Šta je smisao života za vernika i čoveka samog govori Sveti Serafim Sarovski
Veliki ruski svetitelj Sveti Serafim Sarovski i čudesan dogadjaj sa jednim vernikom koji je zabeležio njegove reči: Šta je smisao života za vernike
Posle svog isceljenja Motovilov postade vrlo čest posetilac manastira. Za vreme jednog svog razgovora sa starcem Serafimom krajem novembra 1831. on je imao sreću da vidi svetoga starca ozarenog Blagodaću i obasjanog svetlošću. Tada mu je starac rekao da život hrišćanina treba da bude život u Svetom Duhu.
Evo šta priča Nikola Motovilov u svojoj zabelešci, koja se čuva u arhivi manastira Divjejeva, a koju je zabelešku objavila 1903. godine njegova udovica Jelena Motovilova.
Dan je bio oblačan, priča Motovilov; zemlja beše pokrivena debelim snegom, koji je stalno padao, kada me otac Serafim postavi da sednem pored njega na jedno oboreno stablo.
Gospod mi je otkrio, reče mi, da ste vi u detinjstvu želeli da saznate koji je cilj hrišćanskog života. Vama su savetovali da posećujete crkvu, da se molite, da činite dobra dela, jer se u tome, govorili su, sastoji cilj hrišćanskog života. Ali vas taj odgovor nije mogao da zadovolji. Stvarno, molitva, post, noćna bdenja kao i svi drugi hrišćanski podvizi, dobri su kao takvi; ali cilj našeg života nije da samo to ispunjavamo, jer su to samo sredstva. Pravi cilj hrišćanskog života je da zadobijemo Duha Svetoga. Morate znati da samo ono dobro delo donosi plodove Duha Svetog, koje je učinjeno iz ljubavi prema Hristu. Prema tome, zadobijanje ovog Duha je cilj našeg života.
– U kom smislu vi govorite da treba zadobiti Duha Svetog, zapitah oca Serafima; ja to dobro ne razumem.
– Zadobiti znači steći, reče mi on. Vi sigurno znate šta znači steći novac. To isto važi i za Svetog Duha. Cilj zemaljskog života za običnog čoveka je da zaradi novac, ili da stekne počasti, odlikovanja i nagrade. Sveti Duh je takođe kapital, i to večiti kapital i jedino blago koje nikada ne prestaje. Svako delo učinjeno iz ljubavi prema Hristu donosi blagodat Svetoga Duha; u svakom slučaju, molitvom se to najlakše postiže, jer je ona oruđe kojim uvek raspolažemo. Može se dogoditi da biste hteli da idete u crkvu, ali da crkva nije blizu, ili da je služba svršena. Ili imate želju da udelite prosjaku, ali njega nema; ili želite da budete neporočni, ali zato nemate snage. Ali molitva, za nju uvek ima mogućnosti, ona je dostupna kako bogatom tako i siromahu, kako učenom tako i prostom, jakom kao i slabom, zdravom kao i bolesnom, pravednom kao i grešnom. Snaga molitve je ogromna i, više nego sve drugo, ona daje Duha Svetoga.
– Oče, rekoh, vi sve vreme govorite o blagodati Duha Svetoga, koju treba zadobiti, ali kako i gde je mogu videti? Dobra dela su vidljiva, a zar Duh Sveti može biti vidljiv? Kako mogu znati da li je On sa mnom ili nije?
– Blagodat Svetoga Duha, koja nam je data prilikom Krštenja, sija u našem srcu uprkos našim gresima i tami koja nas okružuje. Ona se pojavljuje u neiskazanoj svetlosti onima preko kojih Gospod najavljuje svoju prisutnost. Sveti Apostoli su opipljivo osetili prisutnost Duha Božjeg.
– Zapitah ga: Kako bih ja lično mogao da postanem svedok?
Tada otac Serafim obavi ruku oko mene i reče mi: Prijatelju, mi smo sada obojica u Duhu, ti i ja. Zašto ne gledaš u mene?
– Oče, ne mogu da vas gledam, jer je vaše lice postalo svetlije od sunca i oči su mi zasenjene.
– Ne plašite se, vaše Bogoljubije, jer ste i vi sada postali svetli kao i ja. I vi ste sada ispunjeni Duhom Svetim, inače ne bi vam bilo moguće da me vidite takvim.
I nagnuvši se prema meni, šapnu mi blago na uvo: Svim srcem molio sam Gospoda da vas udostoji da vidite, telesnim očima, ovaj silazak Njegovog Duha. I evo, uzvišena milost utešila je vaše srce kao što majka teši svoju decu. Dakle, prijatelju, zašto me ne pogledate? Ne bojte se ničega, Gospod je sa vama!
Ja ga tada pogledah i sav pretrnuh. Zamislite: u sredini sunce, pri njegovom najsjajnijem blistanju podnevnog lučezarja vidite lice čoveka koji sa vama razgovara. Vidite pokrete njegovih usana, izraz njegovih očiju, čujete njegov glas, osećate da jedna njegova ruka leži na vašem ramenu, ali ne vidite ni tu ruku, ni to lice, već jedino tu zaslepljujuću svetlost koja se rasprostire svuda oko vas, i koja obasjava svojim sjajem snežni pokrivač kojim je pokriven proplanak, kao i snežne pahuljice koje padaju poput belog praha.
– Šta osećate? zapita otac Serafim.
– Tišinu i mir koje ne mogu izraziti, rekoh.
– Šta još osećate? pitaše on.
– Neiskazanu radost koja ispunjava moje srce, odgovorih.
– Ta radost koju osećate ništavna je kada se uporedi sa onom radošću za koju je rečeno „da oko još ne vide, i uho ne ču, i u srce čoveku ne dođe, što ugotovi Bog onima, koji ga ljube“ (I Kor. 2, 9). Nama su dati samo nagoveštaji ove radosti, ali šta kazati o pravoj radosti? Šta još osećate, vaše Bogoljubije?
– Neiskazanu toplotu, rekoh ja.
– Kakvu, prijatelju! Mi smo u šumi, sada je zima i svuda je sneg oko nas… Kakva je to toplota koju osećate?
– Odgovorih: Kao kada bih se kupao u toploj vodi. Osećam takođe miris, kakav nikad do sada nisam osetio.
– Znam, znam, reče on, ja vas hotimično pitam. Taj miris koji osećate je blagouhanije Duha Božijeg. A ta toplota o kojoj govorite nije u vazduhu, već u nama. Zagrejani njom, pustinjaci se nisu bojali zime, jer su bili odeveni blagodatnom haljinom, koja im je zamenjivala odelo. Carstvo Božije nalazi se unutra u nama. Stanje u kome smo sada dokaz je za to. Eto šta znači biti ispunjen Svetim Duhom.
– Da li ću se sećati ove milosti koja nas je danas posetila? zapitah ja.
– Verujem da će vam Gospod pomoći da sačuvate ovo u svom srcu, jer to nije dato samo radi vas jednoga, već preko vas, ostalom svetu. Idite s mirom i neka Gospod i Njegova Presveta Majka budu sa vama!
Kada sam ga napustio, završava Motovilov, viđenje nije prestajalo: starac je bio u istom položaju koji je imao u početku razgovora i neiskazana svetlost koju sam video svojim očima, produžavala je da ga i dalje obasjava“.
Izvor: odlomak iz Žitije prepodobnog i Bogonosnog oca našeg Serafima Sarovskog
Sveti Serafim Sarovski biografija: zitije-prepodobnog-i-bogonosnog-oca-naseg-sveto-serafima-sarovskog
:)
Zlatko, lep pokusaj ali opet „corak“.
„Svako delo učinjeno iz ljubavi prema Hristu donosi blagodat Svetoga Duha“ ako se ja dobro secam ono bese Jasenovac (preko 700 000 dusa) u ime ljubavi prema hristu, juzna-srednja-severna Amerika izmadju 50 i 100 miliona dusa….ali koga briga ako je u ime ljubavi
„Može se dogoditi da biste hteli da idete u crkvu, ali da crkva nije blizu, ili da je služba svršena.“ – otvoreno negiranje sveprisutnosti boga
jel treba dalje?? ili da stanemo na polovici prvog paragrafa? aaa? Dobro.
„želite da budete neporočni, ali zato nemate snage.“ – znaci vernici su „blanko“ porocni- joj joj dragi moji da vam cika Milenko nesto kaze, ljudi su dobri samo ako imaju sansu za dobro i to u vise od 9 u 10 situacija.
Molitva jeste uvek moguca ali i ucenje, dobrota, lepota, uzivanje….sve je to uvek moguce a i sve to popravlja zivot i povecava mogucnost kako bi vi vernici rekli „duha svetog“
Dobrota deco draga je ono sto nas je izdiglo iznad zivotinja i ona je urodjena svakom coveku cez obzira bio on clan neke religije ili ne – doduse religija dosta odmaze u upoznavanju sebe i svoje dobrote a jos vise u sprovodjenju dobrote i to fizickim oduzimanjem vremena, zaglupljivanjem, zavodjenjem u stranputicu mraka i nemoci…
pazi bisera „Ona se pojavljuje u neiskazanoj svetlosti“ ako je neiskazana to znaci (bukvalno) da je nije ni bilo. covek vam lepo kaze da vas zaludjuje a vi ne slusate – joj joj
a ovo je tek dobra pojava „- Oče, ne mogu da vas gledam, jer je vaše lice postalo svetlije od sunca i oči su mi zasenjene.
– Ne plašite se, vaše Bogoljubije, jer ste i vi sada postali svetli kao i ja. I vi ste sada ispunjeni Duhom Svetim, inače ne bi vam bilo moguće da me vidite takvim.“
pa to je osetio svako ko je bio u pravom ljubavnom odnosu e sad ja necu reci da su oni bili….kao ovi danasnji ali… zvuci tako
ostatak teksta je predivan i tacan opis ljubavi, koja, nadam se, da su svi osetili vise puta (kao i ja) i da naravno da nisu zaboravili e sad mislim da bi bilo malo naivno tvrditi da sam bio sa boginjama (iako su meni tako izgledale) ili da su one bile s bogom (jer i one su to, identicno to, osetile.
Dakle deco moja, ucite, uzivajte i volite – videt cete lepo je zivot je cudo
pozdrav od malog crva iz velike jabuke
[…] Тако су, изгледало је, и пророштва преподобног Серафима о великој судбини Дивјејевског манастира, омиљена у […]