Nada i politički optimizam Vlade i ekonomski pesimizam privrednika i nacije
Kako Vlada širi ekonomski optimizam i nada se a nacija tone u sve veći privredni pesimizam i ne nada se
Ljudski je nadati se. Jedino pred ulazak u pakao stoji natpis: „Nadu ostavite napolju“.
Šta pametno reći o nadi i političkom optimizmu sadašnje i svih prethodnih Vlada, osim da su svojim govorancijama i vašarskim trikovima doveli narod i naciju pred vrata pakla. Narod više ne deli taj ekonomski optimizam koju čelnici ove države imaju. Jer, svaki dan stižu obećanja i najave velikih ekonomskih reformi, projekata, dogovora, uspeha. Sve uspeh do uspeha, a zemlja privredno stoji, nezaposlenost raste i posla nema.
I tako još od 1990 godine, znači više decenija privredno stojimo dok nam razne vlade, premijeri i ministri izlivaju ekonomski optimizam da će procvat krenuti skoro pa odmah a narod to ne oseća i privrednici su sve pesimističniji oko ekonomske budućnosti. Prošli su oni sito i rešeto raznih reformi, znaju kako država funkcioniše i ko i kako državu vodi, i nemaju nade da će se generalno nešto pomeriti na bolje.
Ekonomska stvarnost, veliki projekti i činjenice
Više od dve decenije se u Srbiji priča o autoputu, takozvanom Koridoru. I skoro svake godine se uz medijsku pompu otvara neka suštinski i sudbinski važna deonica puta. A Koridora nigde.
Sećate li se i nekih drugih takvih priča i mega projekata srpskih vlasti:
Beogradski metro.
Strane fabrike.
Business inkubatori.
Europolis.
Zdrava i organska hrana.
Srbija bašta i žitnica Evrope.
Vojno industrijski lider na Balkanu.
Beogradski i novosadski mostovi.
Brze pruge Srbije.
Alternativne energije – vetroparkovi, mini hidrocentrale, …
I tako redom, samo da podsetimo na neke bisere iz čitavog mora izneverenih obećanja. Znači da su nas lagali, da nas i dalje lažu, i da će nas i dalje lagati. Jer, i plavuša je ukapirala da kada nema novca nema ni provoda, odnosno kada nema privrede koja funkcioniše, nema ni novca za javne projekte. A privreda ne funkcioniše jer se niko nije potrudio iz tih istih Vlada i ministarstava da pokrene privredu, već su samo gledali kako da nešto državno prodaju za proviziju.
Par lasta ne čini proleće, kaže poslovica, tako i par stranih fabrika kao što su Fiat, Panasonic i Beneton ne čini zdravu i jaku ekonomiju. Tek stotine velikih srpskih kompanija, hiljade srednjih i desetine hiljada malih uspešnih preduzeća čine uspešnu ekonomiju i donose novac da se država sredjuje. Ili se pak uzimaju medjunarodni krediti i troše na partijske projekte, zadužujući zemlju, kao što je bilo do sada.
Da ne dužim, nijedna Vlada i nijedno ministarstvo srpsko do sada nije izgradilo pozitivnu infrastrukturu i pravni i privredni ambijent da se razvije i pomogne čitav jedan sektor malih i srednjih preduzeća, da se revitalizuju zanati, da se privreda eksportno orijentiše, već se samo skupljao harač iz javnih preduzeća i prodavala porodična srebrnina ove države. A sve je to da „se Vlasi ne dosete“ pokrivao ekonomski optimizam svih dosadašnjih vlasti i nezamenljivih ministara ekonomije i razvoja. Taj i takav nastup – spolja ekonomski optimizam a unutra partijska pljačka države, doveli su do toga da prirodna osobina ljudi, nada i vera u budućnost, počne da odumire u našoj zemlji.
