KAKO UŽIVATI U ŽIVOTU?!

 

„Sa prošlošću nemam ništa; niti sa budućnošću. Ja živim sada.“

Ralf Valdo Emerson

 

 

UVODNIK

 

Odavno već razmišljam o pisanju o onome što već gotovo dve decenije saznajem, čitajući, slušajući, učeći od onih koji su usavršili svoje sisteme unapređivanja unutrašnjeg života, osluškujući promene u sebi i drugima sa jednim jedinim ciljem. Kako svakoga dana do kraja i svim svojim čulima da postanem i budem svestan dobrih stvari u sebi, kroz mir sa samim sobom, kroz duboku i iskrenu radost. Kako, isto tako snažno, svakodnevno da doživljavam svet oko sebe, ljude, boje, ukuse, mirise, svetlost …

KAKO UŽIVATI U ŽIVOTU?! Predano i potpuno, dušom i telom, sa lakoćom iz koje sve što radim činim mnogo uspešnije osećajući pri tom beskonačno zadovoljstvo. Ne samo radeći što volim. U svemu!

Kada se dugo pitate i kada dugo pitate, kada snažno želite da saznate i od toga ne odustajete onda i dobijete odgovor. Kroz ljude i iskustva, svoja i drugih, kroz doživljaje osvešćenja nastalih kao prirodna sublimacija nagomilanih iskustava. Od indijskih učenika koji u Indiju odlaze da bi tamo, na jednom od najčistijih izvora svetske duhovnosti dobili odgovore na brojna pitanja, preko savremenih američkih autora koji se bave radom na sebi i ozdravljenju sopstvenog života, pa sve do velikih duhovnika i stručnjaka sa naših prostora koji ovde i rasuti po Evropi i svetu čine i pomažu da nam bude bolje, da budemo bolji, odgovor je uvek isti.

LJUBAV, pre svega, u svemu i posle svega. Pokretačka snaga, najjača životna sila, najsnažniji iscelitelj duše, tela i života. Izvor mira, zdravlja, radosti i istinske sreće! Preduslov, uslov i najvažniji deo svakog napretka i uspeha!

Dan po dan, kroz najupečatljivije životne situacije, kroz odnose koji nas najčešće ili možda najviše plaše, bole i raduju, proćićemo zajedno kako bi ste saznali, probudili sopstvena iskustva i znanja, šta možete da učinite da vam u sebi i sa sobom, sa drugima, svuda i uvek, bude što bolje. Koliko bolje, zavisi od vas. Onda, idemo polako …

Branislav Mihajlov

 

 

PRVI DAN

Lokomotiva mog dana

 

Sredinom devedesetih godina imao sam sreću da prijatelj mojih roditelja iz mladosti boravi u Srbiji da bi održao seminar sa izuzetno snažnim pozitivnim psihoterapeutskim dejstvom na nas koji smo mu prisustvovali više dana. Cilj koji je meni odredio bio je povećanje emocionalnog praga tolerancije na stres, osetljiva tema za koju će se kasnije ispostaviti da dodiruje najveći broj ljudi koje ću sretati. Tada je mojim roditeljima nakon seminara rekao da će tehnike koje sam usvojio od tog trenutka promeniti moj život za 180 stepeni. Bio je u pravu. Milenko Vlajkov, magistar psihologije, osnivač je i direktor Instituta za kognitivni menadžment u Štutgartu, učitelj individualne meditacije, akreditovan psihoterapeut, internacionalni trener i supervizor Instituta Albert Elis iz Njujorka, sa statusom internacionalnog ocenjivača za racionalno-emotivnu bihejvioralnu terapiju. Ono sa čime ovde počinjem je upravo ono što sam prvog dana u prvoj rečenici naučio od Milenka i što je kasnije poboljšalo i moj i živote mnogih oko mene. Lokomotiva.

Kada se ujutro probudimo, postoji mogućnost da kada pogledamo kroz prozor ugledamo kako pada kiša u sumornom hladnom danu. Da odemo u kupatilo u kojem je nestalo paste za zube. U brzini obuvanja čarapa, poslednji par koji je potreban dami za planiranu odevnu kombinaciju, često se desi da se pocepa … Kafu je potrošio partner koji izlazi pre vas iz kuće … Radio je na sumornoj stanici koja neprestano emituje vesti, monoton spikerski glas ali vi sad već prilično iznervirani, niste u stanju da razmišljate o toj „olovnoj“ zvučnoj zavesi. Nekako se spremite za posao, izlazite iz stana a u liftu komšija, poslednji od svih u zgradi sa kojim biste započeli novi dan …

Prva misao nakon buđenja bila je kako je teško ustati iz toplog kreveta i krenuti u novi, istovremeno monoton i stresan dan na poslu. Ta prva misao je LOKOMOTIVA našeg dana. Na nju se „zakačio vagon“ prizora kišnog dana koji nas je dodatno „spustio“ u niže zone raspoloženja. Sledeći vagon pasta za zube, pa pocepana čarapa … i tako sve dublje i dublje. Većina tako živi godinama. Tužno, zar ne?

Šta da učinite da to promenite?

Pogled kroz prozor na sumorni dan, i to se rešava vrlo jednostavno. Postoje dve čarobne reči: PA ŠTA?! Upamtite jedno, U VAMA JE UVEK SUNČAN DAN! Oblake vi navlačite i sklanjate. To nema nikakve veze sa stvarnim meteorološkim prilikama. Mnogi su se zaljubili na pljusku, mnogi su se prvi put zagrlili na hladnoći …

Kada otvorite oči, potrudite se da svoje misli okrenete u pravcu dobrih stvari u vašem životu, zdravlja, ljubavi, prijateljstva … Pokušajte sebe da ispunite zahvalnošću što imate posao, što dan započinjete iz udobnosti svog doma, mnogo je dobrih razloga koji vas mogu inspirisati … Ako vam je teško da se direktno iz sna mentalno aktivirate na taj način, jednostavno pogledajte u partnera ako je još u krevetu i spava pored vas, energiju doživljaja poljupca usnulog partnera ponesite sa sobom u novi dan. Ako partner nije tu, tu je kućni ljubimac ako nema ni njega, tu je fotografija drage osobe, slika na zidu koja vas čini srećnim, biljke u prozoru, bilo šta što vam može koristiti da vaša lokomotiva bude blistava, svetla, takva da za sobom može da povuče samo srećne „vagone“ .

Sve dalje tećiće i mnogo prijatnije nego što ste očekivali. Na poslu će vam ljudi lakše prilaziti u želji da pomognu ili jednostavno samo želeti da su kraj vas, u vašem društvu … Srešćete ili upoznati drugačije, prijatnije, vama bliže osobe … A to je tek početak vašeg dana, za uloženo malo truda dobijate ogromno dobro! Da, to je i početak vašeg novog života! Odlukom da hoćete da budete dobro, počinje vaše novo dobro …

Nastavlja se iz dana u dan …

 

Tekst preuzet iz knjige Kako uživati u životu i sajta: http://kakouzivatiuzivotu.blogspot.com/