Vi ste profesori – profesor dr Rajna Dragićević i njen apel apsolventima
Govor i apel apsolventima Filološkog fakulteta koji je održala profesorka Rajna Dragićević je izazvao puno reakcija u medijima
U društvu bez orijentacije i punom napetosti jedan govor je uzburkao duhove. Profesorka dr Rajna Dragićević je na apsolventskoj večeri studentima Filološkog fakulteta, budućim profesorima srpskog jezika održala govor, odnosno uputila apel da budu dostojni svog zanimanja, da budu ličnosti i ono za šta su se školovali – da budu profesori, i da budu ponosni zbog toga.
Svesna toga koliko društvo ne ceni zanimanje profesora i učitelja i kako je moralni kompas zajednice otišao ka nekim trivijalnim zanimanjima, profesorka Rajna Dragićević je pokušala da svoje studente ohrabri da budu dobro u onome čime će se baviti i da cene sebe, da budu ličnosti za sebe a ne ljudi i profesija za druge. Ovaj njen govor bi mogao da se uputi svakom djaku i studentu za svako završeno zanimanje, bio on stolar, zidar, mesar, profesor, inžinjer, doktor, pravnik. Cenite sebe i svoje zanimanje, ceniće vas i ostali.
I ništa više i ništa drugo profesorka Rajna Dragićević nije rekla svojim studentima, samo ih je pozvala da cene sebe i svoju ličnost, da cene svoje školovanje i svoju profesiju, jer će se samo tako izboriti da im sutra u životu bude bolje.
Govor profesora Dr Rajne Dragićević – 19. Jun 2013. godine
Dragi moji studenti, poštovane kolege, budući profesori,
Na dan kada smo proslavljali vaše apsolventsko veče, odložen je maturski ispit malih maturanata jer su se testovi koje je trebalo da popunjavaju pojavili u javnosti. Ovaj događaj samo je jedna od brojnih manifestacija urušenosti našeg prosvetnog sistema, kao i društvenog sistema u svim oblastima. Dolazeći na vaše veče i gledajući vas onako doterane, nasmejane, mlade i pune pozitivne energije, razmišljala sam o tome hoćete li uspeti da zadržite taj optimizam i kada diplomirate i kada se suočite s niskim platama, nedovoljnim uvažavanjem profesorske profesije, prilično nezainteresovanim učenicima, roditeljima koji su uvek na strani svoje dece (čak i ako je to na njihovu štetu), različitim pritiscima i omalovažavanjem.
Mnogo toga oko vas ubijaće vam motivaciju. Ipak, ako mene pitate, na listi vrhunskih zanimanja nalaze se sledeća: profesor, lekar, advokat, sudija, inženjeri, još jednom, profesor. Ako pitate sve roditelje ovog sveta čime bi želeli da se njihova deca bave, odgovoriće vam na isti način. Raznorazni nepismeni i polupismeni ljudi danas sebe olako mogu nazvati nekakvim pi-arovima ili menadžerima, neobrazovane voditeljke sebe zovu novinarkama, a folk-pevačice umetnicama, da i ne govorim o art direktorima, biznis konsultantima, bek-ofis administratorima, velnes konsultantima, ivent koordinatorima, kopi-print operaterima, marketing konsultantima, ofis-asistentima, portfolio-menadžerima, produkt dizajnerima. Iza zvučnih naziva zanimanja najčešće se kriju foliranti koji misle da se ugled može steći preko noći, kriju se oni koji nisu imali izdržaj da završe fakultet koji su započeli, oni koji menjaju zanimanja i profesije kao prljave čarape. Nemojte zaboraviti da se profesorom, lekarom ili sudijom niko ne može samoprozvati. Ponosite se svojim zanimanjem koje se može steći samo upornim, vrednim radom, odricanjem, nespavanjem i višegodišnjim samosavladavanjem i samoodricanjem. Ne dozvolite da vam bahati, hvalisavi i samouvereni vlasnici raznoraznih restorana, firmi, privatnih aviona, luksuznih stanova drže lekcije o uspehu, jer VI STE PROFESORI, a oni su samo vlasnici kvadratnih metara!
Pokušavaju da omalovaže profesorsko zanimanje. Imajte na umu to da ste vi čuvari dostojanstva svoje profesije. Zvanje profesora stiče se sa puno truda, ali još više muke treba uložiti u znanje kako nositi tu važnu titulu. Vodite računa o načinu na koji se ponašate i kada niste u školi, razmišljajte o svom odevanju, stavu, odnosu prema kolegama, prema učenicima i njihovim roditeljima. Ako sebe srozate u sopstvenim očima, onda će vas i okolina gledati sa omalovažavanjem. Budite ponosni, samouvereni, budite spremni da učite i da se doživotno usavršavate, jer VI STE PROFESORI!
Volite svoje učenike. Upoznajte ih sa onim plemenitim što nose u sebi, a čega često nisu svesni. Izvucite ono najbolje iz njih. Podignite im ugled u njihovim sopstvenim očima. Nipošto im ne poklanjajte ocene, ali im stalno omogućavajte da poprave ocene koje imaju. Prepoznajte i poštujte njihov trud. Pokažite im da mogu biti uspešni ako rade. Ne ubijajte im volju. Profesorski autoritet ne stiče se preteranom strogošću i samovoljom, već pravednošću i nedvosmislenim dogovorom kojeg obe strane treba da se pridržavaju. Hvalite najbolje jer ćete time inspirisati i ostale da se potrude i ponekad budu najbolji. Pružajte šansu mnogima da ponekad budu najbolji. Nemojte biti drugari sa svojim učenicima i pokušavati da im se na taj način približite. Vi treba da postavljate pravila u svojoj učionici, da određujete granice, da držite konce u svojim rukama, jer oni su učenici, a VI STE PROFESORI!
Ne zaboravite da ćete predavati glavni predmet, prvi u rubrici u dnevniku, i da ćete sa svojim učenicima provoditi više vremena od svih ostalih profesora. Vaš uticaj na učenike biće najvažniji. Budite svesni te odgovornosti. Kao profesori srpskog jezika, vi ste čuvari našeg jezika i kulture. Učite učenike da vole svoju zemlju. Često se može čuti kako profesori svojim najboljim učenicima savetuju da što pre odu odavde. Počelo je da se podrazumeva da je najbolji uspeh u školi sigurna propusnica za odlazak iz Srbije. Hajde da preokrenemo perspektivu! Ukažite najboljim učenicima na to da treba da ostanu u Srbiji jer će joj, kao najbolji, pomoći da se oporavi i postane bolje mesto za život. Ne dozvolite im da odu i da prepuste zemlju svakojakom ološu! Zacrtajte im kao životni zadatak da se bore protiv živog blata u koje tonemo. Usadite im osećaj za društvenu odgovornost i objasnite im da ovu zemlju niko ne može očistiti osim njih. Ako se potrudite, videćete da će vas đaci poslušati, jer VI STE PROFESORI!
Budite uvereni da seme svih ekonomskih, političkih, kulturnih, moralnih reformi u ovoj zemlji može da proklija samo u porodici, ali i u vašoj učionici, i to upravo na časovima srpskog jezika i književnosti! Zato se trudite da budete uzor svojim učenicima. Krenite u rat protiv svih starleta, sponzoruša, pevačica, manekenki, tajkuna, biznismena i pobedite ih. Vi im morate postati orijentaciona tačka, svetionik u životu! Za taj rat imate 45 minuta dnevno skoro svakog radnog dana, a to nije malo. Pobedićete tako što ćete dati sve od sebe da saržaje koje treba da predstavite svojim učenicima učinite zanimljivim, uzbudljivim, svežim. Uspećete u tome samo ako mnogo znate, ako volite ono što radite i ako ste posvećeni. Učenici to mogu da prepoznaju, i to nepogrešivo. Ne obazirite se na činjenicu da se neke vaše kolege ne pripremaju za časove, da mnogi ništa ne rade, a primaju platu, ne obazirite se na trulež oko sebe i ne predajte mu se! Neka vaš čas bude oaza znanja u sveopštoj pustinji, svetla tačka u mraku, zrno smisla u besmislu.
Vi imate misiju: ako uspete da povratite autoritet škole i znanja (a to se ne može postići nijednim zakonom, već entuzijazmom profesora), padaće kao domine sve prepreke ka boljem životu u Srbiji. Od časa srpskog do ekonomskih reformi! Od časa srpskog do borbe protiv korupcije! Od časa srpskog do kosmosa! Vaša moć je ogromna i vaš zadatak je od strateškog značaja. U tome je razlika između vas i raznoraznih menadžera, konsultanata, koordinatora, administratora, operatera, bogatih vlasnika lokala i ostalih eksperata za prodavanje magle. U njihovim rukama su projekti, lokali, avioni i kamioni, a u vašim rukama je budućnost ove zemlje. Nikada nemojte zaboraviti: VI STE PROFESORI!
Profesor Dr Rajna Dragićević
Ova beseda je lek za dušu i iskra u gustoj tami. Hoće li se iskra preobratiti u plamen? Govor cenjene profesorke trebalo bi pretočiti u profesorsku zakletvu koja se polaže na završetku svih studija za profesorska zanimanja. Međutim, kako je u Zemlji Srbiji sve naglavačke postavljeno, plaši me da bi najbolji profesori završili kao i naši najbolji oficiri u Haškom tribunalu zbog poštovanja date zakletve.
Ne hiljade već milion ovakvih govora, ne milion već biliona ovakvih ličnosti treba poželeti ne samo svom narodu nego celom svetu.
„Zvuk utiče na harmoniju kosmosa, čak je i odraz kosmičkog reda i harmonije!“
Ипак: Није часно издвајати професије. Не овако.
Ипак: Мотика, срп, раднички разбој и рударски крамп часнији су од сваког занимања. Мотика, срп, разбој и крамп најбоље и чувају земљу, језик и писмо, културу, традицију. Тек када то знамо, спремни смо да будемо и професори, и када томе научимо децу, можемо да кажемо да смо добри професори, часни професори.
„Сложићете се, говор није неинтересантан“, рекао ми је један пријатељ поводом Беседе уважене професорке Рајне Драгићевић. Јесте тако. Могле би поводом ове беседе и читаве студије да се развију.
И камо среће да је оваквих посвећеника послу и отаџбини, каква је уважена професорка Рајна Драгићевић, много, да смо сви ту негде.
Bravo Veselinka, nisam hteo da reagujem prvi da „svemu budem poklopac“ ali ovo vrvi od egoizma i povredjene sujete te dobre namere.
pozdrav od malog crva iz velike jabuke
Mogao bi se ovaj govor još tumačiti i analizirati,i svako bi poneku još mogao da doda..Slažem se za motiku,srp i razboj.Ali isto tako mislim da osim prosvetnih radnika ovaj govor niko nije shvatio kako treba.
U osnovi mu leži revolt prema onome kako se danas gleda na poziciju profesora-vaspitavača i onoga koji obrazuje. Danas je u očima roditelja,dece pa i šire javnosti ta pozicija deformisana do apsurdnosti. Od toga da je samo ocena važna,kome i zbog čega-ne zna se,do shvatanja da je profesor najveći neprijatelj,koga treba slomiti nekulturom i bahatim ponašanjem.Otuda valjda i ova doza egoizma,kao prirodna reakcija na težinu poziva.
A sta je sa cekicem ? Kakvi su vas napali srpovi i razboji ? Krampovi , rala i volovi ? Da imamo kakav muzej tamo bi im bilo mesto .
Nesto kontam , prosvetari su sve krivi. Uca je sve zapoceo ! Opismenjavali narod , a seljak cim je naucio citati i pisati zapalio u grad videvsi kako Uca samo pametuje i nista ne radi a pare kaplju od drzave.
Salu na stranu , mante se profesorkinog egoizma. Da ima drzave i zakona pa jos i javnog servisa i naseg prava da znamo sve njen govor bi se vrtio kao reklama za
schaumu . Ali ko to da naredi kad su od predsednika , preko vlasnika medija do zadnjeg urednika sve momci-menadzeri sa brzim diplomama privatnog porekla ?
Ne bih imala ništa protiv da se vratim u vreme razboja,srpova i motika..od kompjutera leba nema :)
U doba kuke i motike ili u doba srpa i cekica ?
Petkana u pravu ste ali to sto je uloga profesure unizena ne daje za pravo „profesorima“ da budu snobovi jer time samo pokazuju da su im neprijatelji u pravu da nisu zasluzili postovanje. Postovanje se ne dobija zvanjem vec licnim radom i primerom a to sto su mnogi profesori doktori advokati …. zavrsavali skole da bi bili neko je tuzno sa mnogih aspekata. U skoli moje cer’e ima nastavnica muzickog (krupnija zena koju zbog toga mnogi osudjuju) ali ona drzi kriterijum i uci decu. Oni je mrze (to im je sto bi rekao Vojsije „po defoltu“ emocija) ali je i postuju a nakon skole emociju razumeju i promene a znanje im ostane. Problem je celokupnog drustva ne samo profesure da smo postali narod sa „elitom“ bez kicme. Tuzno je sto mnogo cesce vidim i cujem primere stava i karaktera iz socijalno ekonomske osnove nego iz takozvane drustvene nadogradnje. Dakle i danas kao i pre imamo dobrih i losih nastavnika – profesora,(kao i svih drugih zanimanja – osim politicara njih koliko vidim ima samo losih i jos gorih) problem je sistem.
Profesori su svuda u svetu po pravilu manje placeni u NYC prof na fakultetu ima maks 80-ak hiljada a to nije ni pocetna plata pripravnika na wall street-u tako da ocekivati u zemlji koja je fakticki raspadnuta i koju decenijama vode lopovi i izdajnici da profesura bude sveti gral je glupo i naivno – a jos je tuznije sto je to od osobe na takvoj poziciji (ovde necu o njenoj verovatnoj pripadnosti ili simpatizerzstvu nekoj od partija – sto je cini deom problema na koji ukazuje)
Vojsije, nas su Persijanci pre dva Eona zvali „narod knjige“ i sad morad da citam kako nas je neko opismenjavao joj joj ako je i sala nije na mestu
A to da „uce“ nista ne rade je pomalo bedasto jer ako oni ne rade nista sta rade taksisti „pridrzavaju volan“?? nemojmo se medjusobno spustati – hajde da svako radi ono sto ume i da to radi najbolje moguce a sistem polako da promenimo da se ocistimo kukolja – lazne elite te da lepo i slozno uzivamo ostatak zivota
pozdrav od malog crva iz velike jabuke
Mozda i jesmo bili pre dva eona narod knjige ali pre dva veka i nismo bas preterivali s knjigama.Mislio sam na Uce koji su opismenjivali narod u periodu od odlaska Turaka pa do dolaska komunista .
Verujem da vecina ovde radi svoj posao posteno a boravak na ovoj basti a ne uz farme,velikog brata ( i Tarantinovstine ) pokazuje da se trudimo i oko kukolja.
U sebi i oko sebe …
Oni koji pokusavaju pokrenuti ovo drustvo s tacke na kojoj je moraju biti svesni da za zivota nece dobiti nikakvo priznanje , vec naprotiv. Mi eventualno mozemo posejati seme neceg drugog i pokusavati ga gajiti i zastititi .. Pa sta dobri Bog da ..