Kako promeniti život na bolje. Zašto je bitno poverovati

Pitanje kako promeniti život na bolje i neki odgovori kako se menja život u veri. Zašto je neophodna stalna duhovna praksa

 

Kako promeniti život na bolje uz pomoć vere?

Suštinski odgovor kako promeniti život na bolje sam dobio od jednog zanimljivog poznanika koji živi u inostranstvu. Našli smo se prilikom njegove posete Beogradu u centru grada na kolačima. Časkali smo i u jednom trenutku me je upitao jednostavno: „Znaš li kako i kad mi se život promenio na bolje“.

„Ne znam“ iskreno sam odgovorio.

„Odgovoriću ti. Život mi se promenio na bolje kada sam poverovao, kada sam postao vernik, onaj koji živi pravu veru. Od tada mi je život mnogo bolji, posebno unutra, spolja je on ostao manje više sličan“ – značajno mi je saopštio.

Otćutao sam. Priznajem ni da ga tada nisam baš najbolje shvatao. Posle dužeg vremena sam ga napokon i shvatio, ali mi je trebalo godina prakse i „verovanja“ da uopšte shvatim šta mi je rekao. Ali kao nekom promišlju, te njegove reči su mi se urezale u sećanje. I traju i dan danas, i svakim danom shvatam koliko su istinite i kako se potvrdjuju. 

Zašto sve ovo pričam? Stoga što sam bio svedok kako su meni dragi prijatelji pre nekog vremena promenili svoj život na bolje. Na mnogo bolje i na malo bolje. I želim da vam ispričam te dve priče, jer su u duhu onoga što sam počeo da pišem. S obzirom da je ovo pisanje javna stvar, njihova imena ću zameniti zamenicama Ona i On. A posebno me je Ona i inspirisala da uopšte pišem o promeni života na bolje, jer sam kod nje to video toliko očigledno i evidentno, da je bilo zapanjujuće. No, pre toga malo o njima, iako njih dvoje nemaju ništa zajedničko, osim mene kao prijatelja i jednog duhovnog oca – pravoslavnog monaha kod koga su oboje otišli po pomoć.

 

Ona

Moja prijateljica je poslovna žena, vredna, ambiciozna, uporna, posvećena. Stalno je bila u potrazi za metodom koja će joj unaprediti život i zdravlje. Bila ne na nizu kurseva joge, meditacije, oslobadjanja, vizuelizacije, stigla je čak i do Sai Babe u Indiji. Živela je u dugom i skladnom braku bez dece, a onda ju je neočekivano muž prevario sa mladjom devojkom sa kojom je dobio i dete. Ona ga je mnogo volela i par godina je prolazila pravi pakao oko njihovog rastanka. Njen muž je odlazio mladjoj pa se vraćao, kajao se pa opet odlazio, i njoj napravio potpuni košmar. Pet godina nije mogla da izadje iz atmosfere negativnosti. Život joj je bio srušen. Izgubila je samopouzdanje, radost, vedrinu.

 

On

Moj drug je vedra i skromna duša. Sklon porodici i mirnom životu. Živeo je dvadeset godina u srećnom braku, dobio dvoje divne dece, snalazio se kako je znao i umeo sa svojim životnim kvalifikacijama. Zadnjih godina je imao probleme na poslu, čak je i dva puta dobijao otkaz, da bi ga na vrhuncu svega napustila supruga kojoj je bio veoma posvećen. Ostavila mu je već poodraslu decu i otišla nazivajući ga nesposobnjakovićem. I ne samo to, supruga je postala agresivna i histerična. Neko bi to objasnio time što je zadnjih godina stalno posećivala numerologe i astrologe i skupljala ko zna kakve negativne nergije i nečiste sile, koje su na kraju kulminirale u porodičnom razlazu. To je bila tragedija za njega. Ostao je odjednom bez posla i supruge. Pri svemu tome i sin mu je pao godinu u srednjoj školi i upao u loše društvo. Upao je u depresiju i očaj.

