3D ekrani i olovke novih računara – nova tehnološka revolucija
Dolazi nova tehnološka revolucija koja donosi 3D ekrane i alatke kojima se sa računarom radi u prostoru
Granica između našeg fizičkog sveta i digitalnog okruženja postaje sve tanja. Dizajner i inženjer Đinha Li želi da to potpuno poništi. Kao što pokazuje u ovom kratkom govoru od kog zastaje dah, njegove ideje uključuju olovku koja prodire kroz ekran i crta 3D modele i prototip kompjutera pomoću koga pružate ruke kroz ekran i manipulišete digitalnim objektima.
Đinha Li (Jinha Lee): Pružite ruku u kompjuter i uhvatite piksel
Kroz istoriju kompjutera pokušavali smo da smanjimo jaz između nas i digitalne informacije, jaz između fizičkog sveta i sveta na ekranu gde naša mašta može da se rasplamsa. I ovaj jaz je postajao manji, manji, i još manji i sada je smanjen na manje od milimetra, debljinu stakla tač-skrina i moć računarstva je postala dostupna svima.
Ali zapitao sam se, šta ako ne bi uopšte bilo granice? Počeo sam da zamišljam kako bi ovo izgledalo. Prvo sam konstruisao ovaj alat koji prodire duboko u digitalni prostor i kada ga pritisnete na ekran on prenosi svoje fizičko telo u piksele. Dizajneri mogu da materijalizuju svoje ideje direktno u 3D, a hirurzi mogu da vežbaju na virtuelnim organima ispod ekrana. Sa ovim alatom ova granica je srušena.
Ali naše ruke još uvek ostaju van ekrana. Kako možete da doprete unutra i baratate digitalnim informacijama koristeći punu pokretljivost svojih ruku? U Primenjenim naukama Majkrosofta, zajedno sa mojim mentorom Keti Bulanž, redizajnirao sam kompjuter i pretvorio mali prostor iznad tastature u digitalni radni prostor. Kombinujući providni ekran i dubinske kamere za detektovanje prstiju i lica, sad možete da podignete ruke sa tastature i pružite ih u ovaj 3D prostor i uhvatite piksele svojim rukama. (Aplauz)
Zbog toga što prozori i fajlovi imaju položaj u realnom prostoru, njihovo odabiranje je isto tako lako kao i uzimanje knjige sa police. Možete da listate knjigu, obeležavate redove i reči na virtuelnom tač-pedu ispod svakog lebdećeg prozora. Arhitekte mogu da izdužuju ili rotiraju modele direktno sa svoje dve ruke. U ovim primerima mi dodirujemo digitalni svet.
Ali kako bi bilo da obrnemo uloge i da digitalna informacija dodiruje nas? Sigurno su mnogi od nas imali iskustvo u kupovini i vraćanju stvari na internetu. Ali ne morate da brinete o tome. Ovde imam uvećanu sobu za presvlačenje na internetu. Ovo je pogled koji dobijate od ekrana koji se kači na glavu ili providnog ekrana gde sistem razume geometriju vašeg tela.
Razvijajući dalje ovu ideju, počeo sam da razmišljam: umesto da samo vidimo ove piksele u našem prostoru, kako bismo mogli da ih učinimo fizičkim tako da možemo da ih dodirnemo i osetimo? Kako bi izgledala takva budućnost? U Medijskoj laboratoriji MIT-a, zajedno sa mojim savetnikom Hiroši Išijem i mojim saradnikom Remijem Postom, napravili smo ovaj jedan fizički piksel. U ovom slučaju, ovaj sferični magnet se ponaša kao 3D piksel u našem prostoru što znači da i kompjuteri i ljudi mogu pomerati ovaj predmet bilo gde u okviru ovog malog 3D prostora.
U suštini smo poništili gravitaciju i iskontrolisali pokret kombinujući magnetnu levitaciju i mehaničko delovanje i tehnologije senzora. Digitalnim programiranjem objekta, oslobodili smo ga ograničenja vremena i prostora, što znači da sada ljudski pokreti mogu da se snime i ponovo reprodukuju i da trajno ostanu u fizičkom svetu. Tako da koreografija može da se nauči fizički sa daljine i poznati šut Majkla Džordana može da se ponovi nebrojeno puta kao fizička realnost. Studenti mogu da koriste ovo kao alat za učenje o složenim pojmovima kao što su: kretanje planeta, fizika i za razliku od kompjuterskih ekrana ili udžbenika, ovo je pravo, opipljivo iskustvo koje možete dodirnuti i osetiti i vrlo je moćno.
I ono što je još uzbudljivije od pretvaranja onoga što je na kompjuteru u fizičko, je početak razmišljanja o tome kako će programiranje sveta promeniti čak i naše dnevne fizičke aktivnosti.
Kao što možete da vidite, digitalna informacija nam neće samo pokazivati nešto nego će direktno uticati na nas kao deo našeg fizičkog okruženja bez našeg isključivanja iz sveta.
Danas smo počeli sa pričom o granici, ali ako sklonimo tu granicu, jedina granica koja će ostati je naša mašta.
Hvala vam.
Izvor: Predavanje sa Ted konferencije.