Zašto pravimo „trule kompromise“?
Da li su kompromis i prilagodjavanje formula uspeha u ljudskom društvu?
Većina vas je sigurno bar jednom u životu čula čuvenu rečenicu iz Šekspirove tragedije koju izgovara glavni lik Hamlet: „Nešto je trulo u državi Danskoj.“
Da, zaista, mogli bismo i mi da konstatujemo nešto slično poput Šekspirovog junaka i da svu krivicu svalimo na državu i sistem. Ah, kako olakšavajuća okolnost za nas! Ali, uz svo poštovanje i uvažavanje čuvene Šekspirove tragedje „Hamlet“, ipak tragedija nije moj omiljeni žanr. Tako da ćemo morati ovom temom da se pozabavimo sa druge tačke gledišta, tačnije, da se priupitamo zašto svako od nas ponekad pravi „trule kompromise“, iako na to nije prinuđen, već mu to sugeriše naš kategorički instinkt za samoodržanje. A ima li nešto važnije, nego preživeti sve što se mora u ovom haotičnom svetu? Ako tako razmišljamo, naš instinkt za samoodržanje je zaista u pravu i „truli kompromisi“ su neophodni za to preživljavanje. U prilog toj činjenici pomenuću i čuvenog naučnika Darvina, za koga je čulo svako dete još u osnovnoj školi. Dakle, Darvin je ustanovio sledeće: „Ne opstaju najsnažnije vrste, ne opstaju ni najinteligentnije vrste, već opstaju najprilagodljivije vrste.“ Znate li koje su najprilagodljivije vrste na planeti Zemlji? To su virusi, bakterije, gljivice i paraziti.
Ne znam koliko vam se dopada ovaj podatak, ali od činjenica ne može da se pobegne. Na šta aludiram? Na to da u današnjim uslovima života, kao uostalom u svim vremenima, i među ljudskim vrstama postoje oni koji su snažni, postoje inteligentni i oni prilagodljivi. I da opstaju upravo ovi poslednji, koji se vrlo uspešno adaptiraju i infiltriraju u sve društvene sisteme. Kako cela stvar izgleda u našoj realnosti?
Sigurno se niste jednom našli u situaciji da vam je kolega u poverenju nešto ispričao što se vas direktno i ne tiče, što je u suštini običan trač o nekom trećem kolegi, ali ste vrlo zdušno slušali o čemu se radi i postali saučesnici jednog takvog čina. Dobro, to je ljudski, ništa strašno i ništa novo. Onda se zapitajte koliko puta ste učinili nešto što se protivi vašoj zdravoj logici i smislu za konstruktivna rešenja, da biste sami izbegli neku obavezu više, ili da biste se jednostavno utopili u masu (u prosečnu vrednost onoga što predstavlja vaš, na primer, radni kolektiv i poslovno okruženje)? Jer ako se svojim mišljenjem i stavom zauzmete za zdravu logiku i konstruktivno rešenje, možda ćete previše da štrčite, pa ćete biti na meti onih koji ne vole te koji štrče. Izložili biste se pogledu prilagodljivih, onih koji sve preživljavaju, pogledu „virusa, bakterija, gljivica i parazita“, a niste sigurni da vi kao jedan lav možete da izdržite njihove milenijumske procese adaptiranja i prilagođavanja datom ekosistemu. Ipak, oni duže žive na planeti Zemlji.
I šta na kraju da zaključimo?
Nije važno što je evolucija iznjedrila ČOVEKA kao vrstu koja je najsuperiornija na planeti Zemlji, valja biti oprezan sa „prilagodljivima“. Zato imate dobro opravdanje ako pravite „trule kompromise“.
Samo ne znam koliko će to sreće i blagostanja doneti pojedincima (običnim građanima) i uopšte našem svetu u kome se čovek smatra najsuperiornijom vrstom na planeti Zemlji.
I šta ćemo onda sa velikim i humanim idejama i mislima poput ove?
