se sluga Božiji (ime) / sluškinja Božija (ime) Telom i Krvlju Hristovom“.
Tamo gde je najveća Svetinja, Krv Hristova, osveštana blagodatnim dejstvom Svetog Duha, tu ne staju virusi, bakterije, ni ma kakva nečistoća, pa je svaka sumnja i osuda toga što se svi pričešćuju iz jedne kašičice ne samo neopravdana, već i pokazatelj potpunog nerazumevanja Svetih Tajni. O tome se, svakako, treba informisati kroz duhovnu literaturu i razgovor sa duhovnikom.
Pred Pričešće Svetim Hristovim Tajnama ne jede se i ne pije ništa od ponoći, žene ne stavljaju karmin, kako ne bi ostavljale trag na kašičici iz koje se uzima Pričešće.
Zatim se uzima nafora (osvećeni hleb), vodeći računa da nam ni jedna mrvica ne padne na pod, inače je treba pokupiti jer se radi o svetinji.
.
Odevanje i izgled vernika u Crkvi
U crkvi treba da smo odeveni pristojno, bez prepunih stomaka, žvakaće gume, upadljive šminke, držanja ruku u džepovima, ljubopitljivog posmatranja ostalih vernika, smeha i razgovora. Pristojno odevanje isključuje kratke suknje, šortseve, suknje sa dubokim izrezom, provokativnu i prenapadnu odeću.
Začuđujuće je to što ljudi nikad ne postavljaju pitanje kako da se obuku za odlazak u pozorište ili u goste prijateljima, a kada idu u goste svome Gospodu i Spasitelju, za Njegovu Svetu Trpezu, gde dobijaju dar života, tu se o načinu oblačenja ili nepotrebno polemiše ili se na to čak i ne obraća uopšte adekvatna pažnja.
Nedopustivo je korišćenje mobilnih telefona u crkvi! Kao što i u svojim i tuđim domovima poštujemo određena pravila ponašanja, kako bi naš život u zajednici bio olakšan i služio na međusobnu radost, poštovanje i ljubav, pa su nam ta pravila sasvim prirodna i razumljiva, tako i u hramu treba da budemo prirodni, ne pretvarajući se u roba pravila, kako ne bismo sputavali duh ljubavi i molitve, ali ni da se prema hramu odnosimo nehajno, bahato i bez poštovanja jer se nalazimo na svetom mestu.
.
Kako se krstimo?
Sve sveštene radnje i sve molitve osvećuju se znakom krsta.
Krstimo se tako što u jedno saberemo tri prsta desne ruke – palac, kažiprst i srednji prst, a mali i domali prst savijemo na dlan. Tri spojena prsta simbolizuju Sveto Trojstvo – Oca, Sina i Svetoga Duha, dok su dva prsta na dlanu simbol dvojstva Hristove prirode – božanske i ljudske.
Sa tri sastavljena prsta dotičemo najpre čelo, posvećujući Bogu svoj um, i govorimo: „U ime Oca“, zatim deo ispod grudi, posvećujući Bogu svoje srce, izgovarajući: „i Sina“, a na kraju dodirujemo desno pa levo rame, posvećujući Bogu svoju snagu, govoreći: „i Svetoga Duha“. Završavamo sa „Amin“, što znači: „Neka tako bude“.
Pogrešno je krstiti se „u vazduhu“, na brzinu, improvizovati krsni znak kratkim potezima ispred sebe u znaku malog romba, ne dovršiti ga sasvim, a naročito ga zloupotrebljavati u sujeverne svrhe. Znakom krsta – pod uslovom da smo se prekrstili ispravno – osvećujemo sebe, čitavo svoje biće.
Krsnim znakom rasteruju se nečiste sile, njime se ispoveda naša vera u Boga i Vaskrsenje, kao sastavni deo naših molitava.
.
Blagoslov sveštenika
Sveštenoslužitelju prilazimo smerno, celivamo mu ruku, izgovarajući: „Oče, blagoslovite“ ili, u slučaju da je reč o episkopu, „Blagoslovite, vladiko/preosvećeni“.
Vernik tada od sveštenoslužitelja dobija blagoslov rukom čiji prsti formiraju slova ISHS, što su početna slova Spasiteljevog imena. Za vreme službe, kada sveštenik blagosilja narod, svi treba da poviju glave smerno, primajući taj blagoslov kao od samog Gospoda. Ovim poklonom verni izražavaju svoju blagodarnost Bogu na Njegovoj blagodati i milosti.
Posebna vrsta blagoslova je onaj na početku Svete Liturgije, kada sveštenoslužitelj izgovara reči: „Blagosloveno Carstvo Oca i Sina i Svetoga Duha“, čime se blagosilja, po Božijoj blagodati, čitavo liturgijsko sabranje i sve što će se na njemu događati. Zato je jako važno doći pre početka Liturgije i prisustvovati joj od početka do kraja, a ne kasniti, pogotovo što se, našim naknadnim prolaženjem kroz hram, remeti molitveni mir.
