SUPER SIZE ME
Dokumentarni film koji prikazuje kako Mekdonalds hrana goji i narušava zdravlje. Čovek koji je mesec dana jeo samo brzu hranu
Dokumentarni film Super size Me
Super Size Me je američki dokumentarni film iz 2004-e godine u režiji i glumi Morgana Spurloka, koji je američki nezavisni filmski stvaralac. Spurlokov je napravio na samom sebi eksperiment sa jedenjem Mekdonald brze hrane i film prati 30-dnevni period od 1. februara do 2. marta 2003, tokom kojeg je jeo samo hranu u Mekdonaldsu.
Film Super Size Me dokumentuje drastičan negativan efekat Mekdonalds hrane na Spurlokovo fizičko i psihičko zdravlje i blagostanje. Ovaj film istražuje savremeni način života i istražuje uticaj korporativne industrije brze hrane, uključujući raspravu kako to delovanje mega korporacija i reklamiranje brze hrane podstiče lošu ishranu ljudi a sve za ostvarenje profita korporacija.
Pre početka eksperimenta Spurlok je pregledan od strane tri doktora koji su zabeležili njegove ulazne rezultate mase, krvi i opšteg stanja i izmerili njegove zdravstvene parametre nakon eksperimenta. Spurlok je jeo u Mekdonalds restoranu tri puta dnevno, tako što je pojeo svaku stavku na meniju Mekdonalds restorana barem jednom tokom nedelje. Hranio se normalno, jedan Mekdonald obrok po naručivanju. S druge strane preračunato Spurlok je konzumirao u proseku 5.000 kcal (ekvivalent je 9.26 Big Mac hamburgera) dnevno tokom eksperimenta. Fizički je bio aktivan kao prosečni amerikanac, prelazeći peške par kilometara dnevno. Kao rezultat toga, Spurlok je stekao 11,1 kg viška kilograma za mesec dana), što je 13% povećanje telesne mase, a nivo holesterola mu je drastično porastao , a iskusio je i promene raspoloženja, pojavila se i seksualna disfunkcija, a posebno je nastala akumulacija masti u njegovoj jetri. Bilo je nakon toga potrebno Spurloku čitavih četrnaest meseci da izgubi težinu koju je stekao iz njegovog eksperimenta sa Mekdonalds hranom.
Razlog za istragu Spurloka kako deluje Mekdonalds brza hrana je bilo povećanje širenja gojaznosti širom američkog društva, koje su hirurzi proglasili za „epidemiju gojaznosti“, a i u too vreme tužba podignuta protiv Mekdonaldsa u ime dva gojazne devojke, koje su, navodi se, postale gojazne kao rezultat ishrane Mekdonalds hranom.
Spurlok ističe da, iako tužba protiv Mekdonalds nije uspela (a kasnije mnogi državni parlamenti su doneli zakon protiv akcija odgovornosti za proizvode od proizvođača i distributera „brze hrane“), mnoge slične kritike su uperene i protiv duvanskih kompanija jer se odnose na duvan i brzu hranu i franšize čiji proizvodi stvaraju fiziološku zavisnost i fizički su štetni.
Film je nominovan za Oskara za dokumentarni film. Strip vezan za film je napravljen i sadrži priče zasnovane na brojnim slučajevima narušavanja zdravlja od strane brze hrane.
.
httpv://www.youtube.com/watch?v=I1Lkyb6SU5U