Dijaspora, to (ni)je reč

Ulazak u Evropsku uniju i institucije, Srbija i dijaspora, komunikacije i navike

.

Dijaspora, to (ni)je rečPriroda i društvo počivaju na komunikaciji. Da nije nje, svet bi stao. Ona je poput kameleona – integriše se i stapa sa okolinom. Ponekad uopšte ne liči na sebe, ne prepoznajemo je, ali je tu i služi svrsi. Što je skrivenija, to je razvijenija. Komunikacija je dvosmeran proces. Nije dovoljno samo poslati informaciju, već je neophodno dobiti i potvrdu o njenom prijemu, a po potrebi i o reakciji. Ljudska komunikacija se razlikuje od životinjske, mada je ništa manje svrsishodna.

Poput mladunčeta koje se odvaja od majke, ali nastavlja da gaji prisan odnos sa gnezdom, dijaspora sneva o korenima. Sanjajući, ona očekuje neki feedback, podršku za svoje snove i nadanja, pohvalu što i dalje govori svojim jezikom. Lepu reč, jer i dalje pamti pretke. Dijaspori je komunikacija sa maticom sve, ali u tom se komunikacijskom činu često javlja semantički šum, nastao kao posledica nerazumevanja i komuniciranja iz interesa.

Birokratija je zid koji preseca komunikacijske tokove i guši objektivnu povratnu informaciju, a pospešuje kontrolu i cenzuru. Veliki problem dijaspore, ali i ljudi koji žive u Srbiji, jeste nedovoljno razvijena komunikacija sa institucijama. Taj problem ne leži samo u birokratskoj zatvorenosti i rigidnosti sistema, već i u tome što ljudi ne shvataju kolika može biti moć (raz)govora.

Nedavno sam učestvovao u projektu „EUglas – Debatom i glasom mladih do Evropske unije“, Kancelarije za evropske integracije Vlade Republike Srbije, gde sam sa dr Zoranom Jovanovićem, redovnim profesorom Filozofskog fakulteta u Nišu, govorio učenicima i profesorima niških srednjih škola o suštini, važnosti i korisnosti komunikacije. Kao naslovna tema i instrument diskusije uzeta je Evropska unija, odnosno pridruživanje Srbije evropskoj porodici. Kroz debatu smo došli do zaključka da niška mladost i njihovi mentori potpuno razumeju da svaki naš pokret ima neku ulogu, da ni u komunikaciji, kao ni u životu, ništa nije slučajno, i da ući u Evropsku uniju ne znači teleportovati se zajedno sa teritorijom svoje domovine, i svim rođacima i prijateljima, ali i pohabanim navikama, u neku utopiju u kojoj nećemo ni o čemu razmišljati. Svoj put moramo sami utabati, izgraditi se kao ljudi i kao Evropljani, i shvatiti da živeti znači napredovati, boriti se, bez predaje. Evropska unija nam pruža dobar model, a na nama je da ga primenimo i prilagodimo svom mentalitetu. U čemu je onda problem? Jednostavno, ljudi su izgubili veru u institucije, u sistem. Kolikvijalno rečeno, stalno traže neku „krivinu“, i nakon razgovora o mogućnostima promene, poput pomenutog, vraćaju se svakodnevnom životu u Srbiji, u kojem im ovakvi tekstovi deluju kao nerealni i iluzionistički.

Mišljenja sam da naš narod po pitanju oratorike nije neuk. Volimo mi da pričamo, još kako. Samo, taj govor treba usmeriti ka unapred definisanim ciljevima i učiniti nešto za sebe, za sve nas. Edukacija se podrazumeva, ali vera u moć promene je vezivno sredstvo, katalizator, nešto na čemu treba raditi, ali ne suvom pričom, nego delima koje komunikacija produkuje.

Veru u sistem mogu vratiti samo institucije, a s obzirom na to da, prema aktuelnim zvaničnim podacima, u dijaspori i regionu živi oko četiri miliona Srba, suvišno je govoriti o važnosti održavanja kontakta sa tolikim brojem stanovnika naše zemlje van njenih granica. Zbog toga, Kancelarija za saradnju sa dijasporom mora da održi kulturne i civilizacijske veze sa tim ljudima, da im da prostora da se njihov glas čuje, da znaju da nisu sami i da je njihova zemlja zahvalna što čuvaju svoj identitet i pronose lepu reč o svom zavičaju. Komunicirati, smisleno, znači biti živ, postojati, imati kome da se vratiš kada otkriješ da svet nije ravna ploča.

Nastaviće se…

Ivan Kalauzović (M.A.), pesnik, publicista, producent

Kancelarija za saradnju sa dijasporom, Niš

Kontakt: [email protected]

LinkedIn: www.linkedin.com/in/ivankalauzovic

Biografija autora

Ivan Kalauzović je rođen u Nišu 6. septembra 1986. godine, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju „Svetozar Marković“ prirodno-matematičkog smera, a potom i diplomske i master studije novinarstva i komunikologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu. Još tokom osnovnog i srednjeg obrazovanja, istakao se literarnim radom i javnim nastupima u okviru recitatorskih smotri i brojnih takmičenja.

Medijsku karijeru je počeo da gradi po upisivanju studija novinarstva, kao deo kreativnog pogona eks-jugoslovenskog muzičkog takmičenja „Operacija trijumf“, i od tada vrlo rado svežinu književnog iskaza i inovativnih rešenja sparuje sa užeglošću ovdašnje novinarske prakse. Uporedo napreduje i u IT sektoru, šireći vidike kako bi opstao na tržištu na kojem se sve više cene svestranost i multikompetentnost. Sredinom 2010. godine ostvaruje zapažene rezultate u menadžersko-producentskom radu, te za vodeće beogradske produkcije osvaja međunarodna priznanja, ali i biva angažovan od strane inostranih muzičkih menadžerskih agencija, poput američke Impressions Media Group-e. To ga je podstaklo da se oproba i u sferi odnosa sa javnošću, zahvaljujući čemu stiče evrovizijsko iskustvo u Radio-televiziji Srbije, ali i da upiše master studije na matičnom Filozofskom fakultetu u Nišu, ne zapostavljajući tako ni akademsku karijeru.

Poslednjih godina deo je većih medijskih projekata, najčešće kao novinar, producent, menadžer za odnose sa javnošću, pomoćnik za nove medije i kreativni profesionalac. Bavi se naučno-istraživačkim radom, piše poeziju i prozu, dizajnira, kreira i montira foto, audio i video sadržaje za različite medije. Zamenik je glavnog i odgovornog urednika časopisa o turizmu i putovanjima „Dobro jutro, Kolumbo“, koji se distribuira u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, i urednik i istraživački saradnik novosadskog Društva za očuvanje sećanja na Holokaust, koje deluje pod direktnim pokroviteljstvom centra „Simon Vizental“.

Od važnijih objavljenih naučnih referenci, izdvajaju se njegov rad na istorijskim monografijama „Slučaj Kepiro“ i „Genocide Revealed“, te međunarodna sociološka studija „Ideological Discourse of Culture“, koju potpisuju Kalauzović i prof. dr Zoran Jovanović. Na Filozofskom fakultetu u Nišu, Ivan neguje saradnju sa profesorskim kadrom, a neretko je i inicijator raznolikih naučnih projekata i predavanja. Živi u Nišu i povremeno u Beogradu.

Izvor: Članak preuzet sa http://dijasporanis.com/dijaspora-to-nije-rec/