 

Ona, On i Ono

Sticajem okolnosti oboje su nakon raznoraznih psihoterapija i manje prihvatljivih metoda okultnog tipa, prihvatili sugestiju da odu kod jednog cenjenog pravoslavnog monaha i duhovnika na razgovor i pouku. S obzirom da nisu revnosni pravoslavni vernici i da o veri ne znaju skoro ništa, otišli su veoma skeptični ali i sa nadom da on može da im da neki koristan savet. Bili su iznenadjeni pozitivnom reakcijom koju su doživeli na licu mesta u tom manastiru, iako im je put i boravak tamo bio iscrpljujući.

On se tamo ispovedio prvi put u životu i pričestio. Vratio se u euforiji, radostan, veseo, pun energije i elana. Pun je bio utisaka i nadanja u nastavak takvog osećaja. Sa njim sam se i češće vidjao, i svi smo u društvu primetili naglu promenu na bolje kod njega.

Ona se pak nije javljala posle posete manastiru a ni mi nismo insistirali da je čujemo i vidimo.

Medjutim, nije prošlo ni nedelju dana a naš drug je počeo da tamni, da navlači neki oblak na svoje lice, da se mrači. Pričao sam sa njim. Rekao mi je da mu je monah dao molitveno pravilo, koje molitve i koje akatiste da čita i pred kojom ikonom. Ubedjivao me je slabašno da se pridržava tog pravila. No, na svako moje pitanje da li ide na lituriju, da li posti, ili je izbegavao da mi odgovori ili je nešto nerazumljivo objašnjavao. Osetio sam da nije revnostan, da se ne drži duhovnih pouka jer ga je lep osećaj života prevario, uljuljkao.

Shvatio sam šta mu se desilo. Bumerang efekat.

Dok je bio u manastiru dodirnulo ga je ONO što menja život na bolje, Božija blagodat. I dok je ona trajala u njemu njegovi zlodusi i negativne energije su bile van njega, čim je blagodat izbledela zlodusi su se vratili još žešće nego što su bili ranije prisutni u njegovoj duši. On nikako nije razumevao zašto je neophodno nastaviti uporno sa molitvenim pravilom i odlaskom na liturgiju, zašto je bitan post i zašto je ključno pričešće kao odbrana od zlih sila i greha koji nas ranjava.

Pomislio je da je isceljen, da je bilo potrebno samo otiči kod duhovnika i nakon njegove molitve će sve samo krenuti na bolje. Zabluda u koju mnogo vernika i poluvernika pada. Nije shvatao da tek tada nastupa borba, jer zli dusi odmah krenu da osobu zavode što iskušenjima i preprekama a što zabavom i drugim mamcima i izazovima da se mane molitve. Još kada se osoba oseća dobro i radosno a nudi joj se zadovoljstvo, što bi se molila i mučila.

On kao i većina ljudi nije razumeo da ima ljudi koji veru u sebi nose i odmah postanu verujući, ali da većina ljudi zbog grešnog života koji vode moraju da očiste dušu svoju od greha da bi uzrasli u veri, da bi njihova duša istinski prepoznala Tvorca i njemu se posvetila. Zato je neophodno slušati i pridržavati se preporuka duhovnika i biti uporan u njima. Voditi duhovni rat protiv sebe i okruženja da bi se blagodat ustalila u tebi, da bi te očistila od greha i naoružala protiv iskušenja, da bi te u veri podigla.

On nije poverovao i zato je ponovo pao. Nečiste sile su ponovo isplele svoju mrežu oko njegovog uma i ušle u njegovo srce.

Nakon više od mesec dana sreo sam se i sa njom. Ona je blistala. Ona se neverovatno promenila na bolje. Ona je bila druga osoba. Smirena, puna samopouzdanja, odmerena, sa optimizmom u duši i jednom tihom radosti osobe koja zna.

