Slučaj Vladika Artemije i SPC – mučenik ili grešnik, pravda i greh, oproštaj i praštanje
SPC i slučaj raskola vladike Artemija koji se sa delom monaha i monahinja odvojio od crkve i stvorio svoju crkvu. Ko kome treba da oprosti?
„Ni krv mučeništva ne može izbrisati taj greh raskola“ – Sveti Kiprijan Kartaginski
Da li je vladika Artemije u pravu ili ne?
U Srbiji vlada medju vernicima konfuzija oko lika i dela vladike Artemija. S jedne strane su oni koji ga osudjuju i smatraju jeretikom, s druge strane su oni koji mu veruju i koji smatraju da je vladika Artemije mučenik novog doba, borac za Kosovo i čistotu vere, koji je iz političkih i diplomatskih razloga uklonjen iz svoje eparhije i aktivnog crkvenog života od strane licemernih episkopa.
Običan vernik postavlja sebi pitanje da li je vladika Artemije u pravu, jer većinu stvari zbog kojih se sukobljavao sa drugim episkopima i Sinodom, možemo smatrati da idu u njegovu korist. Njegovi stavovi su naizgled principijelni i u kanonskom duhu. Mada, možemo slobodno reći njegovo lično osudjujuće ponašanje prema braći episkopima i revnosna tvrdoglavost u neposlušanju patrijarha i Sinoda mu ne idu u prilog.
Da li je vladika Artemije pravednik koji je stradao istine i Hrista radi ili pak jeretik koji je upao u prelast?
Sa naše strane sagledavajući stvari, bez pretenzija da dajemo konačan duhovni sud, jer i ne znamo sve detalje, vladika Artemije je generalno u pravu u skoro većini stvari, osim u suštini. Kako stvari stoje on je episkop pravednik koji ide u pakao zbog svojeglavosti. Njegov greh je kako kaže Sveti Kiprijan Kartaginski toliki da ga čak ni mučeništvo i krv ne mogu sprati, jer on se odvojio od Crkve.
.
Zašto je kriv vladika Artemije
Prosečan vernik će se zbuniti i postaviti logično pitanje: „Ako je vladika Artemije u svemu u pravu, i ako Crkva i drugi episkopi donose loše odluke i nisu ponekad u skladu sa crkvenim kanonima i zakonima, nisu pravedni po Jevandjelju i predanju, kako to da je on grešan a oni ispravni?“
I još će s pravom vernik postaviti pitanje: „U predanju i Poslanicama apostola je zapisano da ko se odvoji od zakona Božijih, da se odluči (odvoji) od Crkve“, pa ako su većina episkopa u nekanonskom ponašanju, a vladaju Crkvom, takva Crkva ne može biti dobra, ne drži se slova Zakona. Onda je u redu ići sa vladikom Artemijom i pohadjati njegove službe koje pak nisu priznate od Srpske Pravoslavne Crkve“.
Čak i da je sve to tako crno belo, a ipak nije, vladika Artemije nije mučenik nego grešnik. Njegova pravda je postala njegov greh. On se odvojio od Crkve i odvojio se od Hrista, odvojio se od punoće jedinstva i života crkvenog života. Njegova služba nema blagoslov patrijarha a ni same Crkve. A u Crkvi se ne radi ništa bez blagoslova, jer samo uz blagoslov duhovnika može sići blagodat. U crkvi je jasna duhovna hijerarhija jer je to osnovni zakon Božiji. Bez blagoslova nadležnog duhovnika, nema ničega duhovno vrednog, nema blagodeti, nema spasenja. To je razlog zašto su sve otpadničke i raskolničke pravoslavne crkve nestajale i nestaće, kao što je to političkom silom novoformirana Crnogorska crkva, jer u njoj ne prebiva blagodat Svetog Duha, u njoj nema punoće liturgijskog jedinstva, njom ne vlada vladika Isus Hrist. U takvim crkvama se odigrava i obavlja liturgija i službe, ali u njoj Gospod Isus Hrist ne boravi, jer nije dao blagoslov da ona postoji. To su duhovno prazne crkve i pusti obredi bez Duha Svetoga.
