Psihologija čoveka. Razvoj ličnosti. Priroda unutrašnjeg glasa.
Šta je to ličnost? Refleksije o psihologiji čoveka, o razvoju ličnosti i prirodi unutrašnjeg glasa
„Smisao je nešto što treba otkriti, a ne izmisliti.“
Savremenog pojedinca pravilnije je opisati kao nekog ko „leti visoko i brzo“. Teško je usporiti kad svet juri pored nas. Teško je biti uzemljen kada je sama kultura neuzemljena, kada ona poriče realnost i podstiče iluziju da uspeh predstavlja viši stupanj bitisanja i da uspešni ljudi žive bogatijim i ispunjenijim životom. Uprkos tome, prave vrednosti u životu su „zemaljske“ vrednosti: zdravlje, gracioznost, povezanost, zadovoljstvo i ljubav. Ali ove vrednosti imaju značenje jedino ako su noge čvrsto postavljene na zemlju. – Aleksandar Loven
Razvoj ličnosti
Mnogo je knjiga i teorija napisano koje se bave ljudskom psihologijom i svim onim što taj pojam podrazumeva. Moja namera nije da prepričavam ili sistematizujem već postojeća znanja koja su se sa različitih tačaka gledišta bavila psihologijom čoveka, već da iznesem jednostavno i razumljivo gledište koje posmatra sledeće teme: razvoj ličnosti, priroda unutrašnjeg glasa i šta je to „ličnost“.
Ako posmatramo temu koja se bavi razvojem ličnosti, nužno je primetiti i zaključiti da razvijanje svog punog intelektualnog, emocionalnog, duhovnog i fizičkog potencijala do ukupnosti i celovitosti koja se zove ličnost podrazumeva da sledite svoj unutrašnji glas. Slediti svoj unutrašnji glas je, koliko veličanstveno i oslobađajuće do genijalnih visina i dela božanskog nadahnuća kod tako retkih individua tog kapaciteta (setite se samo nekih od njih: Leonarda da Vinčija, Mikelanđela, Mocarta, Betovena, Anštajna, Nikole Tesle, Van Goga, Pikasa, Šekspira, Getea, Marka Tvena, Njegoša itd.), toliko je i opasno i nepredvidivo do najdubljih ponora i mraka velike snage, koji može da proguta nedovoljno jake, tačnije, nedovoljno dosledne sebi i svom unutrašnjem glasu, svom unutrašnjem imperativu. A ovo se pre svega prepoznaje po autodestruktivnom ponašanju svake vrste; od prekomernog korištenja alkohola i droga, tabletomanije, do zavisničkih veza i drugih nezdravih navika i odnosa, bez jasne slike o sopstvenim potrebama i navikama koje su za dobro pojedinca i bez dovoljno konstruktivnih uverenja i stavova koja čoveka drže na mentalno, psihički i fizički zdravom kursu.
To saznanje ne treba da vas plaši, naprotiv, to je samo slučaj kod izrazito velikih potencijala u svakom smislu, a takvih je statistički gledano veoma malo, između četiri i pet posto ili jedva dva i po posto, ako uzmemo u obzir izrazitu genijalnost, od ukupne ljudske populacije. Vi pre svega treba da znate da se svako razvija u skladu sa svojim potencijalom, i nisu svi predodređeni da na tom putu prođu tako velike oluje i gigantska iskušenja. Većini je ipak dato da se razvijaju u mirnijim uslovima sa manje tektonskih poremećaja u glavi i u duši.
Ako se desi neželjena situacija, da se pojedinac ne razvija prirodno i blagotvorno u skladu sa svojim istinskim potencijalima i kapacitetima, u skladu sa svojim istinskim darovima, onda dolazi do grubog narušavanja unutrašnje fine psihičke strukture i emocionalne statike čovekove, koja je stalno u procesu komponovanja i dekomponovanja kako bi kroz taj proces pronalazila zlatnu meru svega, i svoju sopstvenu unutrašnju ravnotežu i harmoniju.
