Psihologija čoveka. Razvoj ličnosti. Priroda unutrašnjeg glasa.
Šta je to ličnost? Refleksije o psihologiji čoveka, o razvoju ličnosti i prirodi unutrašnjeg glasa
„Smisao je nešto što treba otkriti, a ne izmisliti.“
Savremenog pojedinca pravilnije je opisati kao nekog ko „leti visoko i brzo“. Teško je usporiti kad svet juri pored nas. Teško je biti uzemljen kada je sama kultura neuzemljena, kada ona poriče realnost i podstiče iluziju da uspeh predstavlja viši stupanj bitisanja i da uspešni ljudi žive bogatijim i ispunjenijim životom. Uprkos tome, prave vrednosti u životu su „zemaljske“ vrednosti: zdravlje, gracioznost, povezanost, zadovoljstvo i ljubav. Ali ove vrednosti imaju značenje jedino ako su noge čvrsto postavljene na zemlju. – Aleksandar Loven
Razvoj ličnosti
Mnogo je knjiga i teorija napisano koje se bave ljudskom psihologijom i svim onim što taj pojam podrazumeva. Moja namera nije da prepričavam ili sistematizujem već postojeća znanja koja su se sa različitih tačaka gledišta bavila psihologijom čoveka, već da iznesem jednostavno i razumljivo gledište koje posmatra sledeće teme: razvoj ličnosti, priroda unutrašnjeg glasa i šta je to „ličnost“.
Ako posmatramo temu koja se bavi razvojem ličnosti, nužno je primetiti i zaključiti da razvijanje svog punog intelektualnog, emocionalnog, duhovnog i fizičkog potencijala do ukupnosti i celovitosti koja se zove ličnost podrazumeva da sledite svoj unutrašnji glas. Slediti svoj unutrašnji glas je, koliko veličanstveno i oslobađajuće do genijalnih visina i dela božanskog nadahnuća kod tako retkih individua tog kapaciteta (setite se samo nekih od njih: Leonarda da Vinčija, Mikelanđela, Mocarta, Betovena, Anštajna, Nikole Tesle, Van Goga, Pikasa, Šekspira, Getea, Marka Tvena, Njegoša itd.), toliko je i opasno i nepredvidivo do najdubljih ponora i mraka velike snage, koji može da proguta nedovoljno jake, tačnije, nedovoljno dosledne sebi i svom unutrašnjem glasu, svom unutrašnjem imperativu. A ovo se pre svega prepoznaje po autodestruktivnom ponašanju svake vrste; od prekomernog korištenja alkohola i droga, tabletomanije, do zavisničkih veza i drugih nezdravih navika i odnosa, bez jasne slike o sopstvenim potrebama i navikama koje su za dobro pojedinca i bez dovoljno konstruktivnih uverenja i stavova koja čoveka drže na mentalno, psihički i fizički zdravom kursu.
To saznanje ne treba da vas plaši, naprotiv, to je samo slučaj kod izrazito velikih potencijala u svakom smislu, a takvih je statistički gledano veoma malo, između četiri i pet posto ili jedva dva i po posto, ako uzmemo u obzir izrazitu genijalnost, od ukupne ljudske populacije. Vi pre svega treba da znate da se svako razvija u skladu sa svojim potencijalom, i nisu svi predodređeni da na tom putu prođu tako velike oluje i gigantska iskušenja. Većini je ipak dato da se razvijaju u mirnijim uslovima sa manje tektonskih poremećaja u glavi i u duši.
Ako se desi neželjena situacija, da se pojedinac ne razvija prirodno i blagotvorno u skladu sa svojim istinskim potencijalima i kapacitetima, u skladu sa svojim istinskim darovima, onda dolazi do grubog narušavanja unutrašnje fine psihičke strukture i emocionalne statike čovekove, koja je stalno u procesu komponovanja i dekomponovanja kako bi kroz taj proces pronalazila zlatnu meru svega, i svoju sopstvenu unutrašnju ravnotežu i harmoniju.
Zbog toga se može zaključiti da: „Osećanje neispunjenog, neizvršenog zadatka prirodnog razvoja i sazrevanja pretvara se u osećanje krivice, odnosno glas savesti, koji se javlja onda kada je ugrožena psihička ravnoteža i ostvarenje psihičke celovitosti.“ Bojan Jovanović – etnopsiholog
Za psihijatra Viktora Frankla, osnivača logoterapije, čovek je biće smisla, ne biće nagona, niti biće moći, na čemu s druge strane insistira Sigmund Frojd, začetnik psihoanalize, kao i mnogi nastavljači tog pravca. Viktor Frankl smatra da u svakom od nas postoji volja za smislom i ta volja nas suštinski određuje.
