Паун Петронијевић

(1936, Рибашевина, Ужице–1962, Београд, Бежанијска Коса)

 

Чекаћу те

 

Чекаћу те под нашом липом

док буду венуле последње руже сунца.

 

Сањаћу са првим зрацима таме,

да си срећа која се рађа…

 

То ће бити августовске вечери

док буду венуле последње руже сунца.

 

Кад се позлате зрела жита

и свици запале кандила љубави,

дојезди ми са песмом на уснама…

 

Чекаћу те весео од протеклих киша,

и помало тужан од поплава.

 

Паун Петронијевић: КРАЈЊЕМ СВЕМИРУ ЖУРИМ, поезија

Сабрана дела Пауна Петронијевића, књига пета, 2012; за штампу приредио Милијан Деспотовић. Издавачи: СВИТАК, Издавачка радионица Књижевног друштва „Развигор“ Пожега, Удружење књижевника Србије, Књижевна заједница за Златиборски округ Ужице,  Народна библиотека Пожега.