Nada i politički optimizam Vlade i ekonomski pesimizam privrednika i nacije
Kako Vlada širi ekonomski optimizam i nada se a nacija tone u sve veći privredni pesimizam i ne nada se
Ljudski je nadati se. Jedino pred ulazak u pakao stoji natpis: „Nadu ostavite napolju“.
Šta pametno reći o nadi i političkom optimizmu sadašnje i svih prethodnih Vlada, osim da su svojim govorancijama i vašarskim trikovima doveli narod i naciju pred vrata pakla. Narod više ne deli taj ekonomski optimizam koju čelnici ove države imaju. Jer, svaki dan stižu obećanja i najave velikih ekonomskih reformi, projekata, dogovora, uspeha. Sve uspeh do uspeha, a zemlja privredno stoji, nezaposlenost raste i posla nema.
I tako još od 1990 godine, znači više decenija privredno stojimo dok nam razne vlade, premijeri i ministri izlivaju ekonomski optimizam da će procvat krenuti skoro pa odmah a narod to ne oseća i privrednici su sve pesimističniji oko ekonomske budućnosti. Prošli su oni sito i rešeto raznih reformi, znaju kako država funkcioniše i ko i kako državu vodi, i nemaju nade da će se generalno nešto pomeriti na bolje.
Ekonomska stvarnost, veliki projekti i činjenice
Više od dve decenije se u Srbiji priča o autoputu, takozvanom Koridoru. I skoro svake godine se uz medijsku pompu otvara neka suštinski i sudbinski važna deonica puta. A Koridora nigde.
Sećate li se i nekih drugih takvih priča i mega projekata srpskih vlasti:
Beogradski metro.
Strane fabrike.
Business inkubatori.
Europolis.
Zdrava i organska hrana.
Srbija bašta i žitnica Evrope.
Vojno industrijski lider na Balkanu.
Beogradski i novosadski mostovi.
Brze pruge Srbije.
Alternativne energije – vetroparkovi, mini hidrocentrale, …
I tako redom, samo da podsetimo na neke bisere iz čitavog mora izneverenih obećanja. Znači da su nas lagali, da nas i dalje lažu, i da će nas i dalje lagati. Jer, i plavuša je ukapirala da kada nema novca nema ni provoda, odnosno kada nema privrede koja funkcioniše, nema ni novca za javne projekte. A privreda ne funkcioniše jer se niko nije potrudio iz tih istih Vlada i ministarstava da pokrene privredu, već su samo gledali kako da nešto državno prodaju za proviziju.
Par lasta ne čini proleće, kaže poslovica, tako i par stranih fabrika kao što su Fiat, Panasonic i Beneton ne čini zdravu i jaku ekonomiju. Tek stotine velikih srpskih kompanija, hiljade srednjih i desetine hiljada malih uspešnih preduzeća čine uspešnu ekonomiju i donose novac da se država sredjuje. Ili se pak uzimaju medjunarodni krediti i troše na partijske projekte, zadužujući zemlju, kao što je bilo do sada.
Da ne dužim, nijedna Vlada i nijedno ministarstvo srpsko do sada nije izgradilo pozitivnu infrastrukturu i pravni i privredni ambijent da se razvije i pomogne čitav jedan sektor malih i srednjih preduzeća, da se revitalizuju zanati, da se privreda eksportno orijentiše, već se samo skupljao harač iz javnih preduzeća i prodavala porodična srebrnina ove države. A sve je to da „se Vlasi ne dosete“ pokrivao ekonomski optimizam svih dosadašnjih vlasti i nezamenljivih ministara ekonomije i razvoja. Taj i takav nastup – spolja ekonomski optimizam a unutra partijska pljačka države, doveli su do toga da prirodna osobina ljudi, nada i vera u budućnost, počne da odumire u našoj zemlji.
Nada umire zadnja
Po svim anketama i istraživanjima Srbija je na samom dnu ili u donjem delu evropskih zemalja po pozitivnim stvarima, odnosno prednjači po negativnim stvarima, počev od nedostatka pismenosti, pa do ekonomske konkurentnosti, nasilja u porodici, brige o invalidima, nedostatku lekova, itd. To je posledica opšte društvene depresije i letargije besposlenosti i nedostatka prilika. Samo retki i usamljeni izuzeci, kao što su talentovani učenici i sportisti koji zablistaju na nekim svetskim takmičenjima pokaže koliko u zemlji ima talenta ali na žalost prepuštenog samom sebi.
I na kraju dodjemo do žalosne slike da u ispitivanjima javnog mnenja privrednici više ne veruju da nam može biti bolje a ogromna većina mladog sveta neće da se bavi privatnim poslom i preduzetništvom, već hoće da se zaposle u državnoj upravi i javnim preduzećima i tu čekaju penziju.