„Šta je bilo – bilo je. Budućnost pripada onima koji su dobročinitelji dovoljno da mogu da se kaju i onima koji imaju dovoljno snage da zaglade svoju krivicu. “ Bajron Liton
Mr Aleksandra Kosmajac
Koje sposobnosti kod nedovoljno-razvijenog razvija savetnik za licni razvoj ?
Kao prvo, želim da vam se zahvalim na postavljenom pitanju jer mi pruža mogućnost da progovorim o prirodi rada sa ljudima koju nazivamo savetovanja za lični razvoj. Lično, ne verujem da postoje nedovoljno razvijeni, kako ste vi to formulisali, već verujem i svakodnevno uočavam da su ljudi razvijeni onoliko koliko je to potrebno u njihovim životima. Želja za promenom je prvi pokazatelj želje za razvojem ( nekada spontanim, nekada svesnim), ona se javlja kod ljudi koji osećaju nesklad u svom biću i u svojim odnosima sa ostatkom sveta. I tu počinje cela priča ako neko želi da poboljša kvalitet svog života, pa samim tim i sopstvenu sliku o sebi, da poboljša kvalitet sopstvenih osećanja, misli i uverenja. Savetnik za lični razvoj ne razvija ništa kod bilo koje druge ličnosti. Uloga savetnika za lični razvoj jeste da kroz konsultacije i jednu vrstu vođenja (koja je ujedno pažljiva opservacija i praćenje svih aspekata određene individulnosti) pomogne pojedincu da bolje upozna suštinu svoje prave prirode (a to je obično proces koji zahteva određeno vreme), kako bi taj pojedinac na osnovu toga mogao jasnije da sagleda svoju realnu poziciju u životu u ovom trenutku, i da na osnovu toga jasno sagleda i svoje istinske potrebe, prioritete i želje. Ovaj rad je usmeren na traženje konstruktivnih rešenja, a da bi rešenja bila ostvariva u materijalnoj realnosti, dakle, u konkretnom životu pojedinca, pre toga je potrebno utvrditi realnu platformu (shemu, matricu) same ličnosti od koje sve polazi. Ovde veoma važnu ulogu ima preispitivanje soptvenih uverenja i stavova po raznim pitanjima. Ključni aspekti sa kojima radi savetnik za lični razvoj su: 1. ličnost i doživljaj sebe, 2. doživljaj društva i okoline i mesto u određenoj društvenoj zajednici (prijatelji, šira rodbina, bliski i dragi ljudi, učitelji, ličnosti kojima se pojedinac divi ili koje imaju snažan uticaj na pojedinca itd.), 3. uloga porodice u životu pojedinca i osećaj mesta u toj konfiguraciji, 4. posao , doživljaj posla; uloga koju individua oseća da ima u okviru posla koji obavlja, zatim, značaj koji individua pridaje svom poslu i emotivni svet koji determiniše odnos prema tom poslu, 5. duhovni razvoj koji je, u suštini, sveobuhvatan u odnosu na pomenuta četiri aspekta ličnosti i koji se fokusira na duhovne i moralne aspekte individue kao što su: Šta je to „dobar čovek“?, o dobroti uopšte, o mudrosti (postoji razlika između pametnog i mudrog čoveka, i kako osvestiti tu razliku i kretati se na kursu mudrosti). Zatim, znčajni aspekti kojima svaka ličnost koja teži da to istinski i postane, zaista i dostigne u realno merljivim kategorijama su: samopoštovanje, samopuzdanje, samoaktelizacija (osećaj samoostvarenosti na različitim nivoima i aspektima, o samoefikasnosti, o samokontroli itd.). Ovde je ključan osećaj da individua svesno i samoinicijativno radi na sebi i na razvoju svoje ličnosti. Kod aspekta duhovnosti, dotiču se i osvetljavaju pitanja vere u Boga ili vere u višu inteligenciju, pitanja postojanja više zakonitosti čiji smo mi deo i prepoznavanje te zakonitosti kroz realan život, kao i sopstvene uloge i misije na osnovu sagledavanja orkestrirane harmonije razuma, uma, duha, duše i tela. Duhovnost kao poslednji nivo razvoja ličnosti ( ali ne u svakom pojedinačnom slučaju poslednji) podrezumeva težnju ka zrelosti i odgovornosti u svakom smislu i u svakom pogledu. Sama duhovnost, koliko je kompleksan i sveobuhvatan aspekt pojedinca, podrazumeva viši nivo ljudskog razvoja. Da zaključim, savetnik za lični razvoj poštuje i proniče u neponovljivu i jedinstvenu saobraznost razuma, uma, duha, duše i tela pojedinca sa kojim sarađuje, jednostavnije rečeno, prati individualnost i autentičnost svakog pojedinca koji ima potrebu da se konsultuje i sarađuje sa ličnošću koja je odabrala da bude savetnik za lični razvoj. Aleksandra Kosmajac – mr filoloških nauka, savetnik za lični razvoj
Zahvaljujem i ja vama na trudu i vremenu za odgovor . Mislim da svi ljudi spadaju u kategoriju ` ljudi koji osećaju nesklad u svom biću i u svojim odnosima sa ostatkom sveta.`Samo manji broj pokusava menjati sebe da bi smanjio taj nesklad.
