Валентина Златановић Марковић

Песник и молитвеник

 

У празновање

Светог Василија Острошког

слава Му и милост

на Литургији Небеској

у црквици трошној

на скровитом месту

у сунчаном дану

у љубави Божијој

са људима које душом осећам

захвална Богу на томе дару

до суза од умиљења

била сам – молитвеник…

 

Са звонима и птицама

у уздаху и немиру

са речима и мислима

и бојама и тишинама

кроз време и у трену

носећи цркву на длану и у срцу

зорећи ка светлилу

била сам – путник…

 

Таште су земне почасти

кад светом водицом се оросе

Вечан је огањ љубави

којим се душа радошћу греје

Очи лепоту бескраја проносе

 

Шапућем

Живот је трен само

који у вечност се слива

 

У порти заштитника дома мога

може се бити само – молитвеник

и помало – песник…

 

Звоник цркве Светог Василија у Рибашевини код Ужица