Kako nam onda može biti bolje kada nemamo nade?
Jer kada nemamo nade, nemamo ni volje, ni hrabrosti, ni kreativnosti, ni želje da uložimo u bilo kakav projekat. I čitava jedna masa mladog i talentovanog sveta sedi kući kod roditelja, gleda bednu zabavu na televiziji, jede lošu hranu i čeka da se preko veze zaposle u nekoj državnoj firmi. Ne pada im na pamet da se uključe u ekonomsku utakmicu, da stvaraju dodatnu vrednost, da budu preduzetnici, da pomognu ovu zemlju. Znaju da im država neće pomoći, naprotiv. Lakše im je zato da sede kod kuće nego da i oni „prodaju porodičnu srebrninu“ rizikujući neuspeh svog projekta. Znaju oni već sada da ono što poličar govori nije isto kao ono što on stvarno misli i radi. Širenje nade putem vašarskih nastupa i agresivnih govora više ne prolazi u ekonomskim razmišljanjima, iako i dalje prolazi u političkim aktivnostima prema glasačima.
Ljudi i dalje veruju – ne veruju, žele da veruju da će biti bolje pa i dalje glasaju za iste i slične političke snage, nada se još nije ugasila, optimizam se rodi poguran slatkim rečima političara, ali realnost okruženja te dovede do otrežnjenja i suvi ekonomski pesimizam prevlada u odlukama. Bolje potrošiti pare na opštu potrošnju nego uložiti u mali biznis. Malo njih hoće, može i želi da rizikuje, da pokuša da bude preduzetnik.
Na žalost svih nas, lažni politički optimizam sa vrha vlasti odzvanja šuplje medju ljudima koji su utonuli u realni ekonomski pesimizam. Bez nade nema ni uzleta, nema nadahnuća, nema napretka pojedinca i nacije. A ko je kriv za to, valjda je svima jasno. I jasno je da brze obnove nema dok u ljude ne udje nova nada.
Nama treba nova nada. I poštena Vlada.
Isus je bio sam,čak i onih dvanaest nije bilo 100% uz njega.To ga nije sprečilo da učini ono što je naumio, Isus nije spasilac u magijskom smislu, On je učitelj i vodič ka spasenju ,to što smo mi malo naučili ima na hiljade razloga,znanja se netreba bijati,Mislim da je Milenkova namere da nam prenese znanje,to što smo mi hiljadu puta prevareni pretvoprila nas je u paranoike.Ja pokušavam da budem pragmatičan, ako je Milenko prevarant biće hiljadu i prvi prevarant, ako nije propuštamo šansu,a šanse kau fudbalu malo ih je a kad ih promašimo onjima pričamo danima i teško nam je.
Uh, Zlatko, sad ga zabiberi.
Ne mogu nikako da se slozim sa tim konstatacijama, da su uzrok ateisti a vjerske podjele kolateralna steta.
Mislim da imate poteskoca da budete objektivni, ali ne krivim vas, jer vjerovatno i ja imam ponekad isti problem.
Postoji suvise dokaza o tome kako je religija bila uzrok mnogih genocida, etnickih ciscenja itd, tako da nema svrhe krenuti u nabrajanje.
svo ono odrubljivanje glava po ceceniji, bosni itd, razna silovanja, mucenja i vadjenja organa, pa do vodjenja konc logora, bilo je inspirisano ili pod direktnim patronatom vjerskih zvanicnika.
nemojte, na klizav ste teren dosli, mada psihologijs kaze, da sto je laz veca i ociglednija, lakse se guta i vari.
ja ipak, ne mogu da vam dozvolim da se koristite takvim vrstama kleveta.
bez uvrede, poz.
Govoriti o Bogu a ne poznavati ga je besmisleno.
„Ja sam Gospodin Bog tvoj, – nemaj drugih bogova uz mene.“
Isus nije bio sam.Bio je u zajedništvu sa Ocem i Duhom Svetim. Sa Marijom Majkom.Isus nije došao na zemlju ponuditi nam baštinu spasa da ga netko spriječi.Imao je plan, ekonomiju spasenja.Isus jest Spasitelj svijeta.Onima koji vjeruju i koji po-vjeruju.Nekako mi „ponižavate“ Isusa, Učitelj i vodič…hm, jest bio Učitelj učenicima, ali on je to bio kao Vrhovni Svećenik, Isus je imao tri službe:proročku,svećenićku i kraljevsku. Nikakav vodič nije bio, nije vodio nikoga, On je radosno poučavao o svome Kraljevstvu a ljude je vjera vodila k Njemu. I đavao je u Edenskom vrtu prenosio „znanje“ da vlada i zavlada čovjekom, da ga to isto znanje okrene kontra Boga, da bude VEĆE od Boga, pa je to isto znanje učinilo da ga (čovjeka) odvoji od Boga. Iskusiti vjeru ili znati? Slobodan izbor. Saznat ćeš ako se počneš boriti za sebe a ne za znanje. Boriti se za sebe znači biti znatiželjan i zatražiti od Boga da ti se objavi u životu, Bog to hoće na iskreni vapaj. Ali ljudima znanja ili onima koji sve znaju je to ispod časti, spustiti svoj ego poradi sebe da bi izgubili sebe.