Ovo sve deluje malo komplikovano i apsurdno, mnogi će pomisliti i nelogično i licemerno, jer ako je nešto istinito i pravedno, onda je to apsolutno, i to ne može nikako voditi grehu. Medjutim, da bi to objasnili, moramo pravoslavnu crkvu posmatrati u vremenu, ne samo u prostoru, moramo je posmatrati kao duhovni a ne kao politički entitet, i moramo znati šta je Crkva. Takodje, moramo shvatiti da ljudi u Crkvi nisu niti oslobodjeni greha, niti savršena bića, niti vavek ustaljen karakter i misao. Svi se menjaju, menja se i Crkva, svi greše namerno ili nenamerno ali istina Svetog Duha u njoj ostaje večita. I blagoslov koji nad njom lebdi i u njoj boravi.
Blagoslov vladike Boga koji je apostolsku crkvu stvorio zbog nesavršenih ljudi, koju ti isti nesavršeni ljudi vode i njom upravljaju, i u kojoj nesavršeni i poneki savršen čovek boravi. A od nesavršenih ljudi se ne može očekivati savršen rezultat i ponašanje, jer žive u nesavršenom svetu punom iskušenja. Vladika Artemije to nije u potpunosti razumeo.
Sada ćemo da objasnimo u čemu je greh Vladike Artemija u odnosu na Gospoda i samu Crkvu.
.
U čemu je greh vladike Artemija
Prvo, Crkvu apostolsku, odnosno SPC i sve ostale pravoslavne crkve vodi sam Gospod Isus Hrist, on je glava Crkve, on je Put, Istina i Život koji se kroz crkvu objavljuje. Ljudi koji su u crkvi i oko crkve, rekosmo da nisu savršeni, oni su u stalnoj borbi da postanu savršeni. Oni se uzdižu i padaju, počev od vernika, djakona do vladike i patrijarha. Niko od njih nije bezgrešan. Gospod stražari nad svima njima i nama, kao blagi otac i blago i trpeljivo gleda na naše grehe, padove, prelasti i umišljanja. A toga, priznaćete, ima puno. I oduvek je toga bilo. Bilo je jeresi koje su zavladale crkvom i vladale pola veka, pa se ipak crkva toga spasila. Toga greha nisu poštedjeni ni episkopi. Gospod Isus Hrist kao glava crkve sve to gleda, prašta i kažnjava, ali ne na despotski način, već kroz naizgled neprimetne stvari koje se tek kroz decenije ili vekove kasnije sagledavaju.
U svim tim vekovima i tumbanjima, apostolska Crkva je opstala, iako je u crkvi bilo raznih episkopa i raznih patrijarha, bilo je modernista, zilota, reformista, unijanista, novotara, ali sve je njih istorija prebrisala i zaboravila a jedina Sveta Apostolska Crkva postoji i dan danas, i pamti samo one svete i uzvišene ljude koji su Crkvi davali nadahnuće i dobar primer. Uzeću za tu tvrdnju jedan bliskiji i nama razumniji primer: sveti Justin Ćelijski i sveti Nikolaj Velimirović. Sveti Justin Ćelijski je bio oštar i prema Evropi i prema nedostojnim članovima Srpske Pravoslavne Crkve, zbog toga je bio i skrajnut u crkvenoj hijerarhiji, ali je on na kraju postao svetitelj i njegova duhovna pouka je pobedila i ljude i vreme. Iako je video mnogo greha u samoj SPC nije mu padalo na pamet da se odvaja od Crkve, tela Hristovog.
Sličan slučaj je i sa vladikom Nikolajom, koji je doduše dostigao vladičinski čin, ali uz mnogo muke, spoticanja i ljubomore unutar samih crkvenih krugova SPC. I on je video šta sve ne valja u SPC i izabrao je da ono što ne valja u samoj crkvi ispravlja u samom narodu kroz bogomoljački pokret, kroz širenje vere i pravednog života, iako ni sama SPC nije uvek blagonaklono gledala na bogomoljce. Ni sveti Vladika Nikolaj se nije odvajao od svoje Crkve.