Zbog toga se može zaključiti da: „Osećanje neispunjenog, neizvršenog zadatka prirodnog razvoja i sazrevanja pretvara se u osećanje krivice, odnosno glas savesti, koji se javlja onda kada je ugrožena psihička ravnoteža i ostvarenje psihičke celovitosti.“ Bojan Jovanović – etnopsiholog
Za psihijatra Viktora Frankla, osnivača logoterapije, čovek je biće smisla, ne biće nagona, niti biće moći, na čemu s druge strane insistira Sigmund Frojd, začetnik psihoanalize, kao i mnogi nastavljači tog pravca. Viktor Frankl smatra da u svakom od nas postoji volja za smislom i ta volja nas suštinski određuje.
On dalje tvrdi da čoveka ne vode instinkti. Ne vode ga više ni tradicije kao u tradicionalnim društvima. Čovek je slobodan, a to znači odgovoran za vlastitu egzistenciju. Slobodan je da pronađe sopstveni smisao.
„Smisao ne može biti dat, smisao se mora naći.“
„Smisao je nešto što treba otkriti, a ne izmisliti.“
Priroda unutrašnjeg glasa
Dozvoliti svom unutrašnjem glasu često znači kročiti u nepoznato i potpuno neistraženo, znači upoznati svoj sopstveni mrak, neki bi to rekli: upoznati se sa svojim ličnim demonima; što je posledica toga da je čovek pre svega nesvestan svojih mana, a ne svojih vrlina. A još najviše od svega, većina ljudi živi u brižno i strpljivo izgrađenim iluzijama. I kako onda zamišljate da na putu gde nema svetla (jer je to čovekovo nesveno), ipak unesemo tračak svetlosti i osvestimo pravu istinu, a ona je uvek jedna?! Čovekovo istinsko biće je prepoznaje kao jednu i jedinstvenu, potpuno unikatnu i čarobnu. U otkrivanju svoje lične istine leži sva snaga za sva trenutna i kasnija postignuća i dostignuća.
„Problematika unutrašnjeg glasa je puna tajnih zamki i klopki. To je najopasnije, najklizavije područje, isto tako opasno i puno stranputica kao sam život, ako se odrekne ograda. Ali onaj ko nije u stanju da svoj život izgubi, neće ga ni dobiti (ovo možete da shvatite i kao metaforu ako vam je tako lakše – A. K.). (…)
Može li čovek zato da ne uzme za zlo čovečanstvu i svim dobronamernim pastirima stada i brižnim očevima kada podižu zaštitne zidove, ističu uspešne uzore i preporučuju prohodne puteve koji zaobilaze ponore?“ Karl Gustav Jung
Promislivši rekla bih da su granice, kako ih Jung naziva „ograde“ za čoveka potrebne kako se on sam ne bi rasuo poput vode bez svog pehara. One su potrebne većini ljudi da bi mogli da žive život dostojan čoveka. Ipak, neće se svi složiti sa mnom, a i ja sama znam i uviđam da retki pojedinci imaju tu snagu da za njih ne važe nikakve granice i ograde (ni društvene, ni religiozne, ni profesionalne, ni porodične, pa čak ni lične), jer je njihov život upravo dobio smisao onda kada su počeli da prevazilaze i previđaju sve do tada poznate granice i ograde koje bi trebale da ih zaštite od sunovrata i nesigurnih, neprohodnih puteva kojima još niko nije išao. Ali zato takvi pojedinci svoj puni smisao pronalaze u krčenju novih puteva, a u tom slučaju jedina pouzdana navigacija im je njihov unutrašnji glas, snaga vizije i snaga njihovog neponovljivog talenta (dara). Takvi genijalni pojedinci uvek iznedre nešto novo što će služiti čovečanstvu na dar ili na propast, samo se radi o tome da li je reč o upotrebi ili zloupotrebi određenih vrhunskih dostignuća uma i duha.
Šta je to „ličnost“?
