Enciklopedija Sveznanje iz 1937 godine za ljude sveznalice

Kapitalno delo predratna encikopedija Sveznanje i ljudi vandali koji sve znaju – sveznalice

Encikopedija Sveznanje iz 1937 godine je moja najmilija i najvoljenija knjiga. Dobio sam je na poklon kao djak u osnovnoj školi od naše drage komšinice, stare učiteljice, prave beogradske gospodje. I od tada sam je nebrojeno mnogo puta otvarao i čitao, konsultovao i družio se sa njom. Bila mi je inspiracija i početak mnogih istraživanja na polju nauke i umetnosti.

Kao mlad učenik bio sam fasciniran kako je Encikopedija Sveznanje bila korisna knjiga. Doduše, vremenom su se informacije menjale, nauka je napredovala i decenijama kasnije kada sam je čitao Encikopedija Sveznanje nije više bila u nekim znanjima tačna i pouzdana ali je pružala nepregledan niz sjajno napisanih članaka o hiljadama pojmova. Divna knjiga, divno napisana. Encikopedija sa dušom.

Čitajući Sveznanje shvatao sam koliko je znanje ogromno i da zahteva trud da bi se dubina neke teme izučila, da čovek mora da se specijalizuje za odredjenu oblast. I shvatio sam kako se pred tim morem informacija čovek mora osećati skromnim i posvećenim. Posle sam nažalost uvideo da u životu ima puno sveznalica punih negativne strasti na svim nivoima društva. To su oni koji sve o svemu znaju a da u stvari ništa temeljno ne znaju, već im je znanje površno i lakomisleno ali da ih nevaspitanost, drskost i bahatost teraju da svoja „znanja bez pokrića“ surovo nameću svima, nalik nekadašnjim varvarskim plemenima Vandalima, koji su sišli sa severa i razorili Rim i kulturu starog veka.

Prvi put kada sam cuo za pojam vandal i vandalizam, odmah sam konsultovao Sveznanje da saznam ko su ti varvari. Traju ti vandali i danas i u sferi nauke i umetnosti. Tako i dalje te sveznalice razaraju učenost i znanje svojim površnim zaključcima o temama koje ne poznaju ali moraju da ih obrade u slepoj sujeti. I svojim poluznanjima uništavaju sve na šta naidju u životu: društvo, ljude, firme, države, sisteme, moral, vaspitanje, manire.

Danas ima mnogo knjiga i previše vandala sveznalica ali malo suštinskog znanja i knjiga sa dušom kao što je to bila nekada Enciklopedija Sveznanje.

Encikopedija Sveznanje iz 1937 godine

Sveznanje je opšti enciklopedijski leksikon u jednoj knjizi, koju je 1937. godine objavilo beogradsko izdavačko preduzeće Narodno delo. Sadrži predmete što ih obuhvataju sve naučne oblasti (geografija, geologija, zoologija, botanika, medicina, fizika, hemija, tehnika, istorija, ekonomija, pravo, umetnost, sport itd.). Članci su sortirani po azbučnom redu.

Na izradi Sveznanja radila su 122 saradnika pune tri godine. Svi članci su originalan rad i odgovaraju tada najnovijim statističkim podacima i naučnim saznanjima.

Urednik leksikona je bio Petar M. Petrović, a redakcijski pomoćnici su bili: Miodrag Rajičić, dr Milenko Filipović, dr Petar Bulat i Momir Veljković, a na izradi članaka su radili eminentni srpski i jugoslovenski naučnici.

Leksikon sadrži 1500 stranica teksta i veliki broj slika i tabela. Stranice su numerisane dvostubačno, tako da numeracija ide do 2720. Trebao je poslužiti za izradu prve srpske univerzalne enciklopedije u 12 knjiga, koja zbog skorog izbijanja Drugog svetskog rata nije nikada realizovana.

Iz Enciklopedije Sveznanje izvod o tome ko su bili Vandali:

VANDALI, germ. pleme; u 5. v. sišli s obala Odre i Visle, prodrli u Španiju, a zatim i u sev. Afrriku 435. g., odakle napali i opljačkali Rim (455.), ne poštedevši ni umetničke spomenike; pokorio ih Justinijanov vojvoda Velizar 534. Vandalizam, uništavanje naučnih i umetničkih tvorevina; sklonost za uništavanjem, divljaštvo. Vandalska kraljevina, osn. u sev. Afr. (435.-534.).