Aktivna priča o proaktivnoj mudrosti – proaktivan stav

Proaktivan stav – da li vam pruža pozitivan ili negativan fokus?

 

– Potrebno je biti proaktivan i imati proaktivan stav ako imate nameru da postignete uspeh!

– Potrebno je „delovati pre nego što situacija postane izvor sukoba ili krize”.

 

Poštovani čitaoci, ako ste se ikada družili sa literaturom koja vam objašnjava strategije uspeha, posebno ovom novijeg datuma, sigurno ste se bar jednom susreli sa izrazom proaktivan i proaktivan stav.

Lično sam se s tim izrazom proaktivan stav susrela mnogo puta i već imam određeni otpor u glavi i u duši kada čujem i vidim tu reč, a da uopšte ne znam zašto je to tako. Da ne bih stvarala iracionalna uverenja i stavove (kako bi to lepo i sa lakoćom ustanovili psihoanalitičari koje ipak poštujem), zbog sebe, a i zbog vas, istražila sam malo o poreklu ove reči proaktivan. Kako je uopšte ušla u lingvistički i semantički opticaj kao autoritativan izraz koji susrećemo u svakom priručniku ili knjizi posvećenoj strategijama uspeha.

Dakle, evo šta sam kroz moje istraživanje saznala o gore pomenutoj reči koja tako moćno zvuči – baš proaktivno !!!

* * *

Kao jedan od važnih i poželjnih kvaliteta za postizanje uspeha smatra se:

POZITIVAN, PROAKTIVAN STAV

Kao prefiks može imati više funkcija, ovde nebitnih, jer reč proaktivan skovao je 1946. psihijatar Viktor Frankl (čije delo lično veoma poštujem – A.K.), da označi osobu koja odgovornost za svoj život preuzima u svoje ruke i ne traži uzroke svoje situacije u spoljnim uticajima ili drugim ljudima. Taj izraz proaktivan popularizovao je Stephen Covey pišući o poslovnim temama, najviše u knjizi „Sedam navika uspešnih ljudi“. Mada ju je upotrebio u Franklovom izvornom značenju, ona danas znači „delovati pre nego što situacija postane izvor sukoba ili krize” naspram delovanju nakon što se nešto dogodi.

Pozitivan stav (ili proaktivan stav) prema poslu, kolegama, nadređenima i firmi važan je jednako kao i posao koji radimo. On se ne ogleda samo u ponašanju na radnom mestu nego i u rezultatima rada. Stav je lako vidljiv svim ljudima koji nas okružuju na radnom mestu, pa tako i pretpostavljenima. Pozitivan stav ogleda se kroz osmeh, ugodan ton glasa i položaj tela koji ukazuje na aktivnost i otvorenost za komunikaciju. Na radnom mestu se od svih očekuje pristojnost i poštovanje prema drugima. Osoba s pozitivnim stavom pokazuje zanimanje za druge, ima dobru samokontrolu, a pritužbe izražava na prikladan način, nastojeći da ponudi rešenje. Pozitivan stav pomaže u izgrađivanju dobrih međuljudskih odnosa, a ogleda se i u rezultatima rada.

Izvor: „Formula za uspeh“, Ana R. Gruber

* * *

I šta reći i zaključiti posle svega gore navedenog?!

Mislim da ćete morati da posetite planetu Kripton ili neku drugu planetu čiji će vam kristali dati nadljudske moći kako biste sa lakoćom živeli ovu proaktivnu priču o uspehu. Moja malenkost nikako ne vidi drugi način da to postignete a da pri tom, negde u toj proaktivnoj aktivnosti ne izgubite svoju autentičnu ličnost, tačnije sebe same. Što ipak ne bi valjalo, jer ako se to desi, neće vam vredeti ni uspeh ni novac ni ugled, apsolutno ništa, zato što ćete biti nesrećni. Ova proaktivna priča tako miriše na poslovnu uniformisanost i izveštačenost u ponašanju i ophođenju, koja mi nikako nije simpatična, jer je ne podržava prava priroda čovekova, kao što ne može da je podržava niko ko ima dobar osećaj za meru. Izgleda da plemenite takmičarske discipline i borbeni takmičarski duh u današnjem svetu nisu uvek dobro shvaćeni.

„Zar može da meri stvari onaj ko nema meru ni za sebe!“  Plinije

Zar nije dovoljno da budete savesni, odgovorni, vredni, pouzdani, dobro organizovani i aktivni u nameri da svoje poslovne strategije usmeravate ka optimalnim, razumnim i konstruktivnim rešenjima, da to bude vaš fokus? Vaš pozitivan fokus.

Da se koncentrišete na pozitivne ishode i kako do njih doći uz razumnu dozu opreza i pouzdanih prognoza i proračuna. Da na taj način dajete primer svojim kolegama i da doprinosite kreativnoj i dobroj atmosferi na poslu, jer ćete sa pozitivnim fokusom, očekujući dobre ishode, vi biti prirodno, a ne veštački dobro raspoloženi, i u skladu sa tim sigurno ćete biti i prirodno mnogo produktivniji, jer ćete biti opušteniji i smireniji.  Zar vam se ne čini to kao jednostavniji, prijatniji  i sigurniji put do željenih rezultata  na poslu, nego da svoj fokus usmeravate na to da delujete i „nešto učinite“ pre nego što situacija izmakne kontroli i postane izvor sukoba i krize?!  Očigledno, vaš fokus u tom slučaju postaje negativan, a ne pozitivan, jer se bavite strahovima koji su vezani za moguće probleme, krize i sukobe, a koji možda nikada neće da se dogode.

Koliko je mudro negovati negativan fokus svojih misli i osećanja zaključite sami!

 

Mr Aleksandra Kosmajac