Riznica srpska – Književnost

Jul 20. 2012.

 

Ljubisa_Rajkovic_Kozeljac_(1940)_pesnici

LJUBIŠA RAJKOVIĆ KOŽELJAC

Ljubiša Rajković Koželjac rođen je 4. februara 1940. godine u Koželju kod Minićeva (SO Knjaževac) od oca Dragoljuba i majke Dobrice. Osnovnu školu izučio je u rodnom selu, a nižu i višu gimnaziju u Zaječaru. Filološki fakultet (grupa za srpskohrvatski jezik i jugoslovensku književnost) završio je 1963. godine u Beogradu, gde je 1973. godine i magistrirao („Jezik i stil u Deobama Dobrice Ćosića“). Doktorsku disertaciju iz narodne književnosti („Lirske narodne pesme jugoistočne Srbije“) odbranio je 1994. godine na Filološkom fakultetu u Prištini. Kao prosvetni radnik službovao je u Oglednoj osnovnoj školi „Vladimir Živković Vitko“ u Minićevu, u Osnovnoj školi u Halovu (kod Zaječara), u Tehničkom školskom centru — Bor (odeljenje u Negotinu — tzv. Hemijska škola), u Osnovnoj školi „Milić Keljanović“ u Konjusima kod Andrijevice (Crna Gora) i u Školskom centru „30. septembar“ u Rožajama (Crna Gora). Bio je prosvetni savetnik u Međuopštinskom prosvetno-pedgoškom zavodu u Zaječaru i lektor u Francuskoj (Bordo i Lil). Kao samostalni istraživač, a zatim i kao naučni saradnik, radio je u prištinskom Institutu za izučavanje kulturne baštine Srba na Kosovu i u Metohiji (sve do 1999. godine). U penziju je otišao (2001. godine) kao radnik zavičajnog odeljenja Matične biblioteke „Svetozar Marković“ u Zaječaru, gde je bio zadužen za izdavačku delatnost.

Član je Udruženja književnika Crne Gore i Udruženja književnika Srbije.

Prvi tekst objavio je 1954. godine u zaječarskom listu „Timok“.

Koželjac piše pesme, priče, članke, prikaze, eseje, studije, hronike, biografije, monografije itd, a poznat je i kao sakupljač usmenog narodnog blaga. Pored književnog rada bavi se i naučnim radom, osobito na polju lingvistike, filologije, istorije, etnologije i antropologije. Sarađivao je u skoro svim našim važnijim listovima i časopisima. Učesnik je mnogih naučnih skupova, simpozijuma, kongresa i seminara. Recenzirao je mnoge rukopise i uradio veliki broj lektura i korektura.

Bibliografija radova Lj. R. Koželjca sadrži 1400 bibliografskih jedinica (v. Dragan Jelenković: „Bio-bibliografija Ljubiše Rajkovića Koželjca /maj 1954 — maj 2010/“, Istorijski arhiv „Timočka krajina“, Zaječar, 2011).

Koželjac ima obimnu književnu prepisku (delimično već objavljenu).

Ljubiši Rajkoviću Koželjcu do sada su iz štampe izašle sledeće knjige:

  • „Ukorak s vremenom“, Istorijski arhiv, Zaječar, 1969.
  • „Selo Vrbica“, NP „Dnevnik“, Novi Sad, 1969.
  • „Članci iz jezika i književnosti“, Tehnički školski centar, Bor, 1970.
  • „Treperenje“, Mladi maj, Zaječar, 1971.
  • „Dvori samotvorni“, NU „Timok“, Zaječar, 1972.
  • „Pod kamenom cvet“, Književni klub „Branko Miljković“, Kaževac, 1973.
  • „Iz jezičke i književne problematike“, Međuopštinski prosvetno-pedgoški zavod, Zaječar, 1973.
  • „Vršnjaci proleća“, Dom omladine, Zaječar, 1975.
  • „Crna Reka“, NU „Timok“, Zaječar, 1975.
  • „Zdravac mirišljavac“, GIP „Zaječar“, Zaječar, 1978.
  • „Lepota ožiljaka“, Društvo prijatelja knjige, Ivangrad, 1987.
  • „Predjeli sna“, Međurepublička zajednica, Pljevlja, 1987.
  • „Književno stvaralaštvo Milenka Ratkovića“, Novo delo, Beograd, 1988.
  • „Kliče vila savrh Koma“, Zajednica kulturnih i naučnih radnika, Rožaje, 1988.
  • „Ustuk“, NIRO „Sloboda“, Ivangrad, 1988.
  • „Timočke poslovice, izreke i zagonetke“, IRO „Prosveta“, Niš, 1989.
  • „Reč putuje“, Društvo prijatelja knjige, Ivangrad, 1989.
  • „Odsaj na vodi“, Nezavisna biblioteka „Plamen bananine kućice“, Požega, 1990.
  • „Nepoklek“, Dom omladine, Zaječar, 1990.
  • „Književni razgovori“, Kultirno-prosvetna zajednica, Zaječar, 1991.
  • „Jato golubato“, Kulturno-prosvetna zajednica, Zaječar, 1991.
  • „Onomastika Timoka“, SANU („Onomatološki prilozi“, br. XI), Beograd, 1991.
  • „Oj, lele, Stara planino“, Krajinski književni krug, Negotin, 1995.
  • „Radgostov kodeks“, Novi svet, Priština, 1996.
  • „Jezik i stil u Deobama Dobrice Ćosića“, Kulturno-prosvetna zajednica, Zaječar, 1997.
  • „Pomenik“, Pergament, Priština, 1997.
  • „Lirske narodne pesme jugoistočne Srbije“, Institut za izučavanje kulturne baštine Srba na Kosovu i u Metohiji, Priština, 1997.
  • „Svitac“, Novi svet, Priština, 1997.
  • „Nebo u kladencu“, Književna zajednica „Veljko Vidaković“, Niš, 1997.
  • „Pevanje Hajduk-Veljku“, „Hajduk-Veljkovi dani“, Lenovac, 1998.
  • „Puti nedohodi“, Književna zajednica „Veljko Vidaković“, Niš, 1998.
  • „Venci za mladenci“, Zavičajno društvo Timočana-Torlaka, Minićevo, 1998.
  • „Monografija Osnovne škole, Miroslav Đurović, u Bašči“ (kod Rožaja), OŠ „Moroslav Đurović“, Bašča, 1999.
  • „Okato sunce“, Timočki književni klub, Zaječar, 2000.
  • „Osnovna škola u Velikom Izvoru od 1839. do 2000. godine“, OŠ „Vuk Karadžić“, Veliki Izvor, 2000.
  • „Mučno svitanje“, DP „Nota“, Knjaževac, 2000.
  • „Sa londže zelene“, Centar za kulturu, Rožaje, 2000.
  • „Posvete“, Književni klub „Inorog“, Bor, 2001.
  • „Na putu dobročinstva“, OOCK, Zaječar, 2001.
  • „Trajanje“, Zavičajno društvo Timočana – Torlaka, Minićevo, 2002.
  • „Dionisije na leopardu“ NIP „Vranjske knjige“, Vranje, 2004.
  • „Bili smo nemogući“, Srpska knjiga, Ruma, 2005.
  • „Munje na obzorju“, NIP „Vranjske knjige“, Vranje, 2006.
  • „Reč biva delo“, Književni klub „Branko Miljković“, Knjaževac, 2006.
  • „Besmrtnik“, Tercija, Bor, 2008.
  • „Put u Eshaton“, Književni klub „Sokolovo pero“, Sokobanja, 2008.
  • „Dečja usta“, Književno društvo „Sveti Sava“, Beograd, 2009.
  • „Život posvećen nauci“, Kulturno-prosvetna zajednica, Zaječar, 2009.
  • „Jezik naš nasušni“, Književna zadruga Srpskog narodnog vijeća Crne Gore, Podgorica, 2009.
  • „Ustani, Lazare“, Književni klub „Branko Miljković“, Knjaževac, 2009.
  • „Dve zlatne jabuke“, Kulturno-prosvetna zajednica, Zaječar, 2009.
  • „Šiomigađura“, Književni klub humorista, aforističara i satiričara „Sergije Lajković“, Zaječar, 2009.
  • „Dragi Ljubiša“, Istorijski arhiv „Timočka krajina“, Zaječar — Zavičajno društvo Timočana-Torlaka, Minićevo, 2010.
  • „Marginalije“, Centar za kulturu, Zaječar, 2010.
  • „Do balčaka“, Krajinski književni klub, Negotin, 2011.
  • „Da život bude ljubav“, IK „Miroslav“, Beograd, 2011.
  • „Suza skamenjena“, Zavičajno društvo Timočana-Torlaka, Minićevo, 2011.
  • „Život — za život u slobodi“ (u koautorstvu sa Miodragom Đurđevićem), Savez udruženja boraca Okruga Zaječar i Savez udruženja boraca Okruga Bor, Zaječar, 20011.
  • „Soneti“, Krajinski književni klub, Negotin, 2012.

  • Koželjcu je u Institutu za srpski jezik pri SANU u Beogradu prihvaćen za objavljivanje „Rečnik narodnog govora u Srednjem Timoku“ (recezent dr Pavle Ivić). Pripremio je za štampu izbor prikaza knjiga „Susreti sa knjigama“, zatim rukopise: „Smisao srpskog opredeljenja za carstvo nebesko“, „Iz naše usmene književnosti“, „Etnografski spisi“, „Živi upiš“ (zbirka facetija), „Slavej na krstaču“ (zbirka pesama na timočkom govoru), „Posvete Koželjcu“ i izbor iz književne prepiske „Poštovani Rajkoviću“ (1974—2000). Pored ostalog, radi na obimnom rukopisu „Traktat o smrti“, a u štampi mu je razgovor sa Božidarom Kovačevićem „Ja sam nesvrstan pisac“. Od njegovih još neobjavljenih rukopisa jedan od najznačajnijih i najobimnijih (ima preko 800 strana!) jeste njegov razgovor sa Jovanom Strikovićem „Teško nama — dakle blago nama“.

    Godine 2006. Koželjac je dobio Vukovu nagradu, koju dodeljuje Kulturno-prosvetna zajednica Republike Srbije, u Beogradu.

    Radi i živ(otar)i u Zaječaru.

    Pred izlaskom iz štampe je dvotomna knjiga „Koželjčevo delo u svetlu književne kritike“, čiji je izdavač Centar za kulturu grada Zaječara, a priređivač je Goran Vučković.