Kakav god bio intelektualni, psihički, duhovni i fizički potencijal nekog čoveka, on se razvija tokom celog njegovog života, i ako se taj proces odvija prirodno, na konstruktivnom kursu čovekovih namera, želja, težnji i ciljeva, velika je verovatnoća da će takav čovek zaista i razviti većinu onoga što mu je dato u potencijalu. Međutim, praksa pokazuje da je mali broj ljudi zaista svestan ovog procesa i potrebe da se taj proces na neki način prati, i ako je neophodno, da se usmerava za dobrobit dotičnog pojedinca i njegovog unutrašnjeg autentičnog i neponovljivog sveta, njegove lične istine. Jer samo takav čovek može da bude i sam zadovoljan sobom, a time i zdrava jedinka u moru drugih jedinki, jer će svojim zadovoljstvom i osećanjem samoostvarenosti blagotvorno uticati na svoju užu i širu oklinu, na ljude sa kojima dolazi u neposredan i posredan kontakt.
Iskustvo takođe govori da zaista retki, izuzetno retki ljudi, ostvaruju svoj puni potencijal i kapacitet koji je oblikovan za njihovo lično dobro, ali i za dobrobit zajednice u kojoj se kreću, i uopšte, za dobrobit društva u kojem njihov rad ima značajnu ulogu nekoga ko je postao lučonoša u određenom i vrlo konkretnom smislu, dakle, u konkretnoj realnosti, da li savremenoj ili za neka druga buduća pokolenja, samo je u tome razlika.
U davnoj prošlosti sva vrhunska ostvarenja uma, duha i tela bila su izuzetno poštovana, a smatralo se da ti „darovi“ potiču iz jednog Izvora, da sva Istina potiče iz jednog Izvora, bila to religija, umetnost, filozofija i nauka, i najzad, čovekovo telo shvaćeno kao hram njegove duše, pa samim tim itekako poštovano i negovano na svim suptilnim nivoima. I potpuno je začuđujuće za savremenog čoveka koji je naviknut da razmišlja separatno i parcijalno, kako su ove iskonske kreacije – religija, umetnost, filozofija i nauka u drevnim civilizacijama bile zastupljene kao oblasti koje su u svojoj sintezi, u stvari, bile sveobuhvatne , koegzistentne i koherentene za uočavanje i otkrivanje smisla pojedinačnog čovekovog života. A osećaj smisla i postojanje smisla; prepoznavanje smisla u životu je ono što je oduvek determinisalo čovekovo kretanje i put.
„Svet pokaže put čovjeku koji zna kuda ide.“ Ralf Valdo Emerson
Ako se osvrnemo na običnog čoveka i njegove potencijale, mogućnosti i potrebe, razne su oblasti u kojima neko može da bude dobar ili čak odličan, dakle, da se desi proces samoostvarenosti (samorealizacije) u njegovom afirmativnom obliku i vidu. Možemo da pratimo razvoj različitih pojedinaca koji neguju zanimanja koja uključuju visok stepen realizacije autentične duhovnosti kao najvišeg stepena sveukupne samosvesti i samorealizacije, a ovako shvaćena autentična i individualna duhovnost nije ništa drugo nego otkrovenje lične istine. Ona opet može da se rasprostire ( i uglavnom to i čini) i na druge oblasti kao što su nauka i umetnosti, kultura, društveni angažman, pa sve do poslova raznih zanatlija i vrhunskih majstora u poslovima u kojima su potrebne zlatne ruke ili izuzetna fizička spremnost i veština (danas to najtransparentnije prezentuju vrhunski sportisti). Mera uspešnosti i ostvarenosti ne mora da se temelji na izuzetnoj inteligenciji. Svi dobro znamo da su za zdravo okruženje uvek tako poželjni ljudi toplog srca i dobrih namera, a u realnosti nema baš mnogo ljudi koji neguju taj svoj kvalitet, čak iako ga poseduju. Mnogi ljudi su zavarani, obmanuti lažnim sistemom vrednosti i zato misle da je sposopnost za logičko i racionalno mišljenje i toliko tražena inteligencija, kruna svakog uspeha. Međutim, nije. Ili ne uvek. Razmislite, šta pokreće biljku koja raste i buja, ćelije od kojih je sazdana ili sunce koje joj pruža predivnu toplotu i svetlost?!