Nada umire zadnja
Po svim anketama i istraživanjima Srbija je na samom dnu ili u donjem delu evropskih zemalja po pozitivnim stvarima, odnosno prednjači po negativnim stvarima, počev od nedostatka pismenosti, pa do ekonomske konkurentnosti, nasilja u porodici, brige o invalidima, nedostatku lekova, itd. To je posledica opšte društvene depresije i letargije besposlenosti i nedostatka prilika. Samo retki i usamljeni izuzeci, kao što su talentovani učenici i sportisti koji zablistaju na nekim svetskim takmičenjima pokaže koliko u zemlji ima talenta ali na žalost prepuštenog samom sebi.
I na kraju dodjemo do žalosne slike da u ispitivanjima javnog mnenja privrednici više ne veruju da nam može biti bolje a ogromna većina mladog sveta neće da se bavi privatnim poslom i preduzetništvom, već hoće da se zaposle u državnoj upravi i javnim preduzećima i tu čekaju penziju.
Kako nam onda može biti bolje kada nemamo nade?
Jer kada nemamo nade, nemamo ni volje, ni hrabrosti, ni kreativnosti, ni želje da uložimo u bilo kakav projekat. I čitava jedna masa mladog i talentovanog sveta sedi kući kod roditelja, gleda bednu zabavu na televiziji, jede lošu hranu i čeka da se preko veze zaposle u nekoj državnoj firmi. Ne pada im na pamet da se uključe u ekonomsku utakmicu, da stvaraju dodatnu vrednost, da budu preduzetnici, da pomognu ovu zemlju. Znaju da im država neće pomoći, naprotiv. Lakše im je zato da sede kod kuće nego da i oni „prodaju porodičnu srebrninu“ rizikujući neuspeh svog projekta. Znaju oni već sada da ono što poličar govori nije isto kao ono što on stvarno misli i radi. Širenje nade putem vašarskih nastupa i agresivnih govora više ne prolazi u ekonomskim razmišljanjima, iako i dalje prolazi u političkim aktivnostima prema glasačima.
Ljudi i dalje veruju – ne veruju, žele da veruju da će biti bolje pa i dalje glasaju za iste i slične političke snage, nada se još nije ugasila, optimizam se rodi poguran slatkim rečima političara, ali realnost okruženja te dovede do otrežnjenja i suvi ekonomski pesimizam prevlada u odlukama. Bolje potrošiti pare na opštu potrošnju nego uložiti u mali biznis. Malo njih hoće, može i želi da rizikuje, da pokuša da bude preduzetnik.
Na žalost svih nas, lažni politički optimizam sa vrha vlasti odzvanja šuplje medju ljudima koji su utonuli u realni ekonomski pesimizam. Bez nade nema ni uzleta, nema nadahnuća, nema napretka pojedinca i nacije. A ko je kriv za to, valjda je svima jasno. I jasno je da brze obnove nema dok u ljude ne udje nova nada.
Nama treba nova nada. I poštena Vlada.
Ти Никола булазниш,па ко ти рече да сам ја верник,ја само кажем да код Срба те небулозе неће проћи.То у шта ти верујеш или неверујеш,то ме баш заболе,да ли се ти молиш или не…кога то брига.Кога је брига да ли се и ја молим.
Драга је прва која је скренула са теме причајући о свеизму као решењу(свеизам је нада,посете предавању) и кад сам рекао да је свеизам секта,улеће Никола са Качавендом.`Ај здраво.
aj!
Ima još uvek nade u ovom narodu. Čak šta više, nikada je nismo ni gubili.
Što se tiče političara, narod je oduvek oštro kritikovao onog ko sa jedne strane lažno morališe i obećava, a sa druge strane njegova dela ne prate njegove reči.
Što se tiče konkretnog problema, mislim da mi Srbi ne razumemo stvari koje nam se događaju (ne samo spolja, već i introspektivno). Čim se nešto ne razume već samo memoriše, to se brzo i zaboravi (Srbi zaboravan narod). Imamo mi dosta inteligentnih glava (al’ one su se našle na krivom mestu u krivo vreme), međutim, karakterno smo slabi. Dosta ljudi robuje od sopstvenih slabosti.
@ nikola
Obicno ne odgovaram komentatorima koji su podrugljivi, koji vredjaju ili cinicno pametuju. Nema mnogo svrhe, jer ima pametne publike koja moze da razluci sta je sta i bez mog napora da umujem sa nekim punim sopstvenih ideja.
