Vreme i svest
Da li postoji vreme i da li se može menjati svest
Da li vreme uopšte postoji?
Neki smatraju da je i pojam vremena samo fikcija. Realno je samo kretanje i trasformacija materije, a pojam vremena kao intervala između dva događaja uveli su fizičari zbog svojih potreba. Ako neko umre danas isto je kao i da je umro i pre 100 miliona godina. Postojao je, bio je, i više ga nema, i neće ga više nikada biti. To je realnost i sušta istina, a sve drugo je samo obmana.
Na nadgrobnim spomenicima ponekad umesto reči „umro“ lepo piše „preselio u večnost“. To nam ubedljivo govori koliko je velika narodna mudrost sadržana u pomenutom izrazu.
Mogućnost transformacije svesti otvara i pitanje mogućnosti selidbe duša, preinačavanja karaktera ličnosti i postojanja našeg „ja“. Tako Harold Laksnes u romanu „Ponovo rođeni raj“ na jednom mestu kaže: „Onaj koji se vraća, nije više isti kada je otputovao.“
Da li je moguće promeniti svest?
U svetu se već na veliko obavljaju eksperimenti, kojima je cilj da se određenim ljudskim bićima izbriše sećanje (pranje mozga), a zatim u tako očišćenu svest ubace novi sadržaji. I u tome su postignuti izvesni uspesi, iako je poznato da ni takvi pokušaji nisu neka novina. Poznato je da su u nekim društvenim sredinama ljudi „zombirani“, tako što su određenim manipulacijama u njihovim mozgovima izvršene transformacije (promene!) koje su ih lišile vlastite slobodne volje, i od njih načinile bezvoljnike koji slepom poslušnoću rade sve ono što im narede njihovi gospodari.
Na sreću „zombiranje“ do sada nije masovna pojava, ali zamislite situaciju da iznad nekog sela ili grada naleti avion, i umesto bombi u vazduh, koji udišemo, pusti neku hemikaliju kojom je moguće izmeniti stanje svesti velikog broja ljudi, isprati im mozgove, i u njih utisnuti nove sadržaje, i tako „zombirati“ cele narode ili etničke grupe. Treće oko ?
Zamislite da se jednog dana i vama lično može nešto tako desiti. Nauka je darovala čovečanstvu mnogo dobrih i lepih stvari koje su ljudima olakšale život, ali nauka je proizvela i dinamit i atomsku bombu. Nauka može sve, a sveti apostol Pavle je zapisao: “Sve mi je moguće ali sve nije dobro.“
Branko Mićić Kondić – odlomak iz knjige „Razmišljanja o postojanju i životu“
Da li je moguće promeniti svest?
A iz kojih drugih razloga čovek živi na ovoj planeti nego li zarad ekspanzije svoje svesti? Jedini razlog zašto mi kao duhovna bića, Duše, živimo (inkarniramo) u ovaj svet jeste zarad ekspanzije naše svesti. Treba imati na umu da svest nije intelektualna kategorija već čisto duhovna. Ono što intelektualac naziva svešću to je obično punjenje uma različitim podacima ili informacijama koje mogu ali ne moraju biti, ispravne, pozitivne, tačne…
Svest i nosioc svesti jesmo upravo mi, jedina realna i večita bića – mi koje nazivamo Više Ja, Super Ego, Više Svesno, Self… ili jednostavno Duša.
Sve usputne radnje da jedni druge potčinimo, pomognemo, spotaknemo ili poguramo jesu samo neka od mnogih iskustava iz kojih učimo otkriti ili pronaći ono jedino što je ispravno i što uvek treba primenjivati. Ono jedino što je realno i istinito a to je da sve bude u skladu sa Zakonom Ljubavi ili jednostavno da bude iz našeg unutarnjeg stanja ljubavi. Jer, ljubav i svest su nerazdvojni.
Ali koja ljubav? Da li je to ona naša humana koja se po nekoliko puta u toku dana okrene u u svim mogućim pravcima? Ne, nije to ta ljubav ali ona je neophodna kao veoma važan korak na putu našeg učenja i podizanja ljubavi do najviših visina. Jer, život je put na kojem smo stalno i sa kojeg ne silazimo čak i onda kada napustimo svoje fizičko telo.
Život nije tajna samo čeka da naša svest naraste dovoljno i da ga sagledamo onakvim kakvim on stvarno jeste. A to jeste moguće i to je naše odredište ili naš cilj od kojeg ne možemo pobeći. Što pre počnemo živeti u skladu sa Zakonom Ljubavi to ćemo brže dosegnuti svoj cilj…
Uh, sad se stvarno zaguzvalo!