Pokušajte da shvatite i ovo:
„Ličnost je delo najviše životne hrabrosti, apsolutne potvrde individualnog postojanja i najuspešnijeg prilagođavanja na univerzalnu datost, uz najveću moguću slobodu sopstvenog odlučivanja.“ Karl Gustav Jung
Navešću jedan slikovit primer za gore navedenu tvrdnju, a to je ličnost i delo slavnog i genijalnog slikara Pabla Pikasa. On je jednom prilikom izjavio:
– Majka mi je govorila: „Ako si vojnik, postani general. Ako si sveštenik, postani papa.“ Umesto toga, ja sam bio slikar, a postao sam Pikaso.
Mr Aleksandra Kosmajac
@Milenko, žao mi je što nema više ljudi kao što ste Vi,danas se malo čita a mnogo k*nja, mnogo ste interesantnih činjenica iznijeli i drago mi je da se ne libite da podijelite svoje znanje sa drugima.
Neko vam bude zahvalan a neko vas zamrzi jer mu se kosi sa koncepcijom.
Onaj dio sa pečurkama i ostalim stvarima koje utiču na rad mozga je bio posebno poučan.
E sad ga preterujete . Vec vidim sledbenike Milenka Velikog koji mu se klanjaju . Ne trazi on da mislite njegovim glavom vec svojom. Posto nema nikog da mu oponira moracu ja opet preuzeti tu duznost na svoja nejaka pleca. Nego,trenutno krecim stan pa cu cim priteram kraju da postavim neka pitanja.
Evo me , draga, gasim komp i nosim valjak i polikolor…
P.S.
Zahvaljujem Milenku Velikom ( da ne bude zabune ovo veliki je zbog onih njegovih 120kg koliko je prijavio ) sto me ponukao da po netu trazim te njegove
Ras-ane . Nisam ih nasao ali sam naisao na podatke o poreklu moje porodice koje sam godinama trazio.
Pozdrav
Vojsije od Nemanjica !
Vojislave „nema ljutis“ s moje strane samo bih voleo da mi pojasnis moju jednostranost (a o eksplozivnosti mislim da ne bi stavio znak jednakosti iako slicnosti postoje)
jos jedan put samo krace – lingvisticki – hrvatski ne postoji iako je to politicko cinjenicno stanje na terenu trenutno – istorija: 19 vek hrvatski sabor proglasava Srbski jezik, ijekavski dijalekt sluzbenim jezikom vremenom se menja ime u srpsko-hrvatski pa i hrvatsko srpski da bi zavrsio kao hrvatski
jedna zanimljivost o bibliji i jeziku; biblija (neka od vrsta u opticaju) je prevedena na preko 1 500 jezika tako da je npr na togoanski prevedena 1844 a kad je prevodjena na jezik komsijskog pacifickog ostrva nakon prevoda starog zaveta su prevodioca lepo porucakali u proslavi tog cina – doduse nisam saznao kako su ga pripremali ali…. e sad zanimljivost na Makedonski je biblija prevedena davne 1967 dok je prevod na drevni crnogorski u toku kao sto se ceka i prevod Njegosa na Crnogorski – ovo nije spustanje Crnogorcima vec samo sled istoriskih cinjenica koje zvuce smesno – hrvati to uradili ranije ali hrvatski ima logike koliko i crnogorski tako da kad vidim da ispravljaju „glede“ toga malo mi dodje smesno
Kultura starog RASa – RAS koren reci rasa, rasti itd. Civilizacija preko 10 000 godina poceta na mestu danasnjeg crnog mora pa se pre 7 522 godine desio zemljotres koji je otvorio bosfor i dardanele te poplavio istu dolinu ali je srecom ledeno doba „upravo“ bolo proslo (pre nekih 5 000 godina tako da je okolina bila ugodna za zivot, a od tog potopa brojim godine…Srbija cuvar adrese kolevke civilizacije, „pupak sveta“ na koji se sve nadogradjuje nije „kuca na raskrscu“ ili „izmedju istoka i zapada“ ili „izmedju severa i juga“ ili kako nas sve neduceni politicari i slicni nazivaju vec „kuca u centru“ iliti ga prva kuca i nije to sto bi Zlatko rekao srbska mitologija vec cinjenica koju i dokazi svih boljih centara istorije potvrdjuju kao i mapa DNK kao i milion sitnica ali o tom potom