No, odgovoricu vam, jer ste na pocetku zivota i jos uvek posmatrate stvari u materijalnoj ravni, a one su samo manifestacija ljudskog uma i duha. A odgovor je …
Zamislite da su ljudi u nasoj zemlji posteniji. Svi odreda. Eto promene. I boljeg zivota.
Ali ljudi nisu posteni, iako velika vecina njih misli da jesu, bas kao sto debeli ljudi ne vide sebe debelima, tako ni ljudi sebe ne vide lazljivim, prevrtljivim, sitnim dusama. Zato sto su svi vecinom neposteni, i skloni sitnim gresima, nema drustvene solidarnosti i nema drustvene samokontrole. Niko se ne usudjuje da istera lopovluk i prevare na videlo, svi lazu da odbrane svoju poziciju i da pobede druge politicke partije, svi gledaju neku sitnu korist, i dopustaju da korupcija hara zemljom.
Ko ce da se suprostavi tome?
Niko.
Vecina nasih ljudi je dovoljno lukava da zna da niko nece da stane iza njega ako krene posteno. Zna da ga sudovi i policija nece zastititi, naprotiv. Zna da su se svi prodali za sitne stvari i da nema lojalnosti. Zato kod nas caruju bande i partijske hajducije koje ne ohrabruju gradjansku autonomnost i slobodu, naprotiv. Zato mi zivimo u partijskoj despotiji.
I sada imamo vrzino kolo.
Dole je narod koji je izgubio moralni kompas, gleda i imitira one gore u vlasti, a oni gore se vode idejama iz podzemlja i nastavljaju da kvare narod. I onda svi dobijemo po meri proseka koji nama vlada.
(Ovo je jako lako objasnjivo sa terminima iz Biblije ali kako je ne poznajete i ne priznajete, to vas time necu opterecivati, ali ako jednom uzmete da citate dela Apostola, Poslanice i Jevandjelje, mozda vam sw otvori citav jedan svet mudrosti koji sada ne poznajete).
U svakom slucaju sami smo krivi za sve sto nam se dopada a resenje je u svima nama da se potrudimo da svet ucinimo boljim, makar u malim stvarima. A milion malih dobrih stvari dace nekoliko velikih.
Npr, vi bi mogli za pocetak da pristojno pisete i da komentarisete, da nikoga ne vredjate i da ne koristite zestinu, posebno ne da uzimate Crkvu za metu, jer time vredjate i vase djedove, babe, pradjedove i ostale pretke koji su tu Crkvu cuvali i ziveli sa njom, da bi vi danas postojali. Imajte postovanja prema svojoj tradiciji, bez nje vas ne bi ni bilo, to su vam koreni. I kada bi se svi vasi pretci skupili na posjelo sa vama, mislite li da bi mogli da ih ubedite u vase novovekovno poimanje sveta?
Ili bi se oni cudili sta je to sa vama?
U najboljoj nameri ovo pisem, ne da vredjam, nego da preispitam, jer sam i sam prosao kroz to i lutao.
@ Stefan
Dok traje covek, trajace i nada.
Pojavi se jedan Novak Djoovic i probudi se pola Srbije, kolika je moc pozitivnog primera.
A onda pogledate partije koje su preko dve decenije u vlasti i nista nas nisu pomerili.
Jer, imaju pogresan vrednosni sud. Zadojeni su idejama podzemlja.
Pa kad već tvrdite neke stvari onako na blef,red je da vas ispravim.
Slažem se oko jednog dijela teksta,ali meni je postalo jeftino to upiranje prstom u političare,jer je narod taj koji ih zaokružuje na izborima,pa je malo licemjerno prozivati te iste.
Postoji gomila stvari koja može u medjuvremenu da se uradi da nam život bude za zrno kvalitetniji,ali mi i na to čekamo nekog drugog,a u medjuvremenu kukamo i pljujemo.
Čekamo na druge da brane naše interese,da nas nahrane i napoje,odnesu nam smeće ispred vrata i preoru nam njivu.A mi da sve to posmatramo iz debele ladovine.Ne ide nešto.
