Čovek i zajednica, pojedinac i narod i ideologije – Dimitrije Ljotić
Poznati političar Dimitrije Ljotić govori o savremenom društvu, kako funkcioniše zajednica i pojedinac, šta su kapitalizam i istorijski materijalizam
ČOVEK I ZAJEDNICA
Zajednica nije prost zbir svojih članova, već je biće više vrste, te se sreća zajednice ne postiže ugađanjem njenim sastavnim delovima, već služenjem ovih zajednici u čijoj sreći jedino i oni mogu naći svoju. Ko stane na drugo gledište, taj prvo razori zajednicu, a posle propadaju njeni članovi.
*
Čovek po pravilu izbegava trud. Prima ga kao nuždu, kao nevolju. On po pravilu izbegava i opasnost. Prima je isto tako kao i trud. Cela priroda, i mrtva i živa, vlada se isto tako kao i prosečni čovek: ide linijom manjeg i najmanjeg otpora.
Samo sveci i junaci pobeđuju zakon inercije u sebi, izlaze ispod njegove vlasti. Zato su samo oni izuzeci.
Prosečni čovek, dakle, građenje i uspinjanje prima samo kao ono što se izbeći ne može, kao nuždu, kao prinudu, inače ih izbegava. Ako kuću svoju ne pokrije kapaće mu za vratom, padaće mu u postelju voda. To ga prinuđava da se potrudi i namuči, ali i da kuću pokrije. Očigledne, nepovoljne posledice njegove ličnosti stoje, dakle, kao prinuda i nagone ga da se potrudi i namuči.Ali ko će u zajednici vršiti tu ulogu? Zajednički interes je daleko od jedinke. A s druge strane, i kad ga je svesna, ona obično čeka da druge jedinke taj trud preuzmu na sebe, a ona da izbegne trud i muku.
*
Kapitalizam se zasniva na tvrđenju, da je lični interes najosnovniji pokretač ljudske radljivosti u ekonomiji, a ovaj se odražava u ravnoteži slobodnom igrom ostalih individualnih interesa… Kapitalizam je čedo individualizma, – jer da ovog filozofskog pravca nije bilo, ne bi kapitalizam imao podloge na kojoj bi bio izgrađen.
*
Kapitalizam i marksizam su rođena braća i kao mnoga rođena braća žive u omrazi krvnoj oko nasleđa i prvenstva. I kapitalizam i marksizam su došli iz istog gledanja na svet, individualističkog gledanja: da je ljudska zajednica samo zbir jedinki što je datog trenutka sastavljaju, da prema tome nema svoje zasebne interese iznad interesa jedinki, već da je zbir njihovih interesa, njihovih sebičnosti – interes zajednice. Razume se da su oba – i kapitalizam i marksizam – došli u ćorsokak. Kapitalizam je kontradikcija koja u sebi nosi klice raspada i rasula. On je omogućio, uz izvanredne tehničke tekovine, stvaranje ogromne količine dobara, ali zato je stvorio i tolike suprotnosti, da ceo taj poredak liči na vrlo visoku kulu, uz čije je temelje preduboka jama iskopana.
Kao reakcija na to došao je brat marksizam. Čedo iste misli uzelo je da rešava ekonomske probleme koje je ostavio kapitalizam.
*
Nevolje savremenog društva potiču iz individualističkog načela, na kojem je, pre 150 godina, definitivno ljudsko društvo postavljeno takozvanom velikom francuskom
revolucijom. To načelo je uzelo jedinku ljudsku kao suvereno merilo svih vrednosti, zaboravljajući pritom njen odnos prema vaseljeni, narodu i porodici, zaboravljajući pritom, da bez porodice i bez naroda jedinka ne bi mogla opstati, gubeći iz vida da, samo postavljena u pravilan odnos prema vaseljeni, jedinka ljudska može biti shvaćena.