uloga zene- pa ima jedan americki doktorat o tom i to je jedina strucna knjiga koju sam ja pronasao o tom pitanju – u njemu se opisuje uloga zene kakvu bi i danasnje skandinavke pozelele, zene su bile veoma ravnopravni clanovi drustva ali ne i jednaki vec se postovala sva prirodna razlika izmedju zene i muskarca, tako da su zene radile poslove koje zahtevaju strpljivost, detaljnost, neznost a muskarci snagu, brzinu eksplozivnost dok su zajednicke poslove – stvari resavali dogovorom – ljubaznosi i gostoprimstvo je bilo svetinja. odnos ka ucenju i mentalnim sposobnostima je bio ravnopravan takoo da je i bavljenje umetnoscu bilo posao sposobnijih a ne ovog ili onog pola. Ovde bi jos napomenuo da su zene imale seksualnu moc nad muskarcima, zbog prirode seksualne oplodnje tj mogucnosti i potrebe za seksualnim aktivnostima zene su to zelele redje no muskarci koji su zbog tih aktivnosti cinili mnoge „ustupke“. Zene su birale partnere koji su bili na stalnom dokazivanju „ko je bolji“ Sve se to promenilo kad su muskaci smislili brak – zajednicu u kojoj je muskarac mogao odredjivati s kim ce „zenka“ smeti imati potomke da bi vremenom to vise manje uspesno (uz pomoc religije) pretvorio u poligamiju – totalno obrnuta situacija koju imamo i danas u kojoj se zene stalno takmice „koja je bolja“ stalno „spustajuci svoju cenu“ –
a sto se tice BOG ZENSKO ILI MUSKO pa ako uporedimo najstarija verovanja – nasu staru originalnu VERU koja se identicno poklapaju sanajnovijim dokazima iz raznih polja fizika lako shvtamo da je BOG aseksualan pa na kraju krajeva i originalni zivot na zemlji je bio takav- pogledajte samo oko sebe primera je dosta npr; zimzeleno drvece nema cvetove a razlog tome je jer se razvilo pre stvaranja pcela koje oprasuju cvet.
spremam jednu brosuru o tom pitanju „zivot pre zivota“ koje je veoma zanimljiva i na prvi pogled veoma nedokuciva ali kad zadjete u istrazivanje teme ubrzo se zapanjite jednostavnoscu i logikom (bar je to moje iskustvo) jer iako je religija hiljadama godina branila a danas otezava izucavanje te teme – knjige postoje kao i ljudi kji su tome posvetili svoje zivote, svoje vreme…i prokrcili put nama ka dokazivoj istini
od svestenika u NYC cuh teoriju „englezi zovu boga god po psu jer je god obrnuto dog“ i pomislih da se on to zeza te od kad je on postao duhovit jer to je jedna od oznaka inteligencije, ali on nastavi da objasnjava i ja shvatih „status quo“ – bog na engleskom dolazi od god – krug na drvetu koji oznacava rast te godine, samim tim engleska rec za boga i nasa za godinu je ise logike jer „bog je vreme“ po engleskoj interpretaciji a kod nas je mera data na koristenje god – i – na
zasto ovo spominjem zato sto je prostor i vreme u direktnoj zavisnosti od kretanja jer u da tako kazem prvobitnoj materiji „crnoj rupi“ nema kretanja te zbog toga nema ni vremena ni prostora kako ga mi shvatamo a sirenjem svemira ponovo idemo prema tom „ne kretanju“, maksimalnoj rastegnutosti energije koja se tako vraca u prvobitno stanje „ne prostora i ne vremena“ gde je sve sad i gde je sve ja ili ovde a to je upravo kako opisujemo boga sveprisutnog i sveobimnog, od iste te energije je stvoreno vremenom sve „hemija elemenata“ od koje smo nastali i sami tako da mozemo reci da smo mi 3/4 zvezdana prasina jer je sve osim 3 najjednostavnija elementa stvoreno u zvezdama
znam da sve ovo verovatno zvuci nategnuto ali – pokusati objasniti „boga“ u nekoliko redova nije bas jednostavan zadatak ali kao sto rekoh brosura da ne kazem knjiha stize
hvala na uvazavanju moje dame i gospodo, moje drugarice i drugovi ali bolje je (za mene) da mi trazite rupu jer to drzi coveka u poziciji stremljenja ka boljem, ka istini, a sto se tice male martine pa zena pre kasno rece njen nalaz – i sa tim je sve objasnila. nije ona losa osoba u principu samo je imala ne bas ugodan zivot (kao mnogi od nas) i nesrecu da se razbolella te da joj je u bolesti par spojev u mozgu „prespojeno“ tako da ona danas verovatno svarno dozivljava ciku u belom sve sa apostolkama da joj se obraca i sto se mene tice to je „u redu“ malo ignorises, malo razumes i sve u svemu da ne kvari tu decu kojoj predaje biloi u redu ovako to je samo jos jedan od sarafa u nevaljalom sistemu, u ovom slucaju hrvatske.