Pomenuste `jednu vrstu vođenja` . Kako se odredjuje cilj ili bar pravac tog vodjenja i ko u tome ima glavnu rec : savetnik ili savetovani ?
U cemu je razlika izmedju savetnika i duhovnika ili psihologa ?
Draga nasa Aleksandra Kosmajac – mr filoloških nauka, savetnik za lični razvoj ovo je tako lepo receno kao sto je svaka druga reklama sto je mrju krajeva i smisao filologije – koliko ja vidim savetnik za licni razvoj je po ovom clanku osoba koja ima dovoljno strucnog znanja da se bavi povrsnom stranom zivota ali da bi uspeh bio brzi jeftiniji (za korisnika) i efikasniji treba tu jos malo medicine fizike ekonomije (psihologiju i sociologiju ste nagovestili) kao osnove a dobro je ako se ta smesa zacini sa velikim zivotnim iskustvom te velikom kolicinom hrabrosti i onda mozemo pricati o osobi kvalitetno spremljenoj za savetnika za licni razvoj. Sve do tada je pomoc ali ne bas onako „potkovana“ – kao kad bi otisli kod lekara opste prakse i on krene da vam operise ganglije jer ne moze naci dovoljno dobar posao u struci.
p.s. pozitivnost je do dobrodosla kad je u pitanju licni rad ali kad je u pitanju analiza situacije kako licne tako i kolektivne treba biti realan (a to zahteva veliku kolicinu sirokog znanja te hrabrost da nesto nazovemo pravim imenom te da iza toga stojimo iako masa ili mocnici tvrde suprotno) jer prvi temeljni korak na kome sve buduce stoji je realizacija stvarne (ne ulepsane) situacije a za to treba biti mudar i dobar – mudar da vidis i ocenis a dobar da kazes to bez licnog omalovazavanja – namernog povreivanja.
Istina je cesto u zivotu bolna ali je jedini put ka pravom napretku a svetnici za licni razvoj pomazu ljudima na dva osnovna nacina – „advokatski“ upakivajuci sve u „fino lepo krasno“ te trazeci cinjenice koje podrzavaju potrebni stav – misljenje-meru-radnju-itd ili „naucni“ trazenje i prihvatanje cinjenica te na njima gradjenje misljenja, stava, mera…..
a komentar Vojsiju – pa razlika izmedju klasicnog duhovnika i klasicnog psihologa je razlika izmedju advokata i naucnika – jedan prilagodjava pricu potrebama drugi iznosi saznanja a savetnik je obicno osoba koja je dovoljno strucna u prodaji svog misljenja ili znanja (u zavisnosti od kvalitete savetnika)
pozdrav od malog crva iz velike jabuke
I duhovnik i psiholog imaju jasne orijentire kud `guraju` pricu sa pacijentom , dok kod savetnika , meni do sad nepoznate kategorije kod nas , ne znam koji su .
I ovoga puta ću se zahvaliti na komentarima i pitanjima.