Okrenuvši tako naopačke poredak, ovaj individualistički princip porodio je materijalizam, kapitalizam ili liberalnu demokratiju, pa je tako došlo do sadašnjeg, materijalističko – liberalističkog i kapitalističkog društva.
Nevolje sadašnjeg društva traže rešenje. I mnogi misle da će to rešenje dati marksizam ili boljševizam. To im se čini neka osobito značajna i duboka revolucija, kao neka duboka reakcija na sadanje nepravde i nevolje. Za te, a i za mnoge druge, biće pravo i veliko iznenađenje, kad čuju od nas da to, u stvari, iako je velika pustoš i rušenje, nije nikakva revolucija. To je upravo izdaja revolucije.
Nije marksizam revolucija iz prostog razloga jer potiče iz istog individualističkog načela. Ma kako to čudno izgledalo, marksizam je, ne samo neposredni, istoriski, već prirodni, logički i moralni nastavak današnjeg društva. Međutim, revolucija je prekid jednog prirodnog razvića. A marksizam to nije. Naprotiv, on je najprirodniji razvitak individualističke pobede u 18. veku. On izlazi iz dosadašnjeg poretka kao pile iz jajeta. On se razlikuje od današnjeg materijalistističkog, kapitalističko-liberalističkog društva, ne po suštini, već po obliku.
Prva misao marksizma je: ateizam. Nema Boga! Ljudi uzalud podižu oči nebu. Ono je gluvo, nemo i pusto. Nikoga tamo nema. I ne samo tamo gore, iznad glava njihovih, već nigde. Prema tome, luda su i glupa i sva ostala verovanja koja izviru iz vere u Boga i prazne su sve nade što su za tu veru vezane.
Druga misao je: materijalizam. Nema duha! Sve je samo materija, pa i sam duh je samo psihička manifestacija materijalnog i samo materijalni uslovi života uspavljuju i pokreću istoriju ljudsku. Samo je materijalno glavno i bitno u životu naroda i država, a moralno, specijalno duhovno, sporedno je. Takozvano moralno i duhovno je nadgradnja ekonomskog. Ono je glavno i osnovno, a moralno i duhovno se nadgrađuje nad osnovom i zavisi od nje.
Treća misao je: klasna borba. Nije narod jedan sastavljen od braće, već od samih krvnih neprijatelja, raspoređenih uglavnom u dve klase koje su u stalnoj i neprekidnoj borbi. Istorija jednog naroda prema tome nije istorija vezanih u jednu sudbinsku i kulturnu zajednicu osećanjem poniklim iz zajednice porekla ili života – već istorija uklupčanih krvnih neprijatelja, što se grizu, ujedaju, raskidaju i uništavaju u međusobnoj besomučnoj borbi.
Dimitrije Ljotić
Ako je ovo odgovor redakcije da „tihovanjem“ obori moje javno prozivanje Ljotica kao lose osobe i jos goreg vodje – hvala vam, njegovi izabrani navodi govore sami za sebe.