On dalje tvrdi da čoveka ne vode instinkti. Ne vode ga više ni tradicije kao u tradicionalnim društvima. Čovek je slobodan, a to znači odgovoran za vlastitu egzistenciju. Slobodan je da pronađe sopstveni smisao.
„Smisao ne može biti dat, smisao se mora naći.“
„Smisao je nešto što treba otkriti, a ne izmisliti.“
Priroda unutrašnjeg glasa
Dozvoliti svom unutrašnjem glasu često znači kročiti u nepoznato i potpuno neistraženo, znači upoznati svoj sopstveni mrak, neki bi to rekli: upoznati se sa svojim ličnim demonima; što je posledica toga da je čovek pre svega nesvestan svojih mana, a ne svojih vrlina. A još najviše od svega, većina ljudi živi u brižno i strpljivo izgrađenim iluzijama. I kako onda zamišljate da na putu gde nema svetla (jer je to čovekovo nesveno), ipak unesemo tračak svetlosti i osvestimo pravu istinu, a ona je uvek jedna?! Čovekovo istinsko biće je prepoznaje kao jednu i jedinstvenu, potpuno unikatnu i čarobnu. U otkrivanju svoje lične istine leži sva snaga za sva trenutna i kasnija postignuća i dostignuća.
„Problematika unutrašnjeg glasa je puna tajnih zamki i klopki. To je najopasnije, najklizavije područje, isto tako opasno i puno stranputica kao sam život, ako se odrekne ograda. Ali onaj ko nije u stanju da svoj život izgubi, neće ga ni dobiti (ovo možete da shvatite i kao metaforu ako vam je tako lakše – A. K.). (…)
Može li čovek zato da ne uzme za zlo čovečanstvu i svim dobronamernim pastirima stada i brižnim očevima kada podižu zaštitne zidove, ističu uspešne uzore i preporučuju prohodne puteve koji zaobilaze ponore?“ Karl Gustav Jung
Promislivši rekla bih da su granice, kako ih Jung naziva „ograde“ za čoveka potrebne kako se on sam ne bi rasuo poput vode bez svog pehara. One su potrebne većini ljudi da bi mogli da žive život dostojan čoveka. Ipak, neće se svi složiti sa mnom, a i ja sama znam i uviđam da retki pojedinci imaju tu snagu da za njih ne važe nikakve granice i ograde (ni društvene, ni religiozne, ni profesionalne, ni porodične, pa čak ni lične), jer je njihov život upravo dobio smisao onda kada su počeli da prevazilaze i previđaju sve do tada poznate granice i ograde koje bi trebale da ih zaštite od sunovrata i nesigurnih, neprohodnih puteva kojima još niko nije išao. Ali zato takvi pojedinci svoj puni smisao pronalaze u krčenju novih puteva, a u tom slučaju jedina pouzdana navigacija im je njihov unutrašnji glas, snaga vizije i snaga njihovog neponovljivog talenta (dara). Takvi genijalni pojedinci uvek iznedre nešto novo što će služiti čovečanstvu na dar ili na propast, samo se radi o tome da li je reč o upotrebi ili zloupotrebi određenih vrhunskih dostignuća uma i duha.
Šta je to „ličnost“?
Kakav god bio intelektualni, psihički, duhovni i fizički potencijal nekog čoveka, on se razvija tokom celog njegovog života, i ako se taj proces odvija prirodno, na konstruktivnom kursu čovekovih namera, želja, težnji i ciljeva, velika je verovatnoća da će takav čovek zaista i razviti većinu onoga što mu je dato u potencijalu. Međutim, praksa pokazuje da je mali broj ljudi zaista svestan ovog procesa i potrebe da se taj proces na neki način prati, i ako je neophodno, da se usmerava za dobrobit dotičnog pojedinca i njegovog unutrašnjeg autentičnog i neponovljivog sveta, njegove lične istine. Jer samo takav čovek može da bude i sam zadovoljan sobom, a time i zdrava jedinka u moru drugih jedinki, jer će svojim zadovoljstvom i osećanjem samoostvarenosti blagotvorno uticati na svoju užu i širu oklinu, na ljude sa kojima dolazi u neposredan i posredan kontakt.