A vladika Artemije se odvaja od svoje Crkve, nespreman da oprosti i istrpi grehe svoje sabraće episkopa. On u dubini duše ne shvata da je Srpska Pravoslavna Crkva odraz srpskog naroda, kakav je narod takva je i crkva i obratno, kakva je crkva takav će biti i narod. Koliko se narod potrudi da bude bogobojažljiviji, to će mu bolji episkopi i patrijarsi biti na čelu, i koliko se same vladike potrude oko naroda, toliko će im i narod biti bolji. To se zove sabornost, svi smo jedno i u Jednom, svi smo pozvani da sami sebe i druge spasavamo. Episkop Artemije je pozvan da spasava svoju braću episkope, molitvom a ne porugom, zajedništvom a ne raskolom.
Svi koji znaju vladiku Artemija i koji su mu bliski govore o njemu sa pohvalom. Njegova istinitoljubivost i poštenje, požrtvovanost i upornost u borbi za verske i narodne ciljeve su za svaku pohvalu. Medjutim, njegova preterana revnost i tvrda principijelnost u stvarima koje nisu do njega samog i Božijih zakona, već su greh i trun u oku drugih, odvlače ga u greh. Samo pravednici i proroci Božiji kojima je Gospod direktno dao vlast i silu, kao što je to dao prororku Mojsiju ili Iliji, mogu da daju sebi pravo da sude i da kažnjavaju. Episkop Artemije nema silu Svetog Duha od Boga datog da to radi, iako mu je kao episkopu i nasledniku apostola na zemlji data duhovna vlast nad vernicima. Data mu je duhovna vlast ali nije mu data duhovna sila, nije ju je zaslužio. Jer da jeste, pomerao bi planine.
Tvrdoglavost i upornost sa kojom vladika Artemije istrajava sa svojim ciljevima i naporima je herojska, vredna divljenja i ponosa. Ali ponos prethodi padu, a episkop Artemije je zbog ponosa pravednika pao u bezdan, jer kako kaže poslovica put u pakao je popločan dobrim namerama. Osudio je svoju Srpsku Pravoslavnu Crkvu, osnovao je svoju sopstvenu crkvu nakon dve hiljade godina postojanja jedne i jedine svete apostolske crkve pravoslavne i Gospod će ga zbog toga osuditi. Jer Gospod mu nije dao silu i snagu koju daje pravednicima, prorocima pa i mučenicima da sprovede volju Božiju, već vladika Artemije sprovodi svoju volju.
I sada imamo apsurdnu situaciju da najpravedniji episkop od svih, vladika Artemije, postaje najveći grešnik od svih, nosilac greha koji se ni krvlju ne može oprati pred gnevom Božijim, jer je udario na Crkvu Hristovu, ne shvatajući jednu jednostavnu istinu: sveštenici i episkopi prolaze, Crkva traje. Proći će i biti zaboravljeni svi oni protiv kojih se on bori sada a proći će i on. Proći će novotarije i reforme u crkvi, proći će unijati, proći će nove službe i liturgije, proći će nova crkvena arhitektura, moderne vladike sklone dodvoravanju estradi i politici, proći će ekumenisti, proći će savremeni dogmatičari, proći će jeres. Iza svih sadašnjih grešnika episkopa i sveštenika će i posle svega ostati istinita Crkva Hristova a iza vladike Artemija će ostati raskol i greh.
.
Vladika Artemije i svetitelji, vernici i raskolnici
Srpska Pravoslavna Crkva nisu samo episkopi, sveštenici, monasi, djakoni, vernici. Mi živi telom smo samo deo celokupne crkve koja obitava na Nebu. Srpska Pravoslavna Crkva su Sveti Sava, Sveti Simeon, Sveti car Lazar, Sveti car Dušan, Sveta Petka, Sveti vladika Nikolaj, Sveti Avakum, Sveta Anastasija, Sveti Vasilije Ostroški, Sveti Gavrilo, Sveta Jelisaveta, Sveti Petar Cetinski, Sveti Milutin i mnogi drugi. Da li je Sveti Sava prešao iz Srpske Pravoslavne Crkve na nebu u Istinsku Srpsku Pravoslavnu Crkvu vladike Artemija na zemlji?