Veoma me raduje što obojica imate jasnu sliku šta to rade i kako rade duhovnici i psiholozi ili bar želite da oni koji čitaju ove komentare steknu taj utisak, posebno gospodin Grubor je vrlo eksplicitan u svojim komentarima. To bi značilo da ste osim obilja ozbiljne naučno priznate literature koju ste sistematski i pažljivo proučavali, i lično imali dugoročna iskustva i sa duhovnikom i sa psihologom (bar kao neko ko istražuje prirodu i osobine te dve vrste zanimanja), jer vaša kategorična uverenja mi jedino u tom slučaju imaju smisla. I ako je to istina, onda ste svakako obojica u pravu i treba da ostanete pri svojim uverenjima, nikako nemojte da ih menjate.
Ja ću biti skromna, jer nemam tako veliko iskustvo ni edukativne, ni empirijske prirode (iako određeno iskustvo ipak imam), reći ću da ono što znam o praksi duhovnika, ako se to odnosi na tradicionalno shvaćen pojam u našoj sredini i društvu, dakle na ulogu pravoslavnih sveštenika i u ređem slučaju monaha, jeste da se u okviru svoje duhovne prakse trude da pomognu ljudima koliko je to u njihovoj moći, a budući da sam to u jednom periodu ozbiljno istraživala sa timom ljudi, imam saznanja da mnogim zista i pomognu. Što je za svako poštovanje.
Što se tiče psihologije, zadivljena sam koliko i o tome mnogo znate, zato što postoji odsek psihologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, kao i na još nekim privatnim fakultetima, dakle ljudi kroz studiranje stiču obrazovanje i znanje, nešto prakse i na kraju imaju diplome, a to već mnogo govori o njihovoj kompetentnosti sa vaše tačke gledišta. Ali nikada niste čuli za smer gde studenti uče i završavaju studije da bi postali savetnici za lični razvoj. Da, to zaista deluje kao veliki problem! Nemamo adekvatnu diplomu stečenu na državnom fakultetu i nema nas u državnim ustanovama. Dakle, mi ne treba da postojimo. Možda ste vi i u pravu!?
Vaša logika mi je jasna i verujte mi, ako vas neko razume, onda sam to ja koja ima dve diplome stečene na državnom fakultetu dok Bolonja kod nas još nije postojala i dok se studiranje smatralo ipak ozbilljnim poslom. Međutim, moj posao savetnika za lični razvoj još uvek nije dovoljno poznat kod nas i samim tim itzaziva veliko nepoverenje. Nije važno što sam se ja veoma dugo edukovala, sticala mnoga znanja i klasična i alternativna dugi niz godina, i što sam sarađivala i razmenjivala iskustva sa ljudima koji su posveće4ni istim ili veoma sličnim interesovanjima, kako bih odlučila da se posvetim onome što zaista volim i što prepoznajem kao svoj poziv. Neka greh za moju nepromišljenost ide na moju dušu. Zamislite, uložiti toliko energije, vremena i truda sa ciljem da obmanem ljude, moram priznati sa stanovišta klasične psihologije zvuči u najmanju ruku iracionalno, da ne širim temu.
Poštovana gospodo, reći ću vam iskreno. Postoji sistematizovana obuka i edukacija za savetnike za lični razvoj u okviru privatnih edukativnih centara i privatnih instituta. Možda vas to malo umiri, a možda i ne. Još nešto ću vam reći, iako sam sama veliki ljubitelj i postovalac psihologije, i čini mi se da se ceo život samo time bavim, da je to uvek u žiži svih mjih interesovanja, ipak sam svesna da što više znam, i što više iskustva u radu sa ljudma imam, da je čovek i njehova psiha prostor koji možemo da istražujemo u beskonačnost, i da će uvek biti onih koji će joj pristupati sa dovoljno entuzijazma da žele da otkriju nešto novo, a ne samo da rekreiraju i recikliraju već postojeća znanja i doktrine, koje vremenom ponekada postaju prevaziđene.