Iskustvo takođe govori da zaista retki, izuzetno retki ljudi, ostvaruju svoj puni potencijal i kapacitet koji je oblikovan za njihovo lično dobro, ali i za dobrobit zajednice u kojoj se kreću, i uopšte, za dobrobit društva u kojem njihov rad ima značajnu ulogu nekoga ko je postao lučonoša u određenom i vrlo konkretnom smislu, dakle, u konkretnoj realnosti, da li savremenoj ili za neka druga buduća pokolenja, samo je u tome razlika.
U davnoj prošlosti sva vrhunska ostvarenja uma, duha i tela bila su izuzetno poštovana, a smatralo se da ti „darovi“ potiču iz jednog Izvora, da sva Istina potiče iz jednog Izvora, bila to religija, umetnost, filozofija i nauka, i najzad, čovekovo telo shvaćeno kao hram njegove duše, pa samim tim itekako poštovano i negovano na svim suptilnim nivoima. I potpuno je začuđujuće za savremenog čoveka koji je naviknut da razmišlja separatno i parcijalno, kako su ove iskonske kreacije – religija, umetnost, filozofija i nauka u drevnim civilizacijama bile zastupljene kao oblasti koje su u svojoj sintezi, u stvari, bile sveobuhvatne , koegzistentne i koherentene za uočavanje i otkrivanje smisla pojedinačnog čovekovog života. A osećaj smisla i postojanje smisla; prepoznavanje smisla u životu je ono što je oduvek determinisalo čovekovo kretanje i put.
„Svet pokaže put čovjeku koji zna kuda ide.“ Ralf Valdo Emerson
Ako se osvrnemo na običnog čoveka i njegove potencijale, mogućnosti i potrebe, razne su oblasti u kojima neko može da bude dobar ili čak odličan, dakle, da se desi proces samoostvarenosti (samorealizacije) u njegovom afirmativnom obliku i vidu. Možemo da pratimo razvoj različitih pojedinaca koji neguju zanimanja koja uključuju visok stepen realizacije autentične duhovnosti kao najvišeg stepena sveukupne samosvesti i samorealizacije, a ovako shvaćena autentična i individualna duhovnost nije ništa drugo nego otkrovenje lične istine. Ona opet može da se rasprostire ( i uglavnom to i čini) i na druge oblasti kao što su nauka i umetnosti, kultura, društveni angažman, pa sve do poslova raznih zanatlija i vrhunskih majstora u poslovima u kojima su potrebne zlatne ruke ili izuzetna fizička spremnost i veština (danas to najtransparentnije prezentuju vrhunski sportisti). Mera uspešnosti i ostvarenosti ne mora da se temelji na izuzetnoj inteligenciji. Svi dobro znamo da su za zdravo okruženje uvek tako poželjni ljudi toplog srca i dobrih namera, a u realnosti nema baš mnogo ljudi koji neguju taj svoj kvalitet, čak iako ga poseduju. Mnogi ljudi su zavarani, obmanuti lažnim sistemom vrednosti i zato misle da je sposopnost za logičko i racionalno mišljenje i toliko tražena inteligencija, kruna svakog uspeha. Međutim, nije. Ili ne uvek. Razmislite, šta pokreće biljku koja raste i buja, ćelije od kojih je sazdana ili sunce koje joj pruža predivnu toplotu i svetlost?!
Pokušajte da shvatite i ovo:
„Ličnost je delo najviše životne hrabrosti, apsolutne potvrde individualnog postojanja i najuspešnijeg prilagođavanja na univerzalnu datost, uz najveću moguću slobodu sopstvenog odlučivanja.“ Karl Gustav Jung
Navešću jedan slikovit primer za gore navedenu tvrdnju, a to je ličnost i delo slavnog i genijalnog slikara Pabla Pikasa. On je jednom prilikom izjavio:
– Majka mi je govorila: „Ako si vojnik, postani general. Ako si sveštenik, postani papa.“ Umesto toga, ja sam bio slikar, a postao sam Pikaso.
Mr Aleksandra Kosmajac
„Čoveku su odsečene uši“ je jedna od fraza iz kineske Knjige Promena.
To označava osobu koja se prepustila intuiciji i unutrašnjem glasu, jer su i kinezi odavno znali da je unutrašnji glas i intuicija često šaptanje lukavog duha.
