Веселинка Стојковић
ЖЕТВА
Јустин и Јустина певају
– Јарко Сунце, ти не жежи!
Путуј путуј, сал не жежи,
Иди путуј, салте светли,
Младо ти се млого уморило:
Голéми дьни њиве оди,
Њиве оди, жито збира.
– Пирни ветре, задај облак!
Задај облак, кишу немој,
Младо ти се млого моли,
Младо ти се уморило:
Голéми дьни њиве оди,
Голéми дьни жито збира.
– Ајд још мало, моје мило,
Још три реда, па готóво,
Још три реда, ајде дома!
Ајде дома, деца чекав.
– Још три реда, па готóво?
Добро, добро, мило моје:
Још три реда по три српа,
По три српа, по три леба,
По три леба, душо мила…
Надежда Петровић: Жетва 1902.
Kada me u žitnom polju
Glad zatekne iznenadna,
U tom trenu ja pomislim
Da l si i Ti možda gladna.
Na kladencu žeđ kad gasim
Pa me takne voda ledna,
Ja pomislim, da l si možda,
Hladne vode i Ti žedna…
Bujica ljubavi prema zeni izvire iz vasih stihova.Predivno.
Hvala Krsto
Савршено! Попут најлепших наших народних лирских песама. Као да је отуда, из дубине народног блага узета. Из векова.
Попут најбољих песама уопште.
Две савршене слике и у њима песма! Песма у песми. Благо у благу. Једна велика песма.
Човек у песми и од песме. У светом трајању.
Хвала, поштовани Крсто. Ово је час велике литературе. Ова песма би могла да стоји раме уз раме са најбољим песмама и усмене и писане поезије.
Колико лепоте је у овој песми!…
Када ме у житном пољу
Глад затекне изненадна,
У том трену – ја помислим –
Да л’ си и Ти можда гладна?
На кладенцу жеђ кад гасим,
Па ме такне вода ледна –
Ја помислим – да л’ си можда
Хладне воде и Ти жедна?…
Усудила сам се да песму препишем са једним интерпункцијским предлогом. Надам се да ми неће бити замерено. Посебно Вас молим, поштовани Крсто. Благо остаје благо, ни лахорци ни олује му ништа не могу.
Krsto,divna je.Baš kao što reče Veselinka,sve stoji.