Znam da ima izuzetaka,ljudi koji se bore a bivaju neadekvatno nagradjeni.
Ali velika većina letargično čeka da im neko pokuca na vrata i ponudi zapadnoevropsku platu. Ovo je moje iskustvo iz okruženja.
I svako ko uspije ovdje se poima kao neko ko je imao ludu sreću ili slično.
Kad pričate o nepoštenim,lažljivim,prevrtljivim i sl. – šta vam je odrednica pa znate pouzdano da ne pripadate nekoj od tih grupa?Ili svim grupama?
Ono što kažete da debeli sebe ne vide debelima,je po meni isto kao što vjernici ne vide sebe u zabludi ili prevarenim.
Onaj ko je iskren prema sebi,skontaće gdje se nalazi.
Nije lako osloboditi se predrasuda,ali je isplativo dugoročno.
Mit o religiji je dosta star u poredjenju sa našim životnim vijekom,ali kad se poredi sa periodom od recimo 15.000 godina,onda isto to hrišćanstvo može izgledati kao novotarija i pomodatstvo.
Ja moje pretke nikad ne bih ni pokušao ubijediti u nešto u šta ja lično vjerujem,kao što ni crkvu nisu mogli ubijediti da je zemlja okrugla.
I odakle vam to da su moji preci bili nužno pobožni?
Sve su to laičke pretpostavke i nebi se trebali služiti njima ako već imate namjeru da mi uputite bilo kakvu poruku.
Ja bih uvijek stao u (fizičku) zaštitu crkve,ne zato što je to nešto sveto ili šta ja znam,već bih je branio kao dio naše kulturne baštine i zato što ne tolerišem vandalizam.
A da li bi vi Zlatko mislite da je crkva jednako pravična prema svima ili da žmuri na jedno oko kad je neko kompromitovan iz njenih redova?
Ja poštujem da u svakom žitu ima kukolja,i nebi mi jedan kačavenda ili pahomije poljuljao osjećaj poštovanja koje imam prema poštenim i dobronamjernim ljudima iz tog miljea,ali kad vidim da se koriste dvostruki aršini,meni se prosto povraće.
Pročitao bi ta jevandjelja kad bi prvo uspjeo da skontam vezu izmedju dinosaurusa i isusa za početak.
Na ovaj pesimisticki clanak ja sam odgovorila sa svojim optimistickim misljenjem.
I odmah sam bila osudjena.Hocete reci da sam promasila temu svojim optimizmom?
Sta je svrha ovog clanak, da se kaze istina, pa recena je ekonomski pesimizam vlada Srbijom.
Zar sa ovim cilj I nije postignut.
I sta se sad ocekuje od ljudi u Srbiji? Gledati u nebo I moliti se bogu za promene? Ili da se osvrnu malo levo,malo desno I pokusaju naci resenja-izlaz iz ove situacije.
Zlatko-“Ova tema stvarno nije mesto ni za promociju necijih verovanja niti necijih neverovanja”
zaista,-sledeci tekst je deo clanka
„Ljudi i dalje veruju – ne veruju, žele da veruju da će biti bolje pa i dalje glasaju za iste i slične političke snage“ „ Nama treba nova nada. I poštena Vlada”.
A I sami ste rekli-napisali
“U svakom slucaju sami smo krivi za sve sto nam se dopada a resenje je u svima nama da se potrudimo da svet ucinimo boljim, makar u malim stvarima. A milion malih dobrih stvari dace nekoliko velikih”.
I cemu onda osuda mom pedlogu?
Zlatko“Imajte postovanja prema svojoj tradiciji, bez nje vas ne bi ni bilo, to su vam koreni”
Slazem se sa vama ali nasi korieni su stari preko 40, 000 godina, a ne samo polednjih 1500 godina, po ucenju hriscanstva.
Sekta podrazumeva religioznost -sveizam nema nikakve veze sa religioznoscu nego sa organizacijom drustva.
Stefane vasa pitanja mozete slobodno uputiti osnivacu bloga sa koga ste ista I kopirali. Koliko se secam na tom blogu opcija za to postoji.