Takodje su znali i da se sve menja pa i naše sklonosti, želje, htenja pod raznim uticajima.
U pravoslavnoj duhovnosti u svetootačkoj literaturi je to tek briljantno objašnjeno kao i put da se kroz trpljenje (a ne kroz ispunjavanje sopstvenih želja i „potencijala“) ostvari smirenoumlje i integralna ličnost.
Reč „smirenoumlje“ upravo i objašnjava celovitu ličnost – ona kojoj je um smiren i pomiren sa svetom, ne ona ličnost koja pošto poto hoće da ostvari svoje ideale i želje, nalik Luciferu. No, to pitanje odslikava i suštinu i razlike izmedju duhovnosti i psihologije. Prva se bavi dušom i njenim razvojem, druga se bavi kultivisanjem uma – psiho mehaničari :-)
Aleksandara, bravo uz dve glavne impresije – treba vise da verujes sebi jer znanje imas pa je treba da uzgajas sta je rekla Aleksandra a ne drugi jer pricamo u svoje ime a iza drugih se krijemo a ti sa tvojim znanjem nema potrebe da se krijes – zato samo hrabro
– druga stvar mi je utisak da pod pritiskom medija koji pokazuju stvarnost goru no sto jeste polako popustas – seti se istrazivanja dece koji su do pete godine prelazili prag genijalnosti u 98% da bi isti ti klinci i klinceze dest godina kasnije prelazili prag genijalnosti samo u oko 2% – poenta – ljudi imaju mnogo vise sposobnosti no ih sistem i kulturni obrazac sputa i okiva „u ovu dolinu suza“ koja je u stvari rajska dolina –
dakle da rezimiram 1-samo napred, bravo, 2- vise vere u sebe i svoju okolinu
A sto se tice Zlatka, lepo je znati i verovati u tradiciju a amerikanci koji nemaju tradiciju uzimaju tudje i od njih uce ali tuznoje videti nekog obrazovanog i ambicioznog kao sto je gospodin Zlatko ko poznaje a samim tim i vrednuje vise tudje tradicije od svojih. Nije ni cudo sto je vernik, jer venici su po pravilu srusene licnosti kojima vera pomaze da se odrze. – sto je u redu ali ne valja kad ti isti vernici za svoj pad i svoje nerazumevanje krive svoju okolinu i po njoj pljuju, unizavaju je ili najgore od svega ignorisu je (jer to je odsustvo emocija a to je a ne mrznja suprotnost ljubavi)
ovde bih samo napomenuo par cinjenica o kineskoj tradiciji
– prva dinastija koja je osnovala Kinu imala je ime „SJA“ i koristili su kako kazu „Zlatkovi“ zapadni istoricari „mediteransku teniku i simboliku“ a inace to je direktno nastavak RASke kulture sto je dokazano i kroz analizu DNK „belih mumija“ sa severozapada Kine odakle je Kina i krenula a sto je slucajno put kojim bi neko doputovao iz nasih krajeva iako se ubrzo sve prebacilo na istocni deo kine koji je mnogo ugodniji za zivot. Upravo zbog ovoga kinezi nemaju pocetke metalurgije vec odmah prave nakit, nemaju postepenost stvaranja pisma jer dolaze sa jasnom idejom iako je izvedba drugacija jer su kinesko pismo i smislili Azijati odnosno Kinezi koji su dobili jasan zadatak za to itd itd
sve u svemu da ne daljim – kinezi su nastavak RASke kulture, koje se gospodin Zlatko odrice jer to ne odgovara zapadnoj skoli istorije a on bas tako voli tu skolicu.
