Gusle i guslari – čuveni slepi guslar Filip Višnjić

Poznati narodni guslar Filip Višnjić je ostao sinonim za drevne gusle i epsko pevanje

 

Istinu je rekao prota Matija Nenadović kad je u svojim Memoarima napisao: „u kom se narodu pojave junaci i ljudi zaslužni za otačastvo, taj će narod roditi i one ljude koji će njihova dela opisati“.

 

Jedan od onih ljudi koji su „opisivali“ viteška dela srpske borbe u početku devetnaestoga veka, koji su im bili savremenici a ponikli su u krilu samoga naroda – jeste i Filip Višnjić, guslar, pevač i pesnik. Filip Višnjić se, po zabelešci vladike-pesnika Lukijana Mušickoga, rodio 1767. u selu Trnovi, nahije zvorničke u Bosni. Mesto rođenja njegova bejaše naročito čuveno s odlična vina, kojega Trnova davaše obilato za četiri nahije.

Roditelji Filipovi bejahu Đorđe, koga su u selu zvali Stojan Vilić, i Marija, poznatija pod imenom Višnja, po čemu se i Filip nazivao Višnjić. Porodica iz koje je poeta Filip Višnjić, bejaše na glasu od starine. Pored ostaloga o njoj se pričalo da su preci njeni zasadili u tom kraju prvi vinograd; a kao velika i razgranata rodbina imala je i naročite povlastice, zajemčene carskim pismima.

Još za malena Filipu umre otac, a majka mu se, docnije, preuda u selo Međaše blizu Bijeljine, gde je Filip Višnjić proveo svoje detinjstvo i mladost. Ali ta mladost bejaše očajna: u osmoj godini svojoj Filip oslepi od boginja. Malo docnije, u naknadu za to, progleda Filip Višnjić duševnim vidom, propevavši iz duše i srca; on za rana oseti dar za pesmu, pa kad, naskoro za tim, nauči gudeti poče pevati pesme kojeje čuo i od drugih naučio.

Filip Višnjić bejaše već momak od dvadesetinu godina kad Turci umoriše teškim mukama tri strica njegova i jednog mu brata od strica. Oni bejahu krivi što su branili čast svoga doma. Za tu krivicu oni ne dobiše odobrenje da se mogu, odrešeni od veza, pričestiti, i ako njihovim pratiocima nuđaše iguman manastira Sv. Trojice četiri kese blaga! Ipak, ma i vezani, primiše pričešće. Posle toga ne bejaše mira ni za sve, bliže i dalje, rođake njihove. Život Filipov u pojedinostima iz toga doba nije nam poznat, ali možemo misliti šta je bilo u duši njegovoj. Znamo tek toliko da se oko godine 1798. oženio devojkom Nastom, zvanom Bela, iz bogate kuće Ćukovića. Od šestoro dece njihove samo su dvoje, Ranko i Milica, bili živi godine 1817.

Do ustanka za oslobođenje Srbije, kome je Filip Višnjić bio savremenik, on pevaše obično pesme o minuloj slavi i starim junacima: poslednji događaji u ratu austro-turskom istina proliše mnogo dragocene krvi srpske ali se na poetsku visinu, za srce Srbina pevača, neistakoše. Međutim ustanak u Šumadiji i neočekivani uspesi njegovi potresoše drukčije dušu srpsku. Oni ponoviše dela nekadašnjih junaka: trebaše samo još duša negdašnjih pevača-guslara. Za to se javi Višnjić. On pređe u Srbiju u leto 1809. i obiđe celu zapadnu polovinu njenu. Bejaše u ratničkim stanovima srpskim zajednom, 1810. i sam izdrža tursku opsadu u Loznici. Osim toga on rado iđaše na noge čuvenijim junacima da se kod njih obavesti o pojedinostima znatnijih bojeva i događaja. Najzad nalazimo tragova da je Filip Višnjić slušao i učio i ono malo kniževne poezije naše onoga doba, u koliko je ona pevala o suvremenim ratnim događajima. Od svega toga duša Višnjićeva znade stvoriti prekrasne pesme koje se izjednačiše s najlepšim dotadašnjim narodnim pesmama našim. I ne samo to: one pređoše u narod i stekoše među pesmama njegovim jedno od najuglednijih mesta. Samo još ljudi književni znaju šta je dao Višnjić: narod njegovu tvorevinu primi kao svoju. To nam je najbolje svedočanstvo za poetsku veličinu njihovu.