@ nikola
Ne znam sta smatrate blefom :-)
Kad govorim o slabosti svih nas, mislim i na sebe. I bas govorim da svako treba da napravi mali pomak.
Vi mene smatrate prevarenim jer sam verujuci, dok ja isto smatram da ste vi u prelasti (duhovna obmana) :-) Deluje kao nereseno :-)
Opet ulazimo u verske a ne ekonomske teme, mada religija ima odgovor i na ta neka pitanja. No, jedan kratak odgovor – kada i ako postanete svesni da postoji necastivi, satana, i njegovi zli dusi, i da uticu na ljude da cine zlo, shvaticete i Crkvu i sam zivot. Na primer, postavicu vam pitanje zasto Manchester united i Chelsea na grbu imaju maskotu djavola? Zasto, cemu, smisao? Promislite polako i pazljivo, pre nego sto nesto zakljucite, jer je pitanje ozbiljnije nego sto mislite, posto su mogli da imaju u grbu viteza, pticu, ruzu, itd, ali su izabrali bas djavola.
Zasto imate na tv-u poplavu vampirskih filmova, akcionih i horor filmova punih nasilja i krvi?
Ko forsira tetovazu, pirsing, maloletnicki seks preko medija?
Cemu vesti pune nesreca i ubistava iz celog sveta, da li publika stvarno trazi da zna za masakr u Meksiku?
Zasto su crtani filmovi za decu puni nasilja i krvi, posebno puni masonskih simbola, demonskih bica i vestica?
Da li ste vi skloni takvom life style-u, da li bi vama palo na pamet da takve sadrzaje emitujete? Da li je to ljudski ili neljudski? (Teza da je to zbog profita i publike ne stoji, jer su to sve subvencionisani projekti koji treba da uticu na ljude).
Te ideje iz podzemlja vode i nase politicare, oni ih prihvataju i sprovode, igraju po diktatu sile koja ih vodi, pa skoluju narod da bude slab. Sila ih uci da kradu, lazu, obmanjuju, da bi se obogatili i vladali, i da uruse moral nacije. Oni toga nisu ni svesni sta rade, jer su nas sve duhovno razbili da im se ne suprostavljamo. Zapravo nas uce i da mi svi udjemo u djavolje kolo. A tu necastivu silu je lako prepoznati kada znas da postoji i kako deluje, sto Crkva uci i objasnjava, i navodi nas da se lisavamo greha.
Kad to pocnemo, prvo od svoje kuce i porodice, bice nam svima bolje.
@ draga
Nisam vas osudio, samo sam skrenuo paznju da sveizam ne spada u zadatu temu. Do sada sam kroz komentare osnivaca tog verovanja generalno shvatio ko je i sta je sveizam, i da se na ovom sajtu na nizu clanaka sprovodi agresivna promocija tog pokreta, a smatram da ti stavovi mogu samo da odmognu ljudima, jer koje god teme da se sveizam dohvatio, promasio je sustinu jer ocigledno o temama nema nikakvo dublje znanje.
Sve je to povrsno i nesrecno, bezite od toga, upropasticete si zivot.
Zlatko ja nisam ovca I ne treba mi coban, kao u onoj nasoj narodnoj pesmi “coban tera ovcice aoj lane…” znacete vec
A sta je po vama zadata tema ovog teksta, da I mi-citaoci, kukamo nad trenutnom susnom,situacijom u Srbiji?
Ili da se pokrenemo-potrazimo nove izvore, potoke, recice, bunare ili cesme I ne dozvolimo da nam se bastice-zivoti osuse?
Hvla na vasoj brizi za moj zivot ali ja sam dovoljno obrazovana, stara, nezavisna, zivela na dva kontinenta, dva totalno razlicita drustveno politicka, ekonomska uredjenja, proputovala desetnie drzava I upoznala se sa njihovim zivotnim standardima I svim drugim sto sa tim ide tako da zaista imam svoje izgradjeno misljenje, koje se doduse jos uvek-na svu srecu izgradjuje, da li nesto moze ili ne upopastiti moj zivot ili je cak sta vise vredno istog.
Slobodoumna :)