prvi odeljak – Ako pojedinac nije srecan i ako je broj takvih pojedinaca velik – kako zajednica moze biti srecna? – ovo je ideologija apsolutistickih vidjenja tipa religija, komunizam itd sto bi amerikanci rekli „my way or highway“ „moj nacin ili brisi“ to je teror vlasti u najgorem mogucem obliku (komentar redakciji kojoj se ovakvi stavovi dopadaju necu ovaj put – ako se samoanaliziraju, reci ce im se samo)
drugi odeljak iste gluposti – pretpostavka je „covek je lenj i zao“ a nije covek kao bice je dobar i vredan (evolucija to dokazuje tako da ne bih gubio vreme na tom) tako da sve sto kasnije proizilazi govori o tom koji tu „gradjevinu“ radi a ne o onom o cemu pise – nas narod bi rekao „nikada dobra(pametna) kuca nije izgradjena na losem temelju“ a da je bio malo bolji covek (jer pretpostavljam da je bio inteligentan), video bi mnostvo primera dobrote, medjuljudske pomoci, lepote…. oko sebe pa mozda i u sebi, majkovicu pa ne da i zivotinje pomazu jedna drugoj to rade i insekti – tuzno mi je kad vidim „slepa“ coveka sa zdravim ocima, mnogo tuzno
treci odeljak – (postaje mi doosadno jer je isuvise jednostavno) – ovo je glupost jer se obrusava na individualizam preko kapitalizma, dobro mozda nivo srednje skole ali tu je kraj – individualizam mozemo da postavimo iza svega kako iza „svetaca i junaka“ tako i iza bilo kakvog rada, pa i pisanja u blogu. Hteo to neko prihvatiti ili ne (pa makar on imao i uspesan blog) individua je osnova svega a skup individua cini drustvo – ne obrnuto jer individua moze bez drustva ali drustvo ne moze bez individua (to je bar jasno) dakle interes drustva ne moze i sme da bude nista drugo do interes tih individua a kad dolazimo do „nadljudi“ koji u ime boga-drzave-nacije-itd cine zlocine i pljackaju bogatstva to je opet individualizam doduse koji oni pokusavaju sakriti interesom drustva. Dakle religije, Ljoticevizam, Titoizam itd su samo bolesni oblici individualizma – koji se bore protiv individualizma drugih. Dakle Tiraniju uvek prepoznajemo po individui-izmu koja se stavlja iznad drugih individua-lizama.
Ljotic zaboravlja da Marks nije bio sta znam komunista ili socijalista vec kriticar kapitalizma te da je nemoguce da njegovo delo ne bude o i oko kapitalizma a inace svaki nacin proizvodnje koji se bazira na profitu je deo kapitalizma tako da je smesna tvrdnja socijalizam protiv kapitalizma jer je socijalizam deo kapitalizma te kao takva ne moze biti protiv sebe same i ako socijalizam postoji u oslabljenoj drzavi on automatski grabi prema kapitalizmu koji u istoj situaciji oslabljene drzave grabi prema „liberalnom kapitalizmu“ koji ce opet da se prelije (ako ga ne zaustavimo na vreme novom politicko ekonomskom organizacijom) u globalnu vladavinu trojstva familija (pogledajte slucajnost da vecinu industrija, 90% poseduju 3 familije-grupe) koje su iznad zakona
dakle da se vratim na gospodina „ljutica“ – marksizam je kritika kapitalizma a ne brat iliti nesto slicno, to je neuspeo pokusaj „kapitalizma sa ljudskim licem“
Sa zadnjim delom bi se vecinskim delom slozio ali bih opet podsetio da je individualizam mnogo stariji od Francuske revolucije“ te da je veom apogresno mesati sebicluk sa individualizmom. Individualizam se bazira na ljubavi prema sebi a sve se druge ljubavi prelivaju iz te ljubavi, dakle individualizma je kruzni tok energije, ljubavi, saosecanja (nazovimo to kako god hocete – ista je poenta, koja je bitna a ne ime) Sebicluk je sa druge strane negacija ljubavi prema sebi jer onaj ko voli sebe, voli da uziva, voli da gleda lepo, dobro, te zato pomaze drugima da i on-a uziva te tako pojacava taj divan osecaj ljubavi, srece – Dakle, ljubav prema sebi je nemoguca bez davanja jer ne mozemo biti srecni „u dolini suza“. Znaci, dajem da bih imao, volim da bih bio voljen… a opet oreni obrni sve je to uci i uzivaj (bez ucenja ne znamo, ni kako dati, ni kako primiti – trapavi smo bez znanja i vestina a trapavi ne uzivaju) zato deco draga ZIVOT JE UMETNOST KOJA SE UCI, biti uman, srecan, dobar… sve su to vestine koje svi mi mozemo i trebamo (nas radi) da naucimo. To su vestine, kao voznja biciklom, jednostavne ako znas ali ako ne umes ops….