toliko od mene nocas i
pozdrav od malog crva iz velike jabuke
@ Milenko
Ne vidim zasto bi se ljutili na mene ? Samo sam se malo salio , nikad nisam napisao nista s namerom da nekog uvredim , mozda da malo naljutim ali samo da bi raspravu ‚potpirio‚‚.
Jednostranost ?
Pa na primer ovo :
‚‚hrvatski ne postoji iako je to politicko cinjenicno stanje na terenu‚‚
Kakva vajda od dokazivanja da ne postoji nesto sto i sami na kraju recenice tvrdite da postoji ?
Mozemo mi trvditi da su svi narodi na Balkanu u stvari ( ako hocete i sire ) Srbi dok je raznih naroda sve vise a mi pricamo bajke i lagano izumiremo .
Sta vredi onim vasim ( ili nasim ) Ras-anima sve sto im pripisujete kad su izbrisani od strane losijih od sebe ?
S jedne strane propagirate svesnost i akciju a s druge imate novu-staru religiju i dogme .
E , osusio se krec , odoh da premazem ‚‚drugu ruku‚‚ :)
Nikola, imaš problem neprihvaćanja drugačjih od sebe, ne moraš se uopće složiti u ničemu samnom ali ostaje ti problem. Dobro, Nikola, ti stvarno ne možeš znati kakva sam ja to osoba, možeš li me procjeniti ispravno ovako, možda kada bi me upoznao, možda od ovoga ništa ne bi pomislio ili mislio. Eto, samo to i svako ti dobro u životu.
Milenko, bez obzira na naše međusobne komentare, priznajem ti da ti ne mogu parirati…iako mi je žao da nisi vjernik, ti si pametan čovjek, i kada bi tu pamet stavio u vjeru, bio bi nešto posebno.Izletjeh sa vizijama, to je osobno, nisam to trebala spomenuti.Moja naivnost.
Milenko, ja nisam luđakinja, kada čovjek uđe u vjeru i raste u njoj, vizije su moguće, naravno i od đavla i od Boga, ali nemislim te uvjeravati ili dokazivati…to je nemoguća misija.Milenko, kvariti djecu? Pa ta djeca žele susresti Boga, nitko ih nije doveo pod prisilom na sat vjeronauka.Vjeronauk nije obvezan, nego tko izabere. Nemoj neke stvari pogrešno tumačiti, budi što jesi ali nemoj tako.
Bez obzira što misliš o meni, da mi fali daska u glavi :), izrekao si ipak nešto gdje ti skidam kapu, da ne misliš da sam loša osoba, e pa hvala ti na tome. To je ipak vrhunac tvoje kmunikacije samnom. Hvala.
Pročitala sam da pišeš o tome kako nema dokaza da je Isus postojao. A što je sa Torinskim platnom i najnovijim dokazima, što misliš o tome?
@ Martina
E ovo je Martina o kojoj sam vam pricao . :)
@Vosije, mogli bi,pošto vidim da ste odrasla osoba,da se potpišete imenom,kad već komuniciramo da se bar možemo obratiti jedan drugom normalno.
