Apsurd (Trud)

Put kojim se redje i teže ide

APSURD (TRUD)

Suštinski, trud i požrtvovanje, jeste model koji obećava i put sreće i ispunjenja snova. Ali ko to danas poštuje, ali zaista?!

Ko danas u zemlji dembeliji (Srbiji), ima razumevanja za nečiju improvizaciju, snove i ponos?!

Dostojanstvo je davno arhivirano u prašinu i hrpu „kancelarijskog papira“. Ostalo nam je samo da se valjamo u blatu i mulju, onih koji su od nekada ponosne države Srbije, napravili glib i mesto u kome jedino gnjide evouliraju u vaške, zadovoljavajući se uništavanjem drugih poštenih ljudi, heroja današnjice, koji nesebičnim trudom drže ravnotežu između zla i dobra. Nepismeni ljudi nisu opasni, ali ukoliko im se da šansa i prostor, mogu biti pretnja po jedino blago koje nam je preostalo, a to su mladost i TALENAT.

Međutim, talenat bez podrške je isto što i vojska bez komandanta!

Sam dar, nije ništa ako takve darovite ljude smatramo čudacima, a tzv. „uspešne“ (lopove), glorifikujemo u pametne i sposobne. U takvoj konstelaciji snaga, đavo dolazi po svoje. Uništava nam tradiciju i kulturu, a od nas pravi obične varvare i neandertalce. Lagano se vraćamo u srednji vek. Tama nas okružuje i preti našoj budućnosti. U veku gde su ljudska prava istaknuta u prvi plan, dobijamo kontra – efekat, gde nam je dozvoljena sloboda govora uz „vetar“, a pravo na snove i želje uskraćeno. Košmar koji sanjamo godinama, sa jalovom nadom, da ćemo iz njega izaći i probuditi se u svetu, u kome je trud, marljivost, poštenje IZNAD SVEGA, kao i jedino PRAVO merilo uspeha…

Put kojim lutamo sve je duži, kraja mu nema, samo je pitanje hoćemo li stati i na njemu odmarati večno ili nastaviti pešačiti hrabro i odvažno, do krajnje destinacije pod nazivom SREĆA!

Dušan Tufegdžić