I ne znam da li znate da psihologija u suštini ne ispunjava osnovni uslov da bi bila shvaćena kao prava nauka, iako je priznata kao nauka i to je svakako za dobrobit čovečanstva. A uslov koji ne ispunjava je mogućnost predikcije tj. predviđanja. Sjajna je u teoriji, ali u praksi ima mnogo nedorečenosti i odstupanja od nekih očekivanih rezultata na osnovu racionalne analize postojećeg stanja određenog konkretnog čoveka. Ipak, i ova nauka se izuzetno razvija i danas postoje izuzetni umovi i stručnjaci – psiholozi i psihoterapeuti, koji su došli do novih saznanja i novih uvida, naravno ne zaboravljajući osnove tradicionalne psihologije.
Što se tiče savetnika za lični razvoj, kuda „gura“ priču, e to je veoma zanimljiva tema. Budući da sam u prvom komentaru zaista bila opširna, reći ću još sledeće. Savetnik za lični razvoj je u suštini zanimanje koje je odlično prihvaćeno i rasprostranjeno u razvijenim, uređenim i bogatim društvima i ima naziv Life Coach. Ovo zanimanje je više usmereno da svoje klijente praktično uputi u određene komunikacijske veštine na svim nivoima i u svim oblicima koje mogu da im pomognu da budu veoma uspešni u svemu što rade, i uče ih veštini introspekcije kako bi na vreme prepoznali neželjene obrasce i modele ponašanja i razmišljana, stavova i uverenja, pa time i osećanja, i kako bi na taj način uspeli da zaista optimalno koriste sve svoje potencijale i resurse i da istinski žive svoju ličnu istinu. Savetnik vas neće uveravati da je to iracionalno uverenje, ako ste prošli sve etape rada na svim aspektima, a vi i dalje osećate da ste u saglasnosti sa tim uverenjem. Savetnik vam daje slobodu da budete to što zaista jeste, jer ne navodi vodu ni na jednu pojedinačnu vodenicu, ne forsira racionalnu analizu po svaku cenu, niti za neke ljude neuhvatljivu duhovnost ako im nije bliska. Savetnik za lični razvoj zna da je čovek predivno biće, neponovljivi eksperiment prirode i Boga (a ko verujete u Boga),da je čovek u svojoj idealnoj pojavnosti jedinstvena harmonija razuma, uma, duha, duše i tela, koji su integrisani na mnogo nivoa, i da je uvek dobro znati da se čovek ne rađa kao ličnost, već da on to postaje. A ako imate malo smisla za introspekciju onda taj proces može da traje ceo vaš život i uvek ćete otkrivati nešto novo kod sebe. Samo ono što pulsira, teče i što se menja, u suštini, zaista živi.
Aleksandra Kosmajac – mr filoloških nauka, savetnik za lični razvoj
Draga nasa Aleksandra, sto se tice Vojsijevog komentara, mislim da ste malo previse reagovali posto je recenica koju je napisao vise nego logicna ako imalo uzmete u obzir znanja i/ili istrazivanja o podsvesti koja to jasno i direktno potvrdjuju a sto se tice nepoznate kategorije savetnika pa verujem da i sami ne toliko dugo pre no ste postali savetnik niste znali sta je to – iz prostog razloga to jos nij ni postojalo doduse postoji sansa da sam ja neobavesten i da je to staro i uvazeno zanimanje koje se nekako krilo sve ovo vreme od mog vidokruga.
Sto se tice moje milenkosti, vas komentar je na mestu – doduse imali ste pravo biti i malo „zustriji“ i opet bi bilo na mestu. Inace zadnjih skoro deceniju se bavim upravo tim segmentom tako da….siguran sam u svoja znanja, iskustva i stojim iza njih.