Ne morate,samo predlažem. Ja ne znam kakva je vaša istorija odnosa sa Milenkom i kakvo mišljenje imate o njemu,mada mogu da naslutim.
Ja nisam ovdje da prepisujem nečije misli,niti ga nužno podržavam,samo sam osjetio potrebu da se pohvalno izrazim prema njegovom pisanju jer vidim da je čovjek riznica informacija i vidim da uprkos mnogim cinicima i provokatorima ovdje,on i dalje ima volje i vremena da obrazlaže svoja stanovišta i ja to ne mogu a da ne cijenim. Možda,kad bi ostali bili podjednako dobri u pisanju i razmišljanju,nebi mi ni zapao za oko. Ali,u ovom ‘odjeljenju’ on je daleko najbolji djak.
I to mu se mora priznati. Nemam ja ništa od toga što ga hvalim,i vidim da njemu to lično ne prija jer nije ovdje došao da ga hvale nego da uči i raste,ali sam prosto osjetio potrebu da ga podržim,svidjelo se vama to ili ne.
Naravno da može i on bolje, mogao bi recimo da stavi neku tačku s’vremena na vrijeme,da mu se ne protežu rečenice u 30 redova ali dobro,akcenat je na kvalitetu napisanog pa mu ne mogu uzet za zlo.
Sad se kajem zbog svake riječi upućene Martini,osudjujem je bez ikakvog prava na to,i ljutim se na sebe što mislim da mogu promijeniti nekoga ko pliva u tome previše dugo da bi mogao stvari sagledati na drugi način. Ona je u nemogućnosti doživjeti katarzu, i svaki pokušaj sugestije je pucanje sebi u koljeno.
Nadam se da nisam previše uvrijedio nikoga,prosto sam iznosio svoja stanovišta ovdje kao svi ostali. Ne mogu se zakleti da sve što zastupam je baš tako,jer sam sam sebi smiješan kad se sjetim kako sam razmisljao prije samo 3 godine,tako da ću nadam se,jednog dana i ovo ‘prerasti’. Inače,imam 27 godina ako to nekom nešto znači,da moze posle da me pohvali ili mi se naruga. Ono što mi je važno je to da sam do svojih zaključaka došao sam,tako da se vrlo teško mogu naći u kontradiktornoj situaciji i služim se svojim riječima radije nego što citiram i radim copy-paste iz raznih zbunjujućih štiva.
Da ne dužim dalje,čeka me dosta obaveza danas, pozdrav svima i mirno more.
Hvala Vojsije, valjda me pozitivno zabolio tvoj komentar, zato jer si mi tako drag.
Vidiš kako djeluješ blagoslovljeno na mene.
Oprosti na „ti“, lijepo se sad osjećam.
p.s. i svima isprika ovdje na nečemu lošemu od mene, Nikola i tebi.A Milenko i tebi za sve ono prije. Mada mislim da već jesam ali nema veze, ne želim pokvariti ovaj osjećaj u sebi.
Ne morate ništa reći, nastavite komentiranje.
Eto Nikola, nije moglo ispasti bolje, pisao si komentar u 22 minuti a ja minutu poslije, nismo vidjeli naše komentare. Sve u redu, drago mi je da je ovako ispalo. Zaista dobar osjećaj pružiti ruku i zaboraviti, samo smo ljudi.
Starija sam od tebe nešto…
I ja moram obvezama, ali vrijedilo je ostati.
Mislim da je za sve zaslužan naš Vojsije (oprosti za naš, nadam se da te ne vrijeđa)
ili se netko za sve nas dobro izmolio :)
Bogu hvala.
Pozdrav
Sta je ovo danas ? Sveopste primirje ? Mozda je mene ipak ova farba za krecenje omamila mirisom pa mi se pricinjava ?
@ Nikola
O Milenku necu nista lepo da kazem da ga ne ureknem :) .
A sto se imena tice , da ste malo pazljivije citali videli bi da ga je Milenko vec
otkrio i sam .
Nego , dobro rekoste . Ajmo ljudi za poslom …