Ona mi je ispričala da se striktno pridržava svog molitvenog pravila, nije ga propuštala, niti je propuštala da ide u Crkvu. Ona je vojnički tip osobe i ozbiljno je shvatila zadatak, pristupila mu je disciplinovano. Imala je i ona iskušenja i zavodjenja od strane podnebeskih sila, ali se uporno držala duhovne pouke monaha. Primetila je da čitanje akatista Bogorodici menja njenu dušu, da se javlja umiljenje, počela je da svakodnevno plače, to joj je na trenutak uplašilo, ali nije odustajala. Počela je da shvata koliki je značaj kada se uspostavi stalna duhovna praksa.

I vremenom je sve više uzrastala u veri, počela je da razume šta se i zašto dogadja. Njeno srce i njena duša se čistila. Osetila je vezu sa duhovnim svetom i svetim silama. Božija blagodat je čistila njenu dušu i njen razum, njene misli su počele da se iz grozničavih menjaju u mirne, njene strasti su se utišavale i zamenjivale blagošću. Počela je iz temelja polako i spontano da menja svoj život na bolje kako ju je blagodat vodila a koju je ona molitvama održavala.

I promenila je život na bolje. Držala se Zakona jer je počela da razume Božiji zakon i zašto je šta bitno. I to je ona razlika koja je duboka izmedju vernika koji ima živu veru i onoga ko veri prilazi formalno ili je pak poluvernik, onaj koji u nešto veruje ali ne zna u šta.

Ona je poverovala i zato se digla. Zato ju je Gospod podigao.  

P.S. Kada sam već objavio ovaj tekst, pročitao sam u Psaltiru drevnu pesmu Psalam 33 (MT: 34) u kojem legendarni car David peva pesmu molitvu kojom i objašnjava sve ovo gore napisano, na jedan dublji i jasniji način.

 

Psalam 33.

 

 

BLAGOSILjAĆU Gospoda u svako vreme,

hvala je Njegova svagda u ustima mojim.

Gospodom će se hvaliti duša moja;

neka čuju krotki i obraduju se.

Uzveličajte Gospoda sa mnom,

i uzvišujmo Ime Njegovo zajedno.

Tražih Gospoda, i usliša me,

i od svih nevolja mojih izbavi me.

Pristupite Njemu i prosvetlite se,

i lica vaša neće se postideti.

Ovaj ništi zavapi, i Gospod ga usliša,

i od svih nevolja njegovih spase ga.

Postaviće se oružan Anđeo Gospodnji

oko onih koji Ga se boje, i izbaviće ih.

Okusite i vidite da je dobar Gospod.

Blago čoveku koji se nada u Njega.

Bojte se Gospoda svi sveti Njegovi,

jer nema oskudice onima koji Ga se boje.

Bogati osiromašiše i ogladneše,

a oni koji traže Gospoda neće se lišiti nijednoga dobra.

Hodite čeda, poslušajte mene,

strahu Gospodnjem naučiću vas.

Koji je čovek koji želi života,

koji ljubi da vidi dane dobre?

Uzdrži jezik svoj od zla,

i usta tvoja da ne govore laž.

Ukloni se od zla, i čini dobro;

traži mira i idi za njim.

Oči su Gospodnje na pravednima,

i uši Njegove na molitvu njihovu.

Lice pak Gospodnje je na činitelje zla,

da istrebi sa zemlje spomen njihov.

Zavapiše pravednici, i Gospod ih usliša,

i od svih nevolja njihovih izbavi ih.

Blizu je Gospod skrušenih srcem,

i smirene duhom spasiće.

Mnoge su nevolje pravednih,

i od svih njih izbaviće ih Gospod.

Čuva Gospod sve kosti njihove,

nijedna od njih neće se satrti.

Smrt je grešnika zla,

i koji mrze pravednika prevariće se.

Izbaviće Gospod duše slugu Svojih,

i neće se prevariti svi koji se uzdaju u Njega.