Srpska Pravoslavna Crkva su i živi a sveti monasi Svete Gore, monasi i monahinje iz srpskih manastira, blagodatni sveštenoslužitelji srpskih crkava, pravedni mirjani, od kojih mnogi imaju prozorljivije duhovne oči i veće pravo da sude i osudjuju nemoral i greh u krilu Crkve od vladike Artemija. Neki ćute, neki razobličavaju, ali niko crkvu ne napušta.
Da li je to licemerje?
Ne, i apsolutno ne. Ko ne razume hrišćansko učenje u srži, o djavolu i grehu, pokajanju i iskupljenju, ne može da razume ni ovu tvrdnju. Sva priča, napori i dela bilo kog vladike su prazno slovo i prazna dela pred molitvom i podvigom pravoslavnog starca, ave koji se moli u svojoj keliji. Njegova molba i molitva koju Bog usvoji su mnogo jača sila od deset hiljada bezbožnika koji kidišu na crkvu. Te svete osobe, duboko skrivene u krilu crkve, svete monahinje i monasi, oni molitvom čuvaju Srpsku Pravoslavnu Crkvu i isteruju greh na videlo. Njihova molitva poziva grešne na pokajanje a ne na raskol. Njihova molitva angažuje Gospoda, a bez Boga se ne može ništa činiti. S kim je Bog, on je nepobediv. Vladika Artemije je na to zaboravio, on borbu vodi sam, bez ibzira na pristalice koje ga okružuju.
Zaboravio je vladika Artemije da se Crkva može menjati samo unutar same Crkve, kada svojim autoritetom i životom svedočite to za šta se zalažete. To rade svi oni Bogom nadahnuti sveštenici, monahinje, monasi i vernici, koji svojim primerom i ljubavlju ispravljaju, popravljaju, upozoravaju. Pravoslavlje je religija ljubavi, trpljenja i blagosti. To je sila Svetoga Duha koja crkvu održava.
Gnev i ljutnja, osudjivanje i gorko prozivanje koju sebi dozvoljavaju otpali od crkve a povedeni njima i vernici raskolnici, zadojeni poluistinama, pa čak i da su isprovocirani i stvarnim gresima, nisu pravoslavlje, ne slave Boga i svoju Crkvu, nego prizivaju djavola, podele, sukobe. Gospod nam s razlogom šalje ponekad takva iskušenja da se ne gnevimo nego da se smirujemo, da ne mrzimo nego da volimo, da ne osudjujemo, nego da opraštamo.
.
Pokajanje i oproštaj vladike Artemija
Čudni su putevi Gospodnji, zaista. I iskušenja kojima smo svi mi izloženi. Vladika Artemije je izložen iskušenju nepravde koja ga je svuda pratila i izazivala, i Gospod ga je stalno pozivao da bude blag prema grehu drugih, da u svom duhu ojača trpeljivost i blagost, jer sam Bog je blagost a ne gnev, ali vladika Artemije se obuzeo pravedničkim gnevom i rešio da ide sam, da se odvoji od Crkve.
To mu je greh koji ni krvlju ne može sprati. I odličan je primer kako prefinjen i lukav način satana koristi da sablazni čoveka, episkopa, pravednika, i da ga ubaci u svoju mrežu i duhovni pad. Mnogo manje prefinjeni načini satanske prevare su ubedjivanje drugih episkopa da rade na ekumenskom udruživanju, na instrumentalizaciji politike za interese crkve, na približavanju centrima svetske moći, na modernizaciji drevne crkve da bi bila prihvatljivija svetu, jer sve su to jednostavne obmane, nadahnute sitnim strastima slavoljublja, romantičnog egoizma i želje za vlašću. Slabost vladike Artemija je gordost, a ona se najteže iskorenjuje iz karaktera.