trudim se da ispostujem svaki vas paragraf odgovarajucim komentarom jer to pokazuje vreme koje sam vam posvetio a znamo da je nase vreme, najvrednija imovina koju imamo (a koju tako malo cenimo) barem identicno vremenu koje ste nam vi posvetili
bilo bi lepo da sa nama podelite to iskustvo istrazivanja rada svestenstva i monastva (koje licno ja ne volim da stavljam u isti kos jer to su po mom iskustvu (uz naravno iznimke) dve totalno razlicite vrste)
To sto nemate diplomu drzavne skole, odnosno reakcija na to govori o vama vise no o meni jer ja sam pisao o znanju i vestinama izmesanih sa iskustvom i zacinjeni hrabroscu a drzavne diplome mi nisu bile ni na kraj pameti jer sam naucio za sve ove godine da ima ljudi sa znanjem i vestinama sa i bez „drzavnih diploma“ ali ako, hvala sto ste nas obavestili gde ste tanki – to me podsetilo na onaj stih „kao pesnik sto u svoje stihove ne veruje“
inace da ne treba da postojite ne bi ni postojali – samo mislim da mozete bolje (e sad sto ja verujem da vi mozete bolje (i kao pojedinka i kao grupa-zanimanje) nije praznoverije vec mogu to i da objasnim na cemu je moje uvjerenje zasnovano- vi ste dobri ali mozete bolje)
Joj joj draga nasa Aleksandra sa dusom ranjene grlice, divno je to sto ste radili i sto radite ali ima par osnovnih pogresaka – prvo mislim da ste si premali zadatak zadali, premali za vasu snagu, barem psihicko emotivnu, drugo mislim da ste previse nestrpljivi i da si niste dali dovoljno vremena da sazorite, da vase znanje i umece dobije patinu mudrosti i zadnja greska sto trazite nagradu za to van vas samih – radeci sa monasima mogli ste nauciti da oni (ako su pravi) to ne rade zbog drugih, zbog hvala, zbog para, zbog … vec zbog sebe i za sebe – ima ljudi koji su isci i oni pisu sto moraju ima i onih drugih sto pisu i oni su vecina e ti drugi znaju sta je to „blokada“ „strah od praznog papira“ i druge bolestine kvazi pisaca
isto tako ima lekara, duhovnika itd koji to rade sto moraju ali ima (opet vecina-nazalost) i onih sto torade da bi bili uspesni, priznati, bogati…. e pa draga nasa Aleksandra ja verujem da ste vi od grupe prvih samo ako si date vremena da sazorite jer priroda ima svoj ritam koji ne vredi pozurivati kao sto ne vredi povlaciti kupus da brze naraste gledati u paradiz da brze pocrveni itd sve treba svoje vreme (ovo sve tako dobro znam jer sam u tim cizmama i sam)
svakim sledecim paragrafom me podsecate na moja bivsa previranja – ucim samo da znam koliko ne znam ali jednom dodje momenat kad „vidite“ veliku sliku to su budisti zvali nirvanom, drugi imaju svoje nazive za to a nasi stari su to zvali zivotnom mudroscu i ko to dosegne sto bi rek’o Njegos „im’o se i rasta roditi“
samo polako i uporno draga nasa Aleksandra, na dobrom si putu al’ jos uvek na putu i uzivaj dok traje jer znanje obavezuje – ne zbog drugih vec pred sobom samom, kad jednom „vidis“ a videti ces ako ne odustanes neces moci da ne vidis, da ne razumes a to obavezuje i to moze da bude veliki teret za onog ko nije sprema za isti – zato ne zuri, vec uci i uzivaj, ko te voli voli te ko te ne voli njegov gubitak jer te ne zna, jer ne vidi pravu Aleksandru
Sto se tice psihologije, psihijatrije i rada mozga preporucio bih da malo istrazite npr fMRI, neurocience narucito caltech institut sa naglaskom sa erijama mozga kako funkcionisu, mehanika svesnog i nesvesnog itd
i eto to bi bilo to a to e da – da dodam o „life coach“ odlicno prihvaceno i rasprostranjeno u razvijenim uredjenim i bogatim drustvima – pa i jeste i nije Life coach je kao i personalni trener zanimanje koje je rasireno ali nedovoljno specificirano da bi bilo uvazeno (iako sam deo tog cirkusa) jer svako moze da radi ta zanimanja pa iako ima dobrih strucnjaka velika masa su tu radi para, nedovoljne specifikacije minimuma znanja i vestina te minimuma sta moraju ispuniti u ugovoru jer je sve „klizno“ i „rastegljivo“a zivot je toliko raznolik da svako moze da bude „strucnjak“ jos narucito ako prijatno prica i izgleda
pozdrav od malog crva iz velike jabuke