Alchajmerova bolest i demencija – kako sprečiti Alchajmer

 

Alchajmerova bolest i 10 načina kako sprečiti Alchajmer

Iz knjige Džin Karper, 100 prostih stvari koje možete da uradite da se spreči Alchajmerova bolest

 

Prema knjizi Džin Karper, “100 prostih stvari koje možete da uradite da sprečite Alchajmera”, jedan od načina da sprečite nastanak Alchajmerove bolesti i bilo kakav gubitak pamćenja povezan sa starenjem, jeste nastavljajući svoje obrazovanje. Korišćenje Google-a, bavljenje napornim mentalnim aktivnostima, kao i praktikovanje meditacije takođe može pomoći. Moć doživotnog učenja ne prestaje da me oduševljava. Sledi 10 od 100 prostih stvari koje možete da uradite da sprečite da Alchajmerova bolest napreduje, prema Karperovoj.

 

1. Kupite knjigu Džin Karper 

Pokazaću vam 10 od 100 prostih stvari koje možete da uradite da sprečite Alchajmera i gubitak pamćenja povezan sa starošću, ali u njenoj istoimenoj knjizi možete pročitati još mnogo toga. Karperova kaže da je zbunjena time kako su mediji pratili izveštaje koje su napisali ljudi iz Nacionalnog Instituta za Zdravlje koji nisu stručnjaci za Alchajmerovu bolest. Oni su tvrdili da ne postoje pouzdani dokazi za to da Alchajmer može da se ublaži ili spreči. Karperova otvoreno iznosi drugo mišljenje. Kao vodeći autoritet u oblasti zdravlja i ishrane, Karperova je autor 24 knjige i stotine članaka. Ona takođe ima gen za Alchajmera.

Ideje Karperove su tako zdrave i jednostavne da je potpuno razumno praktikovati ih, bez obzira na to dali će imati efekta. U svakom slučaju neće škoditi!

Kupite njenu knjigu: “100 prostih stvari koje možete da uradite da sprečite Alchajmera”

 

2. Uposlite svoj mozak

Obrazovanje, naporne mentalne aktivnosti, stimulativni jezik – sve ovo pomaže da vaš mozak stvori “kognitivne rezerve”, kako ih naziva Dr Dejvid Benet iz Medicinskog Centra “Chicago Rush” Univerziteta.

Karperova preporučuje “bogato skupljanje životnih iskustava”, jer kaže da to stvara kognitivne rezerve.

Tako da, ura za nastavak obrazovanja! Nastavite da učite. Živite duže. Sprečite Alchajmera.

 

3. Pretražite Internet

Karperova citira Gerija Smola sa Los Anđeles Univerziteta u Kaliforniji i kaže da postupak pretraživanja interneta jedan sat dnevno može da “stumuliše vaš mozak koji stari čak bolje nego čitanje knjige.”

Kao strastveni čitalac i korisnika Google-a, teško mi je da u to poverujem, ali nek’ bude da je tako! Bilo da koristite Google, Bing ili neki drugi pretraživač, samo napred sa pretraživanjem! Aktivira vaš mozak i drži Alchajmera na odstojanju.

 

4. Razvijajte nove moždane ćelije i održavajte ih u životu.

Ispostavilo se da je zaista moguće razvijati nove moždane ćelije, prema Karperovoj – na hiljade svaki dan. Jedan od njenih 100 jednostavnih načina da se spreči Alchajmerova bolest je vežbanje, kako vašeg tela, tako i mozga.

Kaprerova kaže da su trikovi za održavanje novorođene moždane ćelije u životu „aerobne vežbe (30 minuta dnevno), naporna mentalna aktivnost, konzumiranje lososa i druge masne ribe, izbegavati gojaznost, hronični stres, nedostatak sna, prekomerno konzumiranje alkohola i nedostatak vitamina B“.

5. Meditirajte

Endru Njuberg sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Pensilvaniji kaže da meditiranje 12 minuta dnevno za dva meseca poboljšava krvotok i razmišljanje kod starijih sa problemima sa pamćenjem, prema Karperovoj. Ona kaže da skeniranje mozga pokazuje „da ljudi koji redovno meditiraju imaju manje verovatnoće za kognitivno oštećenje i smanjenje mozga — klasičan znak Alchajmerove — u tim godinama.“

Meditacija je jedna od velikih tajni u životu. Ukoliko već niste već neko ko meditira, učinite sebi uslugu i naučite kako. Oslobodićete se stresa, bolje učiti, i pitati se kako ste ikada snalazili bez nje.

