Napoleon Bonaparta i Crnogorci u pesmi čuvenog ruskog pesnika Aleksandra Puškina

 

Bonaparta i Crnogorci

 

 

Bonaparta pitao je:

„Crnogorci – šta je to?

Zar se zbilja sile moje

Ne boji to pleme zlo?

Kajaće se – objavite

Nek` vojvode puka tog

pištolje i sablje vite

kraj koljena bace mog“.

I na nas on, evo, krete

Sto topova uz njin huk,

Oklopnika kršnih čete

I memluka svojih puk.

Do predaje nama nije,

Crnogorska to je ćud;

Od konjice, pešadije,

Krš nas brani odasvud.

Zasesmo u stenje naše

Da vratimo gostu dug;

U planinu gost nam jaše

Pustošeći sve u krug.

Pored stenja vojska ide,

Namah zbrka! pršte stroj!

Francuzi nad sobom vide:

Crveni se kapa roj!

„Stoj i pali! Nek` ukloni

Crnogorca svaki svog

Ne mole za milost oni

ne štedite nijednog!“

Grunule su puške – spale

Kape s grana dignutih,

I u grmlje na nas pale

Pritajene ispod njih

Plotunom smo uzvratili

Francuzima. „Ūto je to?“ –

Oni su se začudili:

„Nije l` eho?“ – „Ne, već zlo!“

Pukovnik je njihov pao

S njim sto ljudi i njin steg,

Puk se smeo sav i dao

Kako ko zna u lud beg.

Stog Francuzi mrze tajno

Naš slobodni, kršni kraš,

I crvene kad slučajno

Crven kalpak vide naš.

 

Aleksandar Sergejevič Puškin