Kada bi Gospod Bog pogledao vladiku Artemija i uklonio opsenu sa njegove duše da je on istiniti prorok i tumač istinite Crkve, pa da se vladika Artemije pokaje svestan svog greha osudjivanja i netrpeljivosti, pa da na kolenima ode kod Patrijarha Srpskog i zamoli za oproštaj. Da suzama izmoli oproštaj za svoja sagrešenja prema Crkvi Hristovoj. Da sve svoje pristalice koje ga u crkvenom raskolu prate, zamoli za oproštaj što ih je poveo pogrešnim putem. Da u smirenoumlju potraži oproštaj od velikog vladike Gospoda Isusa Hrista što je njegovu Crkvu napao i svoju crkvu stvorio bez blagoslova sa neba. Verujem da bi mu sami blagi Bog oprostio vodjen rečima Sina Božijeg Isusa Hrista: „Ako ti sagreši brat tvoj, nakaraj ga; pa ako se pokaje, oprosti mu. I ako ti sedam puta na dan sagreši, i sedam puta na dan dođe k tebi i reče: Kajem se, oprosti mu.“
A crkvena istorija bi zabeležila da je nekada živeo vladika Artemije koji je pao u greh raskola ali je svojim pokajanjem i svojom žrtvom odricanje sebe i sopstvenih strasti i misli, dosegao svetlost Istine, oprostio grehe sabraći, i osnažio crkvu svojim primerom pokajanja i prašatanja. To njegovo vraćanje u krilo Srpske Pravoslavne Crkve ne bi bila pobeda drugih episkopa, niti uniženje episkopa Artemija, to bi bila pobeda ideje pravoslavlja i praštanja. Tada bi vladika Artemije zaslužio venac mučeništva, jer je svoj nepobedivi karakter trpljenjem pobedio. Jer kako kaže ruska poslovica: „Za lečenje karaktera nema doktora.“ Osim Gospoda.
Oprosti vladiko Artemije svima pa i sebi.
„Jer ako opraštate ljudima grehe njihove, oprostiće i vama Otac vaš nebeski. Ako li ne opraštate ljudima grehe njihove, ni Otac vaš neće oprostiti vama grehe vaše.“
Š.V. (Ime autora poznato Redakciji)
Брате Милоје,
Зашто бацаш бисере пред оне који немају снаге ни да кажу своје име а претендују да нам продају м… уместо бубрега.
Аврам је реко безименом богаташу: ШТО ДА ТИ ШАЉЕМ ЛАЗАРА БРАЋИ? АКО НЕ ПОВЕРУЈУ ПРОРОЦИМА И ПИСМУ – неће веровати ни Лазару.
ТАКО И ТО: Ти си у Шапцу слепим вођама рекао (као што си оним слепцима пре 30 година у Сава центру рекао да ће доћи до социјалних ломова и распада земље) тако си, дакле у ШАПЦУ РЕКАО ДА ЋЕ НАРОД ДА СЕ ОКУПИ ОПЕТ ПОД НЕКИМ ГРМОМ ИЛИ У НЕКОЈ ЈАРУЗИ.
Оглувеше! Не чуше ово:
http://www.youtube.com/watch?v=GVfMGEW9Gxg
Зато глувима више не вичи, слепцима не намигуј: они ће у јаму упасти, будући слепци!
Никола,
Заборавио си да им кажеш да се „ГРМ ИЛИ ЈАРУГА“ догодила у Лозници код Чачка о Св. цару Константину и царици Јелени.
Подсетио бих господина безименог на тај догађај:
http://www.youtube.com/watch?v=6dnx-xe8P-w
BORIMIRE,
NISI IM JAVIO DA SE DOGODIO JOS JEDAN GRM KOJI JE IYRASTAO DO NEBA>
Evo tog dogadjaja koji im [alje poruku>
http://srbinaokup.info/?p=14659
Grešni Miloje i udružena lica,
Umesto da se dnevno pomolite po sat dva Presvetoj Bogorodici i Svetom Savi za spas i jedinstvo Srpske Pravoslavne Crkve, vi puni gneva, osude i mržnje mitingujete protiv braće u veri.
Čak da su svi u crkvi u zabludi, to ne opravdava vaše ponašanje i osudjivanje, kao ni gordost da ste vi samoprozvani spasioci SPC.
Nadležnost nad nebeskom i zemaljskom crkvom Hristovom ima Presveta Bogorodica i nebeski arhijerej Sveti Sava i oni je vode, ne ni vi, ni episkop Artemije, niti patrijarh Irinej.