i za kraj pitanje onom koji je postavio ovaj tekst – ako se protivite kao i Ljotic kapitalizmu, socijalizmu (komunizmu) sta nudite kao zamenu? Feudalizam? Kralja?(sto je feudalizam) Sta? lako je kritikovati ali dati resenje moze da bude komplikovano – pogledajte samo one idiote iz DOS-a sta uradise. Koliko god da je Milosevic bio los (a bio je) ovi su mnogo gori – i sve to iz „dobrih namera“ (necu praviti aluziju na onu misao iz biblije, o putu u pakao)
pozdrav od malog crva iz velike jabuke
Sve su to bezvezne diskusije koje se odnose na „davno prošlo vreme“. D. ljotić nije bezgrešan, ali svako objektivan mora da prizna da se on isto kao i general Nedić trudio da se u datom istorijskom vremenu prospe što manje srpske krvi, za razliku od J. Broza kojemu je glavni cilj bio da se dočepa vlasti bez obzira koliko će pri tom srpski narod iskrvariti.
Većina naših današnjih nevolja plod su Brozove antisrpske politike.
Ljotic je kao i Broz bio apsolutista, sami im se boje razlikuju a sve ostalo im je isto tako da ne vidim to objektivno priznanje. Broj zrtava se razlikuje ali je proporcionalan kolicini moci koju su imali tako da…. inace ako bih vec pravio neke paralele onda bih povukao uslovnu paralelu izmedju nedicevaca i domobrana i jedni i drugi su „kao regularna vojska“ okupatorskih tvorevina a ustasama na srpskoj strani nema pandana jer ipak su ti ljotocevci i slicni bili tek mali pokusaj srpskih nacionalista egoista da izbacivanjem (rekao bih licne gluposti u tuznom trenutku za celu evropu) JA u prvi plan odbiju izvrsavanje naredbi komandanta u otadzbini Mihajlovica te tako dezertirali i dvostruko prljali slavnu Srbsku tradiciju.
Mislim da se slave i pamte pogresni likovi kako u Srbiji tako i u ostalim republikama. Svi mi imamo mnogo mirotvoraca, mnogo ljudi koji su pomagali, stvarali, radili „cuda“ dobrote i postenja – to bi trebali biti nasi uzori a ne vojskovodje – ciji lik i delo trebamo istraziti bez predrasuda te kao takav ostaviti istoriji, gde im je i mesto. Razlog zasto sam ucio o njima je jednostavan – da ne ponovim njihove greske te da pokusam spreciti da i drugi to urade jer prevencija je puno laksa od lecenja
pozdrav od malog crva iz velike jabuke
Iako smatram da nije pametno polemisati sa ljudima koji sve posmatraju kako narod kaže „okruglo pa na ćoše“, koji nisu, možda,bili ni u pelenama kada su se pojedini događaji zbivali,pozdano kao očevidac znam da su Nemci već prvih dana okupacije postavljali preteće plakate na kojima je na nemačkom i na srpskom jeziku (latinicom i ćirilicom) bilo ispisano: SRBI! a iza toga pretnja da će za svakog ubijenog nemačkog vojnika biti za odmazdu streljano 100 Srba,Jevreja i Cigana.Sećam se i jednog plakata na kojem je bila prikazana uveličana fotografija obešenih srpskih seljaka. To se desilo u jednom selu blizu Gradiške. Ubijen je jedan nemački vojnik, a nemački vojnici su u ranu zoru jurili od kuće do kuće i kupili tek probuđene srpske seljake i odvodili na vešala dok nisu namirilido 100.
Što se tiče ustanka, ni Mihajlović ni Broz nema čime da se ponose,jer su oba ustanka vodila u stradanje i pogibiju. Draža je radio za Engleze a Broz za Staljina.Kad je video šta Nemci rade i kako masovno streljaju ljude Draža je
promenio taktiku,a Broz je nastavio sa borbom ukojoj su žrtve bili Srbi.Da nije bilo ustanka u Srbiji stradanja Srba u Bosni i Hercegovoni bi bila daleko manja,a da partizani nisu zauzeli Prijedor i rudnik Ljubiju Nemci nikad ne bi organizovali ofenzivu na Kozari, a znamo kakva su se teška stradanja tamo dogodila.