.
Kupovina i paljenje sveća u Crkvi
Sveće treba kupovati isključivo u hramu jer su na tom mestu osveštane, a time se pomaže i život i rad hrama u kome se molimo i dobijamo darove od Gospoda. To se odnosi i na sve druge crkvene predmete. Iako je iz praktičnih razloga ustaljena praksa da se na gornjoj površini pale sveće za zdravlje i blagodat živima, a na donjoj za pokoj dušama umrlih, u Hristu su svi živi, pa se ne treba opterećivati formalnom stranom ovog čina.
.
Prilozi vernika za Crkvu
Vernici, po svom nahođenju i mogućnostima, dobrovoljno daju prilog za sveti hram, u znak zahvalnosti za blagodatne darove koje dobijaju u njemu, razumevajući da su prilozi potrebni kako bi se hram mogao dalje izgrađivati i organizovati duhovni život i sveštene radnje.
Prilog je naše dobročinstvo kojim vraćamo Gospodu od onoga što nam je On Sam dao.
.
Napomena Redakcije: Neukusno je od vernika da novac i priloge ostavljaju na ikone koje se celivaju. Takodje, nepotrebno je i bez svrhe izvoditi pred i nad ikonama čudne pokrete za koje mislite da imaju neko posebno značenje, praviti zapise i uvlačiti papiriće sa molitvama u oltar. Postoji pravilo kako se nekome čita molitva.
Za vreme čitanja molitvi „Oče naš“ i „Simvol vere“ se niko ne kreće po Crkvi, stoji se mirno. Pri stajanju u Crkvi na liturgiji se ne drže ruke iza ledja, ne drže se šake u džepovima, niti se ruke ili noge prekrste. Izbegava se priča sa poznanicima i medjusobno pozdravljanje, sve to može da se obavi van crkve i službe.
Onaj ko nije postio i ispovedio se ne može da se pričesti. Sveštenik ne može znati ko se ispovedio a ko ne, i vernici ne bi trebali bez ispovedi da prime Sveto Pričešće jer to nije Bogougodno i greh je varanja. Nije na korist verniku. Pri uzimanju nafore – svetog hleba pazite da vam ni mrvica ne padne na pod, nemojte da mašete hlebom po vazduhu i držite ga samo sa dva prsta, nafora se drži na dlanu.
Takodje, izbegavajte da kasnite na liturgiju da bi skratili vreme na službi. Isto tako, Crkva se ne napušta dok se liturgija ne završi u potpunosti, dok se ne obavi prišečće vernika a zatim podeli nafora svima. Za vreme liturgije se može čitati molitvenik da bi se pratila služba ali se ne trebaju čitati druge stvari i knjige, jer liturgija služi da se SVI ZAJEDNO MOLE u sabornosti pred Gospodom, a ne da svako ide svojim putem.
Посматрач
„Само посматрам и повремено коментаришем.Углавном гледам своја посла (а то су углавном српска посла)“
tvoje riječi poštovani, pa gledaj srpska posla, to i jesu :) Vidite samo ono što vi želite vidjeti. A u sebe ničega ne vidite. Sretno s posmatranjem. Nema Vas na hrvatskom narodnom portalu nešto jako dugo? Baš nedostajete da nam govorite o srpskim poslima. :) :) :)
Mi kažemo „prekriži“. Moj komentar Vama jer Vas znam i da je ovo bilo za mene. Mudrice.
Nema frke, ja ću otići odavde. Koliko me dugo budete zezali to ću više ostati. :) Možda Vam je dosadno, ja uvijek unesem narodno veselje.
gdine Posmatrač, znam da me ne volite, nije bitno, ni meni se ne sviđa jedno vaše pisanje, neću sad ovdje, savjetujem Vam da zaključate disqus na private.Jedan me vaš komentar iznimno razočarao. Ali ja nemam potrebu zato vas progoniti. A vi mene baš imate na neki pik? Jel tako?
Evo, ovdje lijepo možete saznati kako da zaključate vaš profil. Jedino mi se sviđa Vaš avatar, baš je simpa, neki nemaju naočale ali vi imate ogromno povečalo.
https://help.disqus.com/customer/portal/articles/1197204-making-your-activity-private
Baš se zabavljam,prošla me ljutnja u zabavu.
Ugodan dan Posmatraču, i vrati se malo na portal, nedostaješ. Stvarno.
Nije vam lako Martina, toliko gneva i srdžbe u vama. Uopšte ne pratim vašu kvazi teološku raspravu sa Verom i drugima, samo je replicirano na to što iskrivljavate moj komentar i tvrdite da pominjem katolike, a to nije istina.