Zato se molite Presvetoj Bogorodici i Svetom Savi a ne da hulite i sablažnjavate narod kao lakrdijaš i jeftin političar, jer stvarajući raskol u crkvi i napadajući SPC svima štetu pravite. U sadašnjoj SPC ima živih svetitelja po manastirima i nisu se poneli za vama i episkopom Artemijem, nego su svoje molitve uzneli Presvetoj Bogorodici i Svetom Savi za spas srpskog roda i SPC.
Majka Božija je davno rekla; „Ja sam sa vama i niko ne može protiv vas.“
Nemate vi duboku veru Grešni Miloje, ne znate važnost molitve i pravednog života, na ovim komentarima pa ste lagali predstavljajući se lažnim imenima, živite u prelesti, pa vas mitingovanje i romantični aktivizam zabavljaju. Vodite ljude u propast svojim nedelima.
Mir i Božji blagoslov svima. Ovlaš pročitah, ne razumijem baš…ali ima toga i kod nas.
Isus će brzo doći.
Драги Ш.В,
Благодарим Ти на поуци о томе како ја треба да се молим. То ће ми бити од користи.
Не осуђујем ја Тебе и браћу Ти по вери, већ то учинише Свети Оци које ја само смерно цитирах, изразивши жаљење због Твог безличја и недостатка храбрости да се представиш пре или после своје „проповеди“.
Осим тога то нису наша браћа по вери, док им је папа „свети отац“, док руше новотаријама веру отаца нашијех, док се хвале оним чиме би се неки други стидели говорећи „ЈА САМ ЕКУМЕНИСТА“ што је исто као да вичу: „ЈА САМ ЈЕАРЕТИК; СВЕЈЕРЕТИК“, док руше иконостасе светиња нашијех, док врше гроболомља…док лицемее.
Нема јединства између хришћана и јеретика!
Јер, шта има светлост са тамом, истина са лажју… Не може се, драги В.Ш, служити Богу и ђаволу истовремено.
Нашу Цркву су окупирали вероломци, издајници, екуменисти, они који пале свеће по јеврејским синагогама, који носе папино прстење и напрсне крстове, који веле да је Свети Дух сишао на језуиту, они што наговарају косовске Србе да се искорене, расрбе, да изврше колективно самоубисзво, који извршише братоубиства, разагнаше РПКМ монаштво…(О томе се можеш обавестити и из фотографија Синода под „иконом“ Алојзија Степинца, из јеврејске синагоге о празнику Хануке… па и из књига из БИБЛИОТЕКЕ БРАТОЉУБЉЕ које потписују својим текстовима, апелима… стотине озбиљних Христољуба калибра Кијука, Ђога, Чавошког, Чворовића, Протића, Димитријевића…)
Ако тврдиш да су Господ и Мајка Божја с вама, бојим се да хулиш, али то је Твој избор. Неки Твоји хуле и на Духа Светог говорећи да је он (ДУх Свети) призвао језуиту…
Мени остаје да кад станем на молитву (коју си ми препоручио) прошапућем: Опрости им оче, јер не знају шта раде.
А сад о Твојој тврдњи да се представљам лажним именима. То ми личи на екуменистичку „истину“!!!
Дакле, Ти В.Ш, који немаш храбрости име своје да подметнеш испод своје „проповеди“ ћеш рећи мени да се кријем пред чињеницом да сам гласно и јасно потписао 10-так књига, стотине текстова, јавно говорио на трибинама, радио и ТВ емисијама…(на сајтовима ћеш наћи свега 142.000 и словима: СТОЧЕТРДЕСЕТДВЕХИЉАДЕ резултата кад укуцаш речи „ГРЕШНИ МИЛОЈЕ“) и никад се нисам сакрио иза неког безличног ВШ. Екуменистичко бестиђе је без премца.Чувај се, роде, тог квасца фарисејског!
Има једна народна: КОРЕЛА КОЗА ОВЦУ…
Драги ВШ,
Само ће нас истина спасти!
Још нешто: ЋУТАЊЕМ СЕ ИЗДАЈЕ БОГ!
Предлажем: на сајту „КМН.РС“ имаш могућност да оствариш контакт са мојом маленкошћу. Јави се брате или сестро, да се сретнемо и разјаснимо. Јер дрво се на дрво ослања а човек на човека.