Nikome nije bilo ispod časti kada ti je Bog dao živjeti, život nam je svima mio, ali znalci i oni koji sve znaju smatraju da je život potekao od majmuna i da smo nastali od istih.Od čega je dragi znalci majmun nastao?
Aostoli su bili uz Isusa, samo su se odviše navezali na njega kao čovjeka, bojali su se da ga ne „izgube“. Zapravo su ga silno voljeli. Da su bili uz njega vidi se jasno i nakon Isusova Uskrsnuća.
Ne može govoriti o Bogu onaj koji ga ne poznaje.
Sveti Jeronim je rekao „Tko ne poznaje Pisma, ne poznaje ni Krista“.
Ti Nikola ne lupetaj o necem o cemu nemas pojma.Majmune glupi,nije religija vec taj vas Zapad,odakle vam Milenko puni mozak,postavi idiote Tudjmana,Milosevica i onog Aliju da zavade narod i rasture drzavu u kojoj se 40 godina zivelo mirno iako je u njoj bilo 100 religija.Kako si glup i ispranog mozga djavole sektaski.
Mars na Zapad kod tog vaseg Milenka sto vam bulju pomera.
@ Nikola
Nemojte dopustiti da veru mešate sa vernicima i njihovim ispovedanjem vere, države, i tako redom. Ono što je vera i učenje iz Jevandjelja je čisto i jasno, nema tu mnogo nedoumica.
Ono što je ispovedanje vere od strane vernika može biti svakakvo, ispravno ili pogrešno. Stalno se od vas i nekih drugih komentatora provlače teze „Crkva je to uradila, vernici su to uradili“, „eto vidite i oni su činili zločine, to znači svi ste u paketu zločinci“ i slične floskule.
Svi su ljudi osim svetitelja pod iskušenjem i pod većim ili manjim uticajem negativnih sila. Neko to prepoznaje i bori se sa više ili manje uspeha sa tim, neko i ne, bez obzira da li je vernik ili ne. Ta borba traje čitav život.
Kaže se popovi su lopovi. Ja priznajem da ne znam za takve, nisam ih susreo, čak naprotiv, susreo sam mnogo divnih ljudi sveštenika ali ih verovatno ima, u to ne sumnjam. I oni su ljudi, to što nose mantiju ne znači da su bezgrešni. Čak je njima iskušenje veće, oni su više napadani od svih tih negativnih sila i ljudi da budu grešni, jer su sveštenici. I neki i padnu pod tim napadima, ali to nije razlog da veru proglasimo pogrešnom. Ljudi su u grešci – grehu, a ne vera.
I to što neko sebi da pravo da „u ime Boga“ čini zločine nije od Boga nego od djavola, koji ga nagoni na to podmuklim došaptavanjima i idejama. Neko umisli i da je prorok, neko imisli da je Bogom pozvan, da ima istorijsku misiju, neko pomisli da će promeniti svet, i tako redom, ima mnogo prelasti (duhovnih obmana).
A to što ne prihvatate da su ateisti vodili i vode celokupne političke i društvene procese, mogu vam dati primere na koliko god hoćete načina. Krenite od toga ko je od političara u zadnjih 3 decenije u Srbiji bio istinski vernik, pozivao se na Boga i Božiju pravdu, ko je bio primer jevandjelskog života, ko je redovno išao u crkvu na liturgiju, i tako redom. Nadjite takvoga ako možete. Ja ga ne poznajem.
Niko (možda samo par izuzetaka za koje ne znam) od srpskih akademika nauka ne ide redovno u crkvu na liturgiju. Niko od urednika i vlasnika medija ne ide redovno u crkvu, niko od generala nije video crkvu a ni liturgiju, niko od umetnika nije otišao u crkvu na liturgiju i pričešće, osim kada idu na krštenje deteta ili nečije venčanje. Niko od političara ne sluša crkvene poglavare, pa kada im je Amfilohije podviknuo i prozvao ih za beščašće oni ga napadoše, bez trunke poštovanja prema njegovom duhovnom zvanju.