inace dragi Zlatko ja sam u NYC dosao kao veliki zaljubljenik u Tita, i sve po redu sta su nas ucili ali sam nakon mnogo razlicitih dokaza morao da priznam da nisam u pravu (kao sto nisam bio u pravu u mnogim segmentima zivota, ne samo istoriski) i to je u redu, nisam dovoljno znao i formirao sam misljenje na osnovu tihmeni poznatih informacija – drugo je pitanje zasto su nama branjene te informacije o nama koje se i danas serviraju bilo od placenika bilo od entuzijasta koji vise vole tudje no istinu. meni je pomoglo da naucim da sumljam u sebe i svoje znanje, svoja uverenja – pre nego sam poceo da „pricam“ prvo sam dugo „slusao“ i preispitivao se
imao sam srecu da mnogo puta gubim sve i budem vracan na pocetak da bi i ovako spor kao sto sam naucio ko sam i sto sam – zato se danas cenim i volim jer sam ponosan na ono sto postah te bi da to podelim da se i drugi nadju da se i drugi zavole (ne mojim putem, ne da postanu ja ili moji sledbenici jer to bi bilo ono o kurti i murti vec da nadju svoj put, jedini nacin da nadju sebe – moje pisanije nije uputstvo kako ziveti vec alat kao mapa i kompas koji im pomazu da se nadju i rjentiraju te da odaberu put kojim ce izaci iz neprilika u koje su zapali – ni manje ni vise od toga)
pozdrav od malog crva iz velike jabuke
@ Milenko Grubor
Vaše tumačenja mog lika i dela se potpuno uklapa u temu Razvoj ličnosti. Ohrabrujem vas da vodjeni unutrašnjim glasom i jakom intuicijom nastavite da analizirate moju ličnost. Vama to znači a i mene raduje. Uvek otkrijem nešto novo o sebi što do sada nisam znao. I to je sjajna igra i mozgalica.
Ponekad to bude i istinito :-)
Dragi Zlako, ne znaci mi to vec me boli da neko vesih mogucnosti trosi energiju na tako prozaicne „stvari“ – stvar je u tome sto sam ja duboko uveren da ves je neko „ocepio“ i vi ste se povredjeni i razocarani – promenili (kao ono sa vasom religijom) da „vidim“ da ste ograniceni u bilo kom smislu(kao neki koje necu ni spomenuti) – rekao bi „pa dobro, svako ima svoje granice“ ali kad vidim kako se neko trudi da ne raste, da ne cveta a moze mnogo (ovaj uspesni blog, koji vodite „onako uz put“ je jedan od dokaza tom) e vidita Zlatko, to me boli, jer okreni obrni svi smo mi jedno i ne mogu ja nekog povrediti da ne povredim sebe niti mogu kome pomoci da ne pomognem sebi samome – kako to vredi za mene tako to vredi za sve
spustajuci se na nivo koji nije dostojan vas, dragi Zlatko radite isto sto i ogromna veci naseg naroda u Srbiji, Jugoslaviji, Istocnoj evropi, Euroaziji pa i celom svetu i tu kad kazem NASI ne mislim samo na jednu religiju ili rodjene u ovoj ili onoj republici vec na sve NASE; slobodne, postene, dobre, inteligentne, lepe ljude sirom zemljine sare
pozdrav od malog crva iz velike jabuke
zaboravih – ako se ikada budemo sreli voleo bih da mi objasnite razog sto ste to tako simbolicno ime odabrali – pretpostavka da nije muka vec razocaranje sto bi znacilo ili da prebrzo predajete (na muci se poznaju junaci) ili da ste imali pogresne ideale (kao i ja – ali niste hteli priznati svoju zabludu vec je bilo lakse okriviti druge (koji doduse jesu krivi ali…… sto rece jedan poeta koga ste svojevremeno citirali „krivi smo mi, sto smo ih pustili“
a sto se tice njegovog Baneta – on rede da nece „rucicu dizati vesto“ a ne da nece to raditi za jednu stranku jer uklapate se u profil „one druge stranke“ koja to radi ako ne „gore“ onda bar identicno (e sad pitanje od ta dva zla koje je bilo gore za taj napaceni narod tamo) ali to je vec druga tema
A sto se tice teme – pa Aleksandra ima jos mnogo toga da nam kaze o tom, tako da sto svojevremno „rece“ Vojsije – prerano je dok ne procitamo sve
pozdrav od malog crva iz velike jabuke
Deo ove teme i donekle i komentara je ‘mera izrazavanja’ licnosti, na primer starlete koja posto poto hoce da uspe ili knjizevnika ili politicara koji ne bira reci da ‘pobedi svojom idejom’.
Gde je tu granica izmedju njihovoh licnih potreba (koje su velike dakako), morala, savesti i drustvene prihvatljivosti takvog ponasanja?
Ta pitanja su danas relativizovana, jer sklanjanjem i guranjem vere i morala u stranu primat dat utopiji drzave blagostanja i nazovi razuma, gde je sve prihvatljivo ako donosi novac. I sve je relativno, samo je materijalno blagostanje bitno, ma koliko ono bilo amoralno.
