Паун Петронијевић
(1936–1962)
ПРИРОДА ИЛИ СВЕТ
Боје се увек саме стварају у стварима
које мењају облик, и ту није било наметљивости
ни споља ни изнутра,
природа или свет, у ствари, налазе сличност.
У птичјем зевању је горела земља на површини
и сокови су постајали гушћи и слађи.
У исто време била су већа испарења у лишћу,
корен се борио колико је могао, али узалуд.
Поврће ујутру пресађено почело је да пати,
повија се, пада на врелу земљу.
На крају се пресађивање показало безуспешно.
И када је те вечери стара вртларка дошла
са кантом на којој је била решетка,
посао око заливања био је излишан.
На месту свелог, вртларка сутрадан засади
нови свежањ струкова поврћа и заштити га великим
лишћем од автовине, да заклони ватру сунца
упереног у опстанак и почетак.
Али тај вртларкин труд беше непотребан:
исто поподне киша дође као поручена
и идућих дана расад је зеленео.
Боје су увек природне у стварима –
Није било намештености ни споља, ни изнутра.
Паун Петронијевић: КРАЈЊЕМ СВЕМИРУ ЖУРИМ, поезија
Сабрана дела Пауна Петронијевића, књига пета, 2012; за штампу приредио Милијан Деспотовић.
Издавачи: СВИТАК, Издавачка радионица Књижевног друштва „Развигор“ Пожега, Удружење књижевника Србије, Књижевна заједница за Златиборски округ Ужице, Народна библиотека Пожега.
Хенсли: Пролећна киша