Чекам те са радошћу и братском НЕЛИЦЕМЕРНОМ љубављу!
Христос по среди нас!
ПС: епитет „лакрдијаш“ и „јефтин политичар“ којим ме дарива ћу придружити арсеналу поганоустја господе Атанасија Јевтића и Давида из Лазарева града.Ти њихови „драгуљи“ који су одраз њиховог духа у форми неаргументованог пљувања су сабрани у књизи „Тајна безакоња“ која је за рекордно кратко време доживела 3 издања.
Дивим се њиховм и Твом питорескном надахнућу.
Miloje, dijete Božje, pa gdje ti je kršćanska ljubav? Osudio si i mene. Katolkinju. Za tebe jeres. Postaješ isti kao oni koji stavljaju papinsko prstenje na prste.
Ima ona priča o farizeju i cariniku.
I ima ona zapovijed
Matej 22,36 Učitelju! koja je zapovijest najveća u zakonu?
Matej 22,37 A Isus reče mu: ljubi Gospoda Boga svojega svijem srcem svojijem, i svom dušom svojom, i svom misli svojom.
Matej 22,38 Ovo je prva i najveća zapovijest.
Matej 22,39 A druga je kao i ova: ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe.
Matej 22,40 O ovima dvjema zapovijestima visi sav zakon i proroci.
ne miješam Vam se u temu uopće u politiku i slično, ali primjetih nešto kao bijes,mržnju i netrpeljivost a pozivamo se na Boga, pa ne ide to skupa nikako.
Nemoj to činiti svojoj suši, nisam ja bitna, ne dotiče me se, ali žao mi tvoje duše.Da ne govori jezikom ljubavi. Neka te Bog blagoslovi.
Grešni Miloje, ne volim da se izražavam oštro ali „vama nisu sve ovce na broju“.
Prvo, moj tekst je u čitavoj suštini i pouci pravoslavan i iz njega nikako ne možete za mene reći da sam ekumenista, novatar, svejeretik. To iz teksta nigde niste mogli zaključiti a opet ste osuli drvlje i kamenje po meni, što govori o vašem duhu.
A i kada napišem reči Presvete Bogorodice upućene svim pravoslavnima sveta, opet izvlačite devijantan zaključak. Ta vaša borbena crta lako kliza u neprincipijelno osudjivanje svakoga ko nije u liniji sa vašim mišljenjem, za koje vidljivo da ne vlada temeljima vere, koliko vlada istrgnutim citatima.
Tim pre, što kao što rekoh, telo crkve i svi oni sveti koji u njoj obitavaju, Bogu hvala, nisu pošli za vama. Jer, mi smo svi pozvani da se sa iskušenjima koje nas kao crkvu i narod udruženo napadaju dočekamo u crkvenoj sabornosti, a ne u crkvenim pokretima bez blagoslova.
I ako još ne znate, glava Crkve pravoslavne je sam Gospod Isus Hrist, a pod pokroviteljstvom je Svete Majke, i oni odlučuju o sudbini SPC i svih pravoslavnih crkvi. Ako se sa neba odluči da je zbog greha kraj crkvi, onda je kraj.
Naše je da ljude prizivamo na pokajanje, molitvu, pravednički život i svetost a ne raskole, pljuvanje i osudjivaje neistomišljenika. Bogu je sve moguće pa i da iz crkve istera sve jeretike ali Bog je i trpeljiv i čeka pokajanje grešnika.
Мартина,
Прочитај причу о Милостивом самарјанину и Господ ће Ти касти КО ЈЕ БЛИЖЊИ ТВОЈ.
Онај што те истера иѕ стана, онај што ти распуди децу, онај што те клевета лажући, онај што ти не превија рану него ломи кичму…НИЈЕ, НИЈЕ!!!
Наситили смо се пренемажуће лажне љубави оних што нас усрећују преко милосрдних анђела, јасеноваца, олуја и сличних ветрова.
Да треба да је да, а не не!
Ш.В.
ТИ КАЗА, иѕмеђу осталог:
Episkop Artemije je pozvan da spasava svoju braću episkope, molitvom a ne porugom, zajedništvom a ne raskolom.