Ko su dakle te crkvene i verske snage koje vode zemlju?
i Tesla je otišao na zapad, pa ga se ne odričemo.Što se tiče Martine slušaj svojj razum koji dolazi iz duše a ne nekoga koji je nešto napiso i govori u tvoje ime, jA BOGA DOŽIVLJAVAM KAO KOPLEGU, JARANA.Ništa on nije veći od mene niti ja od njega, „Bog je stvorio čoveka na svoju sliku i priliku“.to To što nas u crkvi stalno plaše kako treba da se boimo Boga nije baš u redu/inače svake nedelje idem u crkvu na službu nebil saznao što više o sebi i bogu/.Znaš ono igraš utakmicu a trener stalno broji greške da ima razlog da te izbaci iz tima, jer se neslažeš sa njime da je Milošević najveći sin našeg naroda.Bog je dobar trener i duša ga boli kad ja promašim čisti zicer.
Zorane, što napisah dolazi iz duše.
Božji blagoslov.
Zlatko, smatram vas odraslom osobom, iako ne znam koliko godina imate.
Mislim da je krajnje nekorektno moja zapazanja koja ne idu u prilog religiji okarakterisati kao mrznju, to oslikava koliko pogresno percepirate stvari i koliko emocije upravljaju vasim rasudjivanjem.
Cak mi preporucujete da mrznju preusmjerim na nesto drugo, vi prosto nekim izjavama kao da svjesno postavljate zadnjicu da vas neko dobro napenali.
Mrznja je najveci neprijatelj covjekov i ne treba je nikome preporucivati, pogotovu ako mu zelite dobro.
Sa druge strane, tu su netolerancija, cinizam, ego (poznato?) itd, i mislim da te osobine ovdje nikome nisu strane.
Ako pogledate kako reagujete svi redom na preispitivanje samog mita i ukazivanja na razne nelogicnosti i paradokse, uvidjecete da je vama mnogo vise svojstveno da mrzite, optuzujete, osudjujete, i uopste dodjeljujete sebi ulogu arbitra i vlasnika prava na istinu i pravdu.
To je jednoumlje, egoizam i malo devijantno ponasanje.
Kad pricate o istoriji, ogranicavate je na 20 vjekova, znaci li to da priznajete da isitna ima svoj datum proizvodnje, sta je generacijama prije njih, zasto ostadose uskraceni za tu cuvenu posjetu?
Ja se trudim da pitam prakticne, lako razumljive i logicne stvari, pa onda ocekujem i odgovor u tom duhu, lisen imaginarnih sila i zamjena teza.
Ode baterija, poz.
Zorane,griješiš, Bog jest veći od tebe po svom savršenstvu i Ljubavi, veći od svakoga od nas. Mi smo kruna njegova stvaranja.Veći je od tebe ne zato da te straši nego zato jer ga ti trebaš, Bog bez nas može ali mi bez Njega ne možemo.
Da Bog je Prijatelj Dobri, Pastir Dobri, Otac koji nas ljubi, pogrešna slika o Bogu je ona koja ga prikazuje kao strogog suca i nekoga tko nas kažnjava i to jedva čeka. Naprotiv Bog je Pravedan i Milosrdan, sudit će nas po pravdi ali ne bez Milosrđa jer je Milosrđe išlo na Križ iz ljubavi za nas. Krist nas uvijek opravdava kod Oca,iz ljubavi ali to ne znači da nećemo pred sud pravde. Možda si nešto krivo shvatio o plašenju. Ne trebamo se bojati Boga nego svojih grijeha, grijesi su ti koji nas kažnjavaju tako što nas udaljuju od Boga i čine nas „manje sličnim slici Božjoj.“Grijeh je odmak od Božje ljubavi, uvreda na Božju ljubav.
Uzmi Zorane Božju RIječ, nju je napisao sam Bog preko ruku čovječjih. Strahopoštovanje prema Bogu je nešto drugo, to ne znači Boga se bojati nego naprotiv, ljubiti ga. Pozdrav
Zorane,toplo vam preporučujem da dobro razmislite prije nego što bilo šta napišete ovdje,jer ste na putu da postanete sektaš,jehovin svedok,satanistička ološ,kompanjon i pristalica Milenka,mene i još nekolicine,član zločinačkog udruženja itd.
Evo,možete da vidite sirotog Stefana koliko je preplašen i užasnut stavovima koji malo odstupaju od onih kojima je zalivan godinama.
A prvi put kad se javio,imao je samo jednu stvar da kaže,a to je da skrene Milenku pažnju da bude uljudniji i da više uvažava druge ljude i neistomišljenike.
Svojim primjerom to i pokazuje,kako to već treba da se radi.
Sad bi ja možda trebao da mu odgovaram u množini,kao što sve nas koji se ne slažemo sa njihovim mitovima guraju u isti koš.
Ali srećom ja nisam sklon da tako grubo kategorišem ljude,pa znam da je on samo jedan izolovan slučaj,i primjer kako stvari ponekad odu po zlu.
Pitanje je sad,da li ga je demon zaposjeo ili je prosto seljačina?
Poz