 

6. Pijte kafu

Jedno istraživanje u Evropi sada pokazuje da tri do pet šoljica kafe dnevno u srednjim godinama može smanjiti rizik od Alchajmerove bolesti za 65% kasnije u životu. Karperova citira Gerija Arendaša, istraživača sa Univerziteta u Floridi koji je rekao da kofein „smanjuje amiloide koji izazivaju demenciju u mozgu životinja.“

Drugi istraživači, kako Karperova kaže, pripisuju zaslugu antioksidansima.

Koga je briga? Ako je kafa dobra za mozak, ja ću uzeti moku bez šlaga.

 

7. Pijte sok od jabuke

Ako kafa nije za vas, možda sok od jabuke jeste. Prema Karperovoj, sok od jabuke podstiče proizvodnju acetilholina, „hemijsku supstancu pamćenja“. Dr Tomas Šea sa Univerziteta u Masačusetsu, kaže da radi na isti način kao Aricept, lek za Alchajmerovu bolest.

Sve što je potrebno jeste 16 grama ili dve do tri jabuke dnevno, kaže Karperova.

Znate da ne mogu a da ne kažem: Jabuka na dan i lekar vam nije potreban.

 

8. Zaštitite svoju glavu

Ovo izgleda kao čista glupost, nešto čime vas je majka naučila, ali gledajući američke najsmešnije video snimke, prilično je lako shvatiti da ne razume svako ovu ideju. Zaštitite glavu, pogotovo kada radite gluposti poput onih koje možemo videti na AFV.

Alchajmerova bolest je četiri puta češća kod starijih koji su imali povredu glave ranije u životu, prema Karperovoj. Kada stariji udare glavom kasnije u životu, može biti potrebno samo pet godina da se Alchajmerova bolest pojavi kasnije. To je prilično zapanjujuće.

Još je neverovatniji podatak da profesionalni igrači fudbala razvijaju bolesti u vezi sa pamćenjem 19 puta češće nego što je uobičajeno.

Zaštitite svoju glavu.

 

9. Izbegavajte infekcije

Nove dokaze koji povezuju Alchajmerovu bolest sa raznim infekcijama Karperova naziva „začuđujućim“. Ona navodi herpes, čir na želucu, Lajmsku bolest, upalu pluća i grip kao primere takvih infekcija.

Najgori od svih je običan herpes. Dr Ruth Itzhaki sa Univerziteta Mančester u Engleskoj procenjuje da je herpes simplex virus odgovoran za pojavu Alchajmerove bolesti u 60% slučajeva.“ Teorija je, kako Karperova kaže, da „infekcija izazva preterano lučenje beta amiloida, što ubija moždane ćelije.“

Oboljenja desni takođe šalju štetne bakterije u mozak. Dakle, čistite zube koncem, izbegavajte infekcije bilo koje vrste, a kada ih dobijete, držite ih pod kontrolom što je bolje moguće.

10.Uzimajte D vitamin

Karperova navodi istraživanje Univerziteta Ekseter u Engleskoj koje je otkrilo da „ozbiljan nedostatak“ vitamina D može da poveća rizik od kognitivnih oštećenja za neverovatnih 394%.

Sa sajta about.com (Keti Vong), vodiča za alternativnu medicinu:

„Vitamina D ima u nekim vrstama ribe, kao što su haringa, skuša, losos, sardina i u jajima (žumance). Mleko je takođe obogaćeno vitaminom D. Neki proizvodi kao što su sokovi, žitarice, i druge namirnice mogu biti obogaćene vitaminom D „

Naravno, dodaci ishrani takođe su na raspolaganju.

 

 

Tekst za Baštu Balkana sa engleskog prevela:

Jovana Panić, profesionalni prevodilac i predavač engleskog i norveškog jezika.

Broj telefona: +381 64 289 27 30

E mail: [email protected]

skype: jovana-panic