Koji je smisao istorije? Velika i mala istorija naroda i sveta.

Čemu nas uči istorija naroda? Kako se tumači istorija i koji je smisao istorije?

 

 

SMISAO ISTORIJE

 

Smisao istorije i Istorija sveta - čemu nas uči istorijaKad nam predaju istoriju naroda pričaju nam o carevima i kraljevima, o ratovima i bitkama, o kulturi i ekonomiji. Na taj način misle da su nas naučili istoriji ljudskoj. Ali i carevi i kraljevi, i ratovi i bitke, i kultura i ekonomija samo su spoljašnje lice istorije. To samo za sebe znači mnogo znati, ali mnogo znati ne znači još i mnogo razumeti… Jer znati careve i kraljeve, ratove i borbe, kulturu i ekonomiju, to je, da tako kažemo, znati istoriju u dve dimenzije, posmatrati događaje u širinu i dužinu…

Ali ako nam ne kažu kakva je bila duhovna atmosfera toga vremena, ako nam ne otkriju stanje vladajućeg duha, neće nam događaji, pa ma kako jasno izlagani, biti jasni.

* * *

Ima jedna duhovna atmosfera dublja od intelekta, pa čak i od umetničkog izražavanja. To je ona koja je od presudnog uticaja i na samo umetničko stvaranje. To je ono što je u stanju od malog, nejakog i sirotog naroda da napravi presudnog istorijskog činioca, da ga uzvitla i da ga učini snažnim kao oluju, da ga baci s jednog kontinenta na drugi, da ga učini neodoljivim osvajačem velikih carstva, rušiocem neosvojivih bedema, posednikom neocenjivih blaga, naslednikom prefinjenih kultura, koje on gazi i ne razume, ali, na kraju, odbacujući ono što je sasvim suprotno njegovom duhu, uzima ono što mu godi.

To je ono što je u stanju veliki, silni i bogati narod da skine sa istorijske pozornice, da ga porobi, osiromaši, rasturi i uništi, to je ono što čini da od jednog naroda što je živeo ili vladao jednim krajem ostane samo uspomena u ponekom nazivu mesta, planine i reka – kao ostrvo propalog kontinenta u okeanu, ili porušene zidine davno oborene tvrđave ili naselja.

* * *

Ne pokreću ljude toliko materijalne koliko nematerijalne nevolje. Otuda je, sasvim prirodno, iskustvo narodno, polazeći od takvog saznanja, moralo odbaciti materijalističko shvatanje istorije, isto onako kako mu je tuđ i pojam borbe klasa.

* * *

Mi znamo da istorija ljudska ne ide samo iz napretka u napredak. Naprotiv, mi znamo da istorija ljudske delatnosti svedoči svaki dan, neporecivo i nepobitno, da ne mora jedan narod stalno napredovati. Naprotiv, može i opadati. Neki čak tvrde: i mora opadati. Sama ta činjenica, da istorija jednoga naroda nije samo uspinjanje, da može biti zastajkivanje, a može biti i opadanje, rečito govori da ideali različitih pokolenja ne moraju biti istovetni, jednaki, nego se moraju razlikovati.

* * *

Ako veliki događaji u prošlosti jednoga naroda ostanu bez veze sa današnjicom, ona će nam biti mršava, kržljiva i štura.

Ovakvi događaji su vidljivi putokazi što daju pravac kretanja jednom narodu.

I obrnuto je istina. Nalazite li da nam je današnjica kržljava, tmurna, bez ideala, besputna – nemojte dugo tražiti uzroka: izgubila je vezu sa onim gromadnim događajima što pokazuju pravi smisao istorije.

* * *

Za nas je jasno da duhovne vrednosti imaju ogroman uticaj na život ljudski. Priznajemo, svakako, u razumnoj meri, i uticaj materijalni, ali mi smo sasvim daleko od onih, koji smatraju da se cela ljudska istorija da isključivo objasniti istorijom ljudskih ekonomskih materijalnih odnosa. Niti vidimo, niti možemo shvatiti da je cilj ljudskoj istoriji ono što ovakvo shvatanje ljudske povesnice prećutno tvrdi. Već zajedno sa najboljim tumačima njenim mislimo, da pravi cilj njen, u svom najlepšem izrazu, jeste upravo čisto duhovne prirode.

* * *

Nacije su najmanje istorijske jedinice u opštoj istoriji ljudskog roda i to ne po našoj želji, već po prirodi stvari. Neko ne može uticati na istoriju čovečanstva drukčije nego preko istorije svoje nacije… I greh je protiv čovečanstva negativan stav prema svojoj naciji i prema svojoj nacionalnoj istoriji. Ko je istinski građanin sveta, mora želeti da svaka nacija dođe do svog najvišeg izraza, da ispuni meru svojih razvojnih mogućnosti. Kako onda da svojoj naciji to isto ne poželi i svom snagom ne oseti taj dugi proces koji se zove istorija njegovog naroda?

 

Dimitrije Ljotić