Kako – tako
pitam se dugo
pitam se često
da li, il’ da l’ ne?
već dugo
kako se pitam – kako?
kako početi?
kako nastaviti?
završiti, kako?
početi
evo uspevam
u svojoj slabosti
pronađoh hrabrosti
al’ ne volim reč kraj
onda – nastaviću
al’ kojim rečima?
kojom bojom?
kako da kažem
vama
nešto lepo
nešto jednostavno
za šta bi možda bilo dovoljno
samo par reči
ili osmeh
nisam uspela
da vam napišem osmeh
moja jednostavnost je komplikovana
ili sam možda ja
istina je
nekada sam sa druge strane vremena
htela sam da vam kažem
da volim vaše boje
da sam se malo i videla
prepoznala
iza neke sive
u crvenoj našla nešto
za šta ne znam ni kako se zove
ili su to
čudni snovi moji
žuta me je podsetila
na moju dragu baku
vranjansku bajku
u plavoj se…
eh, neću vama sve reći
ali
gledala sam vaše boje
često
ostala bez reči
dugo
eto
rekla sam vam
skoro sve
ima li smisla da vam odmah kažem
još nešto
kad sam se već raspričala, zašto da ne…
volela bih… no! želela… no!
bilo bi mi drago da stavite svoje boje
da prebojite svoju maštu
sitnim rečima mojim
eto
rekla sam
al’ možda nisam trebala
možda nije pitko
moje slovo belo
naravno
ako se pronađete
u mojim sivim, zelenim i ostalim bojama
u tim nekim malim rečima mojim
naravno
ako one vama govore
ako ne
bar sam uspela da napišem ovo pismo
kako-tako
za koje se već dugo i često
pitam kako?
al’ zašto il’ zbog čega?
to ne znam
nek ostane i za mene
misteriozno
moram moju smelost noćas da ograničim
čak i sada se pitam dal’ ću ove reči vama poslati
sanjala sam noćas u raznim bojama
dragi slikare hvala
Ne poslate sive reči …
Nekome