S pravom je rečeno za pesme njegove: „sve su smilje i bosilje za grobove paših vitezova“; ali sam početak klasične pesme njegove „Početak bune protiv dahija“ dovoljan je da obesmrti svoga pevača:

Kad se ćaše po zemlji Srbiji,
Po Srbiji zemlji da prevrne,
I da druga nastans sudija —
Nebom sveci staše vojevati,
I prilike različne metati
Viš’ Srbije po nebu vedrome.
‘Vaku prvu priliku vrgoše:
Od Tripuna do Svstoga Đurđa
Svaku noćcu mjesec se hvataše –
Drugu sveci vrgoše priliku:
Od Đurđeva do Dmitrova dana
Sve barjaci krvavi idoše
Viš’ Srbije po nsb/vedrome —
Treću sveci vrgoše priliku:
Grom zagrmi na svetoga Savu
Usred zime kad mu vreme nije,
Sinu munja na časne verige,
Potrese se zemlja od istoka —
A četvrtu vrgoše priliku
Viš’ Srbije na nebu vedrome
Uhvati se sunce u proljeće,
U proljeće na svetog Tripuna,
Jedan danak tri puta se hvata,
A tri puta igra na istoku.

Prešavši godine 1813. s porodicom, u Srem, i nastanivši se u selu Grku, Filip Višnjić je putovao po Sremu, Slavoniji i Bačkoj, svuda lepo dočekivan. Godine 1815. pevao je Vuku Karadžiću u manastiru Šišatovcu svoje divne pesme, a iduće se godine poznao i sa znamenitim mitropolitom Stratimirovićem u Kulpinu.

Nekolike anegdote iz života njegova u Srbiji i Sremu karakterišu lepo njegovu poetsku dušu i srpsko osećanje. A pesme njegove rado slušahu čak i Turci.

Filip Višnjić je umro u selu Grku 1834 godine.

Izvor teksta: Znameniti Srbi XIX veka, autor Andra Gavrilović

Filip Višnjić i njegova dela

Višnjićevo pesničko delo ostalo je na onome što je stvorio u Srbiji za vreme Prvog srpskog ustanka. Po obimu, ono nije veliko. Čine ga četiri stare, preradjene pesme (Sveti Savo, Sveti Savo i Hasan-paša, Smrt Marka Kraljevića i Bajo Pivljanin i Beg Ljubović), i trinaest novospevanih originalnih pesama, sa temama iz prvog ustanka (Početak bune protiv dahija, Boj na Čokešini, Boj na Salašu, Boj na Mišaru, Boj na Loznici, Uzimanje Užica, Knez Ivo Knežević, Luka Lazareviž i Pejzo, Miloš Stojićević i Meho Orugdžić, Hvala Čupićeva, Stanić Stanojlo, Bjelić Ignjatije i Lazar Mutap i Arapin). Sve u svemu — 5001 stih. Književno nasledje ne mnogo obimno, ali po svojoj stvarnoj vrednosti i značaju — ogromno i dragoceno. Onim što je stvorio, Filip Višnjić je dao više nego bilo koji stvaralac toga doba i iskazao se kao pesnik velikog formata. Samom činjenicom da su njegove pesme tako široke i prihvaćene u narodu, trajno je sebi obezbedio mesto u istoriji naše književnosti.

 

 

Boško Vujačić – Početak Bune Protiv Dahija

httpv://www.youtube.com/watch?v=2Spp7ojStMY

 

Mladi guslar Miloš Šegrt – nastup u Americi

httpv://www.youtube.com/watch?v=liuPklxGrRg