Svi koji znaju vladiku Artemija i koji su mu bliski govore o njemu sa pohvalom. Njegova istinitoljubivost i poštenje, požrtvovanost i upornost u borbi za verske i narodne ciljeve su za svaku pohvalu. Medjutim, njegova preterana revnost i tvrda principijelnost u stvarima koje nisu do njega samog i Božijih zakona, već su greh i trun u oku drugih, odvlače ga u greh.
А ја Ти кажем:
Дакле, владику Артемија неканонски ѕаменише администраторима, па га отераше у Шишатовац, па му ѕабранише да буде отац својој деци, па му ѕабранише да говори, па да богослужи,па га рашчинише, па га полицијом протераше иѕ ЕРПКМ… па му од 1966 ЛОМЕ КИЧМУ, ПА 10 година СИНОД КУЈе ПЛАН КАКО ДА ГА ПРОТЕРАЈУ,па веле покро, па ђавоиман, па прете кривичним прогоном…
ПА ГА још Ти ОСУЂУЈЕШ ШТО НИЈЕ У ЗАЈЕДНИШТВУ. С ким? Са екуменистима, бискупима, папиним синовима, палиоцима свеша у синагоги, ругачима богослужбеном поретку, рушитељима црквеног Устава, газиоцима Предања, качиоцима канона мачку о реп… Па зар с њима који не носе благослов но злослов тј. проклетство, како веле канони?
ОСУДИО СИ ГА КАО ГРЕШНИКА ВЕРОВАТНО СА СЛЕДЕЋИХ РАЅЛОГА;
-НАЈБОЉЕ пролаѕе они који се придружују: РАСПНИ ГА РАСПНИ!-
-И они који говорећ да су мудри полудеше превидевши ове ситнице: ,,Али ово знај да ће у последње дане настати времена тешка. Јер ће људи постати саможиви, среброљупци, хвалише, поносити, хулници, непокорни родитељима, неблагодарни, неправедни, нељубавни,непримирљиви, опадачи, неуздржници, бесни, недоброљубиви, издајници, нагли, надувени, који више маре за сласти него за Бога, који имају обличје побожности, а силе су се њене одрекли. И ових се клони…
Али неће дуго напредовати; јер ће њихово безумље постати јавно пред свима, као и оних што поста. А ти си се угледао на моју науку, живљење, намеру, веру, сношење, љубав, трпљење, протеривања, страдања, каква ми се догодише у Антиохији, и у Иконији, и у Листри, каква протеривања поднесох, и од свих ме избави Господ.
А и сви који побожно хоће да живе у Христу Исусу, биће гоњени.
А зли људи и варалице напредоваће на горе, варајући и варајући се.
Али ти стој у томе што си научио и што ти је поверено, знајући од кога си се научио, и будући да из малена умеш света писма, која те могу умудрити на спасење у Христу Исусу.„/Ово ако апостолска посланица Тимотеју није превазиђена ко што су, по казивању једног Твог еп. са којим саборујеш, превазиђене Боћжје заповести/
-Увек од Тебе нешто научим: напр да је претерана ревност грех. Молим Те у којој школи се та лекција учи? И ко је тамо учитељ?
НАЈЗАД: Ш.В. Ја се ѕовем Милоје Стевановић, од оца Светолика и мајке Југославе:
А, Ти?
Како Ти је име брате/сестро?
Или је можда сасвим довољно да Те ѕнају они чији ѕадатак иѕвршаваш?
Немам ништа против Твог избора:
– ЋУТИ бићеш омиљен онима што им је папа св отац. Ако при томе издаш Бога, то је Твој избор.
-Саборуј са онима што газе каноне по синагогама, што се одричу вере отаца и самопроглашавају јеретицима и уживаћеш у царству земаљском.
-Никад не бих неком безименом човеку нудио аргументе светих отаца да се није десило ово лицемерје:
Čak i da je sve to tako crno belo, a ipak nije, vladika Artemije nije mučenik nego grešnik. Njegova pravda je postala njegov greh. On se odvojio od Crkve i odvojio se od Hrista, odvojio se od punoće jedinstva i života crkvenog života. Njegova služba nema blagoslov patrijarha a ni same Crkve. A u Crkvi se