Jevandjelje po Luki – Isus Hrist i dva razbojnika
Jedino je Sveti Luka u svom Jevandjelju po Luki opisao dogadjaj raspeća Isusa Hrista i razgovor sa dva razbojnika na krstu
Opomeni me se, Gospode, kad dođeš u carstvo svoje!
Sveta Jevandjelja apostola Hristovih svojim pripovedanjem prate slične dogadjaje iz života Isusa Hrista na zemlji. Neki dogadjaji su medjutim opisani samo u po jednom Jevandjelju, što je slučaj dogadjaja sa dva razbojnika na krstu u trenutku raspeća Gospoda Isusa Hrista. Isus i dva razbojnika su vekovima snažna alegorija o ljudima i spasenju.
Promislom Svetog Duha apostol i jevandjelista Luka nam je ostavio zapis o ovom dogadjaju. U tumačenju crkve je ovo prikaz dve vrste ljudi, onih koji se nikada ne kaju za svoja dela i ne priznaju Gospoda Boga, koje do kraja života vodi besmisao i onih koji se u trenutku smrti pokaju za svoja nedela i grehe, i verom traže spas.
Jedan razbojnik je do kraja hulio na Gospoda i svoju sudbinu, dok je drugi priznao svoje grehe, poštovao Gospoda i zavapio za nebesku milost. I drugi razbojnik bi uslišen od Gospoda, kao primer svima da i za razbojnika ima spasa, ako se pokaje i pozove Ime Gospodnje u pomoć.
Sada je vreme da se razbojnici sete svojih nedela i zavape: Opomeni me se, Gospode, kad dođeš u carstvo svoje.
.
Jevandjelje po Luki – Glava 23
32 Vođahu pak i druga dva zločinca da pogube s Njim.
33 I kad dođoše na mesto koje se zvaše kosturnica, onde razapeše Njega i zločince, jednog s desne strane a drugog s leve.
34 A Isus govoraše: Oče! Oprosti im; jer ne znadu šta čine. A deleći Njegove haljine bacahu kocke.
35 I narod stajaše te gledaše, a i knezovi s njima rugahu Mu se govoreći: Drugima pomože, neka pomogne i sebi, ako je on Hristos, izbranik Božji.
36 A i vojnici Mu se rugahu, i pristupahu k Njemu i davahu Mu ocat,
37 I govorahu: Ako si ti car judejski pomozi sam sebi.
38 A beše nad Njim i natpis napisan slovima grčkim i latinskim i jevrejskim: Ovo je car judejski.
39 A jedan od obešenih zločinaca huljaše na Njega govoreći: Ako si ti Hristos pomozi sebi i nama.
40 A drugi odgovarajući ćutkaše ga i govoraše: Zar se ti ne bojiš Boga, kad si i sam osuđen tako?
41 I mi smo još pravedno osuđeni; jer primamo po svojim delima kao što smo zaslužili; ali On nikakvo zlo nije učinio.
42 I reče Isusu: Opomeni me se, Gospode, kad dođeš u carstvo svoje.
43 I reče mu Isus: Zaista ti kažem danas, bićeš sa mnom u raju.
44 A beše oko šestog sahata, i tama bi po svoj zemlji do sahata devetog.
45 I pomrča sunce, i zaves crkveni razdre se napola.
46 I povikavši Isus glasno reče: Oče! U ruke Tvoje predajem duh svoj. I rekavši ovo izdahnu.
47 A kad vide kapetan šta bi, stade hvaliti Boga govoreći: Zaista ovaj čovek beše pravednik.
.
Dela Apostolska – napisao Apostol Luka
Glava 1.
Prvu sam ti knjigu napisao o svemu, o Teofile, što poče Isus tvoriti i učiti
Do dana kad se uznese, pošto Duhom Svetim zapovedi apostolima koje izabra,
Pred kojima i po stradanju svom pokaza sebe živa mnogim i istinitim znacima, i javlja im se četrdeset dana, i govori o carstvu Božjem.
I sabravši ih zapovedi im da ne idu iz Jerusalima, nego da čekaju obećanje Očevo, koje čuste, reče, od mene;
Jer je Jovan krstio vodom, a vi ćete se krstiti Duhom Svetim ne dugo posle ovih dana.
A oni onda koji zajedno behu, pitahu Ga govoreći: Gospode! Hoćeš li sad načiniti carstvo Izrailjevo?
A On im reče: Nije vaše znati vremena i leta koje Otac zadrža u svojoj vlasti;
Nego ćete primiti silu kad siđe Duh Sveti na vas; i bićete mi svedoci u Jerusalimu i po svoj Judeji i Samariji i tja do kraja zemlje.
I kad gledahu za Njim gde ide na nebo, gle, dva čoveka stadoše pred njima u belim haljinama,
Koji i rekoše: Ljudi Galilejci! Šta stojite i gledate na nebo? Ovaj Isus koji se od vas uze na nebo tako će doći kao što videste da ide na nebo.