Aleksandra Popović i Wonder Strings: Ženstven spoj klasičnog i modernog

Drugačiji pogled na izvođenje modernih muzičkih žanrova i pripajanje klasike sa savremenim kompozicijama je ono što Wonder Strings izdvaja od svih

Autor: Milica Jarić

U duhu velikih zvezda, članice gudačkog kvarteta Wonder String, iz Beograda, su davne 2000. godine rešile da pokažu kako to izgleda kada se klasični instrumenti nađu u ritmu pop, rok, džez i etno muzike. Ali, ove dame se nisu tu zaustavile. Pored gudačkih intrumenata, sarađuju sa muzičarima koji sviraju klavir, perkusije, flautu i ostale intrumente. Godinama nastapuju sa grupom Balkanika, a do sada ste ih mogli čuti na otvaranjima galerija, venčanjima poznatih i na mnogobrojnim manifestacijama koji slave muziku kao umetnost. To je više nego dovoljan razlog da porazgovaramo sa violinistknijom, Aleksandrom Popović.

Kako je nastao Wonder Strings i šta je bio povod za ovakav projekat? Koji nastupi su tu najdraži i zašto?

Wonder String kvartet nastao je 2000. godine. S obzirom da smo klasično obrazovane muzičarke, sa profesionalnim angažmanom u simfonijskim orkestrima, poželele smo da malo izađemo iz klasičnih okvira i oprobamo se u drugim muzičkim žanrovima.

Koji nastupi su ti najdraži i zašto?

Tokom karijere imale smo mnogo različitih nastupa, ali ne mogu da izdvojim ni jedan posebno, jer svaku svirku sviramo sa istim entuzijazmom. Ono što bih mogla da izdvojim kao poseban nastup su naše svirke po beogradskim kafićima, a kao deo organizacije Classical revolution. Classical Revolution je organizacija iz San Franciska koja se bavi promocijom klasične muzike na drugačiji, neformalan način. Svirka liči na jam session u kome se smenjuju različiti izvođači, stilovi i koncepcije. Ideju ovakvog neformalnog predstavljanja klasične i srodne muzike članice Wonder strings kvarteta šire kroz projekat Beogradsko tajno oružje.

Ko čini Wonder Strings?

Osnovu Wonder Strings-a čini gudački kvartet sa istim imenom, čiju prvu postavu čine Mirjana Nešković, prva violina, Aleksandra Popović, druga violina, Ivana Uzelac, viola i Danijela Milutinović, violončelo. S obzirom da su sve devojke profesionalno angažovane na više mesta, a takođe su i majke, teško je održati stalnu postavu. Zato smo došle na ideju da uključimo još muzičara, koji bi po potrebi mogli da sviraju ako je neka od nas zauzeta. Usledio je sve veći broj nastupa te se vremenom ukazala i potreba da zbog specifičnosti samih prilika, oformimo i druge sastave.

Koji su to još instrumenti koji se pridružuju gudačkoj četvorci Wonders Strings?

Pored gudačkog kvarteta, koji je ostao naša baza, Wonder Strings u svojoj ponudi ima sastave različitih kombinacija instrumenata – duo violina i viola, trio gitara, violina i čelo, solo violina, kvartet sa flautom, sastave sa harfom, kamerni ansambl. U ponudi su i sastavi koji uključuju perkusije, kontrabas, klavir i ostale instrumente.

Da li je uslov bio da samo žene mogu da budu deo njega ili je to puka slučajnost?

Tih godina, kada smo nastale u Beogradu, nije bilo u ponudi ženskih kvarteta, uglavnom muških ili mešovitih, pa je ovo delovalo kao interesantna ideja. Kasnije je postalo pravilo. Međutim, dešava se da uključujemo i muškarce u naš sastav, pre svega, našeg dragog Saleta Radulovića, perkusionistu.

Wonder String je ženski projekat, a svi znamo koliko žene vole da izgledaju lepo. Kako birate odeću za nastupe? Jel tu neko vodi glavnu reč ili svaka prati svoj stil, instinkt?

Mi smo različitih karaktera i temperamenata i stilovi oblačenja su nam različiti. Ipak, ono na čemu insistiramo je elegantan izgled koji je, čini mi se, u Srbiji zaboravljen. Previše je razgolićenih žena, kao i šunda, kiča i svega ostalog. Vodimo računa kada, kako i šta u kojoj prilici odenuti i, naravno, uvek vodimo računa da cipele, frizura i šminka budu usklađeni. Često sviramo i svadbe te imamo posebne haljine za te prilike, a odnedavno i cipele za venčanja, Marry Ed.

Koji su planovi za Wonder Strings i kada možemo da očekujemo neki veći nastup?

Planovi Wonder Strings-a su da uključi još veći broj muzičara sa kojima bi sarađivali. Što se tiče samog kvarteta, trenutno je akcenat na spremanju kocerta 25.9. u sali Beogradske Filharmonije, na kom ćemo izvoditi dela savremenih srpskih kompozitora. Takođe, u planu je i snimanje CD-a sa autorskim kompozicijama savremenih srpskih kompozitora kao sto su Aleksandar Gajić, Miloš Simić, Aleksandra Vrebalov i drugi. Tu je i poziv čuvenog pijaniste Aleksandra Gavrilova za saradnju, čemu se posebno radujemo.

Pomiriti klasiku sa modernim zahteva čini se zanimljivo, ali i teško. Koliko si zadovoljna medijskom pažnjom?

Naravno da nismo zadovoljni medijskom pažnjom, ali medijsku pažnju uglavnom dobijaju narodnjaci i turbo folkeri. Međutim, mislim da za to nisu krivi sami mediji, već i muzičari kojima često ponestaje entuzijazma i ideja koje bi plasirali. Verujem da naše vreme tek dolazi i da će se tek čuti za nas.

Za kraj, koja je tvoja omiljena kompozicija i koju emociju ona budi u tebi?

Za muzičara je to baš teško pitanje. Osim klasike, intenzivno slušam i druge muzičke žanrove, te bih mogla poseban tekst o tome da napišem. Ako bih baš morala da izdvojim to je pesma Nik Kejva (Nick Cave) iz filma Do kraja sveta, I’ll love you till the end of the world. Zar ne žudimo svi to da čujemo?

Članak prenesen iz magazina Stil / Kurir