Gospodine Branko, kad je neko u pravu (kao vi sada) u pravu je, iz vasih reci prosto vrcaju snazne pozitivne emocije i rekao bih, hvala na tom. Voleo bih da jednom sednemo, da mi preneste svoja iskustva (koja vidim da su velika i bogate). Ja sam tu istoriju ucio iz knjiga a one su uvek u tom segmentu vise ili manje subjektivne pa bih voleo da pretresem ovo sto naucih sa nekim ko je to proziveo, da i taj ugao sagledam. Na kraju, bih se ipak usudio da pitam –
u tom izdvajanju Ljotica i sl. iz organizovane vojske u otadzbini zar to nije u mnogome uticalo na mogucnosti i pravac delovanja glavnokomandujuceg, jer vojska je kao i religija, crno-bela organizacija, ili si unutra i slusas bezpogovorno ili si dezerter/izdajnik – nema trece. Zamislite situaciju za se na bilo kojoj od slavnih bitaka, neki komadant, kapetan itd (i u najboljoj nameri da sacuva ljudstvo, pokolebao i otkazao poslusnost) zar ne mislite da bi to mozda (verovatno) promenilo tok cele bitke a samim tim i rata. To bi bilo sto se tice vojnog dela njegovog lika i dela a sto se tice filozefskog lika i dela gospodina Ljotica, pa tu ga ni vi ne mozete oprati jer je covek bio apsolutista, kao i Broz, kao i Pavelic, kao i mnogi drugi pre i posle njega.
I za kraj, to sto ja ne gledam sa simpatijama apsolutiste bez obzira kojih boja, nacija, religija…. bili, to mozete da mi uzmete za zlo ali to ce onda da vam kazuje u koju ste se krajnost vi stavili. Zlo su radili i rade svi apsolutisi, bez obzira da li oni vodili vojsku(opstepoznatih primera kod nas kao i u svetu, previse), drzavu(primera svima poznatih bezbroj), religiju (sve poznate religije), kompaniju(primera koliko i velikih kompanija, pogledajte samo Bila iz Microsofta ili ovog Miskovica iz Delte ili…. sve apsolutisti)
Eto toliko od mene i bas bih voleo da se sretnemo i na miru izrazgovaramo o svemu. Ostajte mi zivo i zdravo
vas
mali crv iz velike jabuke
Poštovani gosp. Grubor,
javite se na: bmicic76etyahoo.com, pa ćemo nastaviti diskusiju.
Poštovani gosp. Grubor,mogu vam poslati tekst moga kratkog romana „Ukradena sreća“, iz kojer možete dosta toga saznati, ali radi dužine teksta to mogu učini samo preko e-majla.Inače ja sam uvek bio i ostao „antiprotivan“.
@ Branko
Mozete li mi dati adresu za neki tekst o tom partizamskom zauzimanju rudnjika Ljubije koji predhodi odmazdi na Kozari ?
Ne treba tu nikakav tekst.Rudnik željezne rude u Ljubiji bio je jako važan za Nemce. Zauzimanjem Prijedora partizani su prekinuli komunikaciju Zagreb – Banja Luka, čime je prekinuta komunikacije i sa rudnikom Ljubija, a Nemci su, videći da ustaše ne mogu sami da savladaju partizane, morali da se umešaju, jer im je željezna ruda bila potrebna. A zna se da Nemci kad odluče da udare, biju žestoko, i da sa njima nema šale.
Brozu i njegovoj kompaniji je bilo najvažnije da se dočepaju Prijedora i da se tako pljačkom pojedinaca snadbeju sa nekim dobrima koja su im u njihovom štabu (i haremu) za lagodan život bila potrebna (kafa, čokolada, šećer,likeri, mirišljivi sapuni, kolonjska voda i t.d.).
Trebali su mi datumi za neka moja istrazivanja .