I skandalozno je šta ste napisali za mene, onako olako i paušalno bez ikakve odgovornosti, i vrlo lično a da pojma nemate o meni. Bog s vama.
Problem i je što ne pratite. Ma nije ni važno, ionako ste vi iskrivili. Nevažno Tara. Pominjete katolike da su otpali od vere. Tara, ja vas nisam mislila uvrijediti ali mene vrijeđa ono što vi sami ne vidite. Rekoh zašto sam ovdje došla, već sam i sebi dosadna, ja nemam više što reći. Kraj niti ću boraviti ovdje, stoga slobodno nastavite, neću se miješati.
Hajde budite na mom mjestu, prvo Verin komentar (i vi biste ispravili na mom mjestu, jer ispravljate i svoje pravoslavce) drugo, javi se Goga sa svojim insinuacijama, onda vi Tara, pročitajte ponovno zbog sebe i postavite si pitanje, vaš komentar je meni bio jako uvredljiv. Na fini i ljubazan način. Ali nemojte se zamarati, ja sam se pravarila kada sam se ipak osjećala djelom zajedništva na ovoj temi tek toliko iz navednog razloga. Pravi problem jest što ne čitate sve, onda donesete sud itd.Uopće ni nema rasprave sa Verom niti je bilo, ja sam samo replicirala.Skandalozno, tako sam se osjećala isprovocirana vašim prosudama i osudama.
Nemojte se braniti. Što se mene tiče zaboravite me, i što se mene tiče nema me tu.
Vi isto tako nemate pojma o meni, zašto pravoslavlje uvijek čini da se ja ovdje osjećam ko slijepo crijevo?Nisam se miješala u pravoslavlje nego u netočan navod za katolike. Dali je to tako teško shvatiti, očito jest.
Bog bio i s vama. To je moje zadnje što ću ovdje napisati. Bez obzira na dalje provokacije.
Ne mislim ovdje više pogledavati što ima,nema srdžbe Tara. Nema. Ali ne vidim ni neki smisao. Zašto bih ja čitala loše o katolicima i divila se pravoslavlju, neću više. I zaista tko god kaže da mi tu nije mesto, u pravu je. (općenito)
Moj Vam je savjet da bolje čitate komentare ako želite nekome nešto reći. Ja bih sad tu mogla izdvajati riječi i rečenice meni upućene da vidite što je mene to tako povrijedilo, ali neću. Nema smisla, nije tema i neću vam kvariti raspoloženje. Nek sve ode u nebo i neka se ne zadrži u srcu ni u mom ni u vašem, to vam želim.
Martina, katolicanstvo je jeres..
Aleksandar, meni nije, a tebi jest. U tome je razlika da svatko ima slobodnu volju. Kada bih ja govorila ja bih rekla da je pravoslavlje jeres ali ja više ne govorim. Čak to nisam nikada ni rekla nego sad. Puštam svakome da misli kako hoće. Tvoja Riječ protiv Kristove? Može. Mene je Krist ozdravio i oslobodio a po vama me oslobodila sotona. Tko se onda ogrješuje o Krista?
Ne smeta me. Meni je bitno što Krist misli o meni. I meni je moja vjera prava. Onako usput, niti jedna vjera ne priča o drugim vjerama a pravoslavlje uvijek govori o jeresima. Malo pretjerano. Ja znam da je pravi Bog onaj koji je u blagoslovljenoj hostiji i to je dosta za mene, a ako vama to nije Krist, vaš problem.
Meni nije Aleksandar. A tebi ako je, Krist kaže da nas naše riječi osuđuju…pa sudite.
Previše je meni Bog učinio da bi me tvoje tri riječi uvjerile.
Nema me Aleksandar tu, vidjeh svoje ime pa se javih. Dosta mi je rasprava.
Svako dobro.
Iskustvo Živoga Boga je jače od riječi. Iskustvo ne teorija. Osobna vjera, i rast i sakramenti. Vi uvijek gledate papinstvo i ostalo…mene je Krist ozdravio, a papa je čovjek i poglavar KC kao što vi imate patrijarhe.
„Mi kažemo ‘prekriži’. Moj komentar Vama jer Vas znam i da je ovo bilo za mene. Mudrice.“
PREKRSTITI = +
PREKRIŽITI = x
Za cijenjenog Posmatrača.
Ma nije više bitno, ali ako želite, ja sve gledam duhovno, pa prekrižiti ima korijen riječ od Križ, Križ na kojem je visio Krist, možete ako hoćete i tako gledati, Krist me sigurno nije prekrižio ili otpisao. Mislim da je nebitno prepucavati se oko govora.I ova X koj je nastao kad „prekrižite“ ako ga malo ookrenete opet dobijete Križ +.
Božji blagoslov vam želim.
za sve zelim Bozji blagoslov bez obzira koliko se svadali <3 :)
koliko se mrzili…