Na taj nacin se novom ideologijome greh skriva, gura u podsvest, pa psiho mehanicari posle moraju da steluju coveka da se prilagodi zahtevima drustvenog poretka. A poredak zahteva stalni progres, ma sta to znacilo, progres u kome je integracija licnosti proces koji sluzi samo da odrzi poredak. Posto je vera prepreka tom progresu, jer vernik drzi do morala i duhovnog razuma, vera se sistematski gusi, jer se suprostavlja relativizmu i neodgovornosti vrlog novog sveta, suprostavlja se manipulaciji i dezintegraciji licnosti.
Novi svet i novi ‘razum’ se temelje na neznanju i ma slobodi da svoje neznanje promovises kao znanje i samosvojnost licnosti, iako je to utemeljeno na laznim temeljima, na relativizmu. Zato ima puno posla za psihoterapeute mehanicare ;-)
Najprije sam moraš vježbati sve što želiš naučiti druge.“
— Sv. Bernardin Sienski (1380. – 1444.)
Tijelo umire kad se odvoji od duše, a duša umire kad se odvoji od Boga.“
— Sv. Augustin (354. – 430.)
Ne osuđuj čak ni očima, jer su one često prevarene.“
— Sv. Ivan Klimaks (†649.)
Biti uronjen u poniznost znači biti uronjen u Bogu.“
— Bl. Ivan Ruysbroeck (1293. – 1381.)
(OGRANIČEN je onaj čiji je duh osakaćen; nemiran duh, duh koji tužaka, prosuđuje,mjeri sve svojom mjerom,duh koji mrzi na drugoga….) Zapravo ograničen čovjek nije slobodan – neograničen čovjek Bogom, slobodan je i kada šuti i ima svoj mir, jer „samo je u Bogu mir dušo moja“ – u tome je sva sloboda. Ograničen čovjek zapravo nije ušao u ljubav, zato ostaje na požudama ovoga svijeta, požudama očiju i požudama srca. Onaj koji je u Bogu nema granica ljubiti i može podnositi u tome svakakve uvrede. Ograničen čovjek koristi mač, nažalost ne mač Duha Svetoga nego onaj od svijeta.
Ograničen čovjek ne zaboravlja,na pameti mu je uvijek neka negativna misao i zla misao.
Božji čovjek odmah zaboravlja i blagoslivlja.Božji čovjek uvijek gleda dobro, nastoji gledati dobro. Čovjek bez vjere je praznina – jeka sebe sama koja si nije dostatna.
Jeka duše je Bog a u njoj je jedini mir i neograničena Božja ljubav koja nas jedino uči neograničeno ljubiti.
Mnogi nisu sposobni ljubiti druge jer ne ljube niti sebe.Kad zavoliš sebe nećeš toliko gledati na nedostatke drugoga, nego ćeš s ljubavlju prihvatiti nesavršenosti u drugoga.
Granica, to je linija koja nas vraća nama samima bez Boga.Prijeći granicu jest zagrliti drvo Križa i biti raspet s Kristom.Tko do toga dođe ima najveći mir. Mir je takvo duhovno oružje kroz koje ti đavao ne može ništa. Tko ima mir prešao je sve granice i ušao u nebeske.
Isplati se. Cijena mira je neprocjenjiva.
Božji blagoslov.
@Martina , u zivotu gluplji komentar nisam procitao!
Pitanje je ko je posteniji – „Starleta“ koja zivi u telesnom svetu i koja se bori da uspe (zdrava ambicija) telesnim alatima – koje svaki pravi muskarac voli a muskarci bez (da upotrebim izraz bez kokosijih proizvoda) karaktera to okarakterisu kao greh, glupost, prljavstinu…..(inace svaka iole obrazovanija licnost zna da je seksualnost duboko u prirodi svih nas i da bi bez nje nestali a seksualni rituali toliko bitni da ih imaju cak i vinske musice ili „kucne muve“ tako da ih poricati pokazuje ne samo malogradjanstinu vec i ne obrazovanost, a ako se poziva jos i na moral onda je to bezobrazna glupost) ili je od pomenute starlete posteniji „doktor“ koji negira nauku, prihvata mito i korupciju kao normalnu pojavu i deo „posteno“ zaradjene plate, propagira napustanje „adrese“ kao jedinu mogucnost zivota…..
sa druge strane kako knjizevnik tako i politicar koriste kao osnovnu alatku REC koja nije glavna alatka ni doktora niti nekih kvazi uciteljica vero-nauke (o logiko imali te ili je vera ili je nauka pa ta rec vero-nauka je kao „nevina“ prostitutka pred penzijom, ili brbljivi pamtomimicar, ili ….. jednostavno ne ide – ili nakon nekoliko „vatrenih voda“ mozda i ide ali….)
a opet „ne bira reci da pobedi svojom idejom“ – pa majkovicu sta bih trebao da se borim protiv sebe (kao npr vernici koji nisu prosli „pakao“ alkoholizma, narkomanije i drugih gluposti jer za njih religija kao takva ima smisao kao i svrhu a „obicni“ vernici kojima je dosadno ili su lenji da rade na sebi pa rade protiv sebe – e to je „bogu“ za plakat) a opet ako me secanje ne vara ja sam pokusavao da budem kratak (mozda tako ne izgleda ali jesam) tako da nisam objasnjavao sve sta je trebalo ali sam uvek pokusavao da (osim kad sam zaboravio nosen nekom drugom „recenicom“) stavim primer – dokaz pa i objasnjenje zasto je to tako jer ja ne zastupam misljenje vec cinjenice – poznato je da misljenje ima svako kao i dupe pa samim tim misljenje nema veliku vaznost a sa druge strane vi ste „tihovali“ i niste davali nikakve cinjenice, dokaze itd niti ste opovrgavali moje dokaze sta sam ja shvatao kao vasu nemoc da ih opovrgnete pa samim tim se krili iza „cutnja je zlato“ a zlato u nasem narodu dolazi od reci ZLO, ZLOto = zlato a opet nisam ja ljubitelj zlata vec zivota tako da ja koristim pseudonim sa korenom u zivotu a vi … kako ono bese vase internet ime?????
opet se vracamo na boga – ako ne znamo kako i zasto se nesto desava to je „CUDO, BOZIJOM RUKOM VODJENO“ a ako znamo zakonitosti i mehaniku iza procesa-desavanja onda je to „obicna tehnika“ – sto bi rekli teolozi „prazna nauka“ – vidis dragi moj Zlatko, kao sto si nedavno rekao da ljudi od nauke optuzuju Religije bez poznavanja iste vidis da i ti napadas nauku (onaj veliki deo koji ne poznajes) po istom principu – sta nam to govori – svako zamera drugome ono sto sebi nema hrabrosti da zemeri – u mom slucaju to bi bila glupost i strah u kome sam proveo prve 4 decenije zivota svoga bez hrabrosti da si to priznam te samim tim i promenim i zao mi je mojih „godina gluposti“ e zbog toga pokusavam da pomognem ljudima koji nisu imali srece i mogucnosti da „sretnu blago americkih biblioteka“ te mnogih umnih ljudi koji me naucise tajnama svoje nauke i tako oskratise decenije istrazivanja – dakle ova moja borba je moj nacin da kazem HVALA i pomognem ako mogu
ovde gore je opisan ukratko razlog moje „potrebe“ i posto sam spoznao mir i upoznao veru ja se ne mogu odvajati od drugih – u smislu da povredjujem druge za svoje veselje ili da „gulim“ druge za svoju sebicnu korist tako da je moja logika „hajde da napravim sistem gde svi imaju, pa cu onda sigurno imati i ja“
svest, moral i prihvatljivost takvog ponasanja kao i svacijih drugih ponasanja bi vrlo rado stavio na javni test jer ja sam licno imao mnogo ponuda da se financiski obezbedim izdajuci svoje ideale ali jos sam tu gde sam – sto govori o mom karakteru i nameri a vi ste svoj opisali u nekoliko tekstova ranije tako da……
sledece – relativizacija vrednosti itd danas – religija kako u Srbiji tako i u SAD-u je bila bitan deo tog procesa a sa druge strane ja pokusavam da se suprostavim tom tako da ne vidim odakle vam iole prava da prozivate sa pozicije pravednika??? ako ne verujete meni procitajte svoje tekstove i „ako laze sveca ne laze rog“
utopija drzave???? majkovicu, pa ovo je neverovatno, memorija zlatne ribice, -kad je USA bila jaka drzava i odvojena od religije = amerikanci lepo ziveli danas drza slabi religija jaca narod propada
-kad je JUGA bila jaka drzava i odvojena od religije = jugosloveni lepo ziveli a danas kad je drzava slaba a religija jaka KAKO ZIVITE? ovako mozemo nabrajati primere od nemila do nedraga i dobijamo iste rezultate a ako sad neko spomene Kubu ili Severnu Koreju ne zaboravite decenije sankcija pod kojim taj narod zivi i polako napreduje unatoc sankcijama a pitanje je da li bi mocni Vatikan izdrzao 6 meseci sankcija tako da …. inace ovim ne kazem da podrzavam sistem u S Koreji ali ne kazem nista ni protiv njega a razlog tome je jednostavan – ne znam dovoljno o tom
Drzava (kako USA tako i YU)je stavljala interes gradjana na prvo mesto, sto je i zadatak drzave a razum je napusten i tad je slucajno dojahala religija i njeni sveti donatori – kapitalisti iliti bogatasi tako da dolazimo do situacije da religija blagosilja bogatase kako pre tako i danas (svuda u svetu ne samo u Srbiji) a istovremeno kao protivi se materijalizmu ali sto rece popa u NYC „davajte u novcanicama od 20$ i vecim“
religije punih riznica zlata a narod siromasan ali one to ne mogu dati narodu jer to su svete rezerve – ikona je lepa ali ako je u srebru onda je uuu za crkvene dvore a ako je u zlatu onda to vredi Vladikina dvora (ili Biskupova ili….sve je to isto, muskarac u haljini ako nije skotlandjanin onda je prevarant)
dragi Zlatko (ljubim te u ime) na osnovu cega ti mene prozivas za amoralno materijalno blagostanje – logicno i bilo nakon tvoje izjave da svako prema svom bira put (seti se komentara o Banetu, mom iz „grlom u jagode“ i tvojim odgovorom sa neuspelim Banetom „Dj Balasa“ -jer ni Balasevicev Bane nije materiajlista iako se borio protiv socijalizma.
Lepo, pomozi mi kao covek i kao doktor – koji ja to moj greh? kako ga guram u podsvest? sad ili pomozi kao covek i strucnjak ili priznaj javno da se bavis demagogijom (joj al’ sam ja direktan a to nije politicki konkretno – mozda bi bilo bolje da se skrivam iza „neko ko je daleko“ „sveti oci“ pa mnostva stranih reci da zvucim pametno i veoma neodredjeno – bilo bi mozda bolje ali tada bi bio kao svi ovi placenici na politickoj sceni podrzani od ove ili one religije a to nije dostojno mojih predaka ali jos manje mojih potomaka)
na kojim si ti drogama dragi moj? pa i ja bih ponekad hteo tako da se relaksiram i mozak na otavu jer znanje obavezuje al…..Religija se suprostavlja dezintegraciji i manipulaciji licnosti pomocu morala i razuma …joj sta god da koristis je izgleda veoma jako – pa dobro kad sletis u ovaj nas svet objasni mi (necu katolicke zlocine ni spominjati) samo Kacavendu (jel mu tako bese ime) i njegovih 50 000 Eura samo 1 ljubavniku a bilo je toga koliko vidim bilo i to u „parohiji“ gde vernici gladuju, obajsni mi (da ne nabrajam jer bila bi to podugacka lista) sve te vodje i lidere religije – pravo da ti kazem ja ne vidim razlike izmedju politickih vodja i religioznih
koji to novi svet i novi razum? ja se ne odricem nicega iz nase proslosti sve je to deo nas – ako smo negde gresili od toga trebamo uciti da ne bi ponavljali a ako smo negde radili pravilno to trebamo ponavljati -a moje ne znanje je veliko i to je cinjenica zbog toga i ucim stalno (bar 8 sati dnevno) a na koji deo tog mog ne-znanja si mislio jer svaka budala mose reci „glup si“ ali samo dobronamernik moze da kaze „vidis ovde zi pogresio u ovom – ovako je tacno i zbog toga si ispao glup ili zbog toga si glup“ dakle – gde mi je greska?
ili mi reci ili vidi kako radis
pozdrav od malog crva iz velike jabuke
@Nikola, nema veze, bar si pročitao, jednom ćeš shvatiti. No komentar je bio odgovor na jedan drugi komentar…u kojem se spominju ograničeni koje se kao neće ni spomenuti…
Nije važno, vjernik razumije, a onaj koji ne vjeruje ne može razumjeti i reći da je istinit jer nije došao do istine. Želim ti da to nađeš.
Hvala što si pročitao, negdje možda ostane, za neko drugo vrijeme :)