Vizantijsko pojanje i Duh Sveti u pravoslavnoj duhovnoj muzici
Iguman manastira Podmaine otac Rafailo Boljević govori o vizantijskoj i pravoslavnoj duhovnoj muzici, šta je vizantijsko pojanje
.
Vizantijski hor Mojsije Petrović iz Beograda je gostovao u nedelju 1 jula 2013 godine u manastiru Podmaine, Budva, Crna Gora. Hor je poznat po vizantijskom pojanju. Vizantijsko pojanje je izvodjenje duhovnih pesama i himni na drevan i starinski način, iz prvi vekova pravoslavne Crkve.
Pred njihov nastup iguman manastira Podmaine otac Rafailo Boljević je održao uvodni govor o prisutnosti Svetog Duha u veri pravoslavnoj i u pravoslavnoj duhovnoj muzici. Predavanje je interesantno.
Otac Rafailo govori o živoj veri u ljudima koji ispravno veruju i ispravno Boga ispovedaju, kroz koje Sveti Duh deluje.
Jedno od pojava prisustva Svetog Duha u našoj Svetoj Crkvi koja je sva u plamenu Duha Svetoga je i pojava našeg crkvenog pojanja i pevanja. Mali broj nas u toj svetlosti Duha Svetoga uživa, Svetoga Duha koji je sviše otkrio ljudima kroz svete ljude svete pesme i stihove za bogosluženja i duhovna pevanja.
Duh Sveti je učio narod kako da peva i kako da se raduje da bi Gospod Bog kroz našu pesmu primio naše molitve i podario nam blagodat.
Ogromna vrednost postoji u stihirima i služenjima naše Crkve. Ali da bi taj Sveti Duh mogao da udje u našu palu prirodu zaprljanu grehom i svakodnevnim životom, sveti oci su ostavili melodijske forme i ritmove koji su svojim zvukovima ulate u naše srce. Sve je to sačuvano u drevnim napjevima koje zovemo Vizantijski napev, melodijski izraz u kojem je tu svetu himnu slušao Sveti Sava. Na žalost, takvo slušanje se danas malo danas čuje.
Pravoslavni vizantijski hor Mojsije Petrović obnavlja tu svetu tradiciju duhovne muzike. Naše muzike.
Audio zapis govora jeromonaha Rafaila
.
Hor Mojsije Petrović – Vozbranoj vojevodje, glas 8.
httpv://www.youtube.com/watch?v=GUET8mIxkdU
[…] „Vizantijsko pojanje je veoma lako, kada ga duša zavoli. Tolika je korist duši od harmonije! Onaj ko zna pojanje i ima smirenje, ima blagodat Božiju. Dođe mu da se razgnevi, da eksplodira, ali se plaši disharmonije, jer i gnev i sva ta grehovna stanja ne nose harmoniju. I tako postepeno omrzne greh i usvaja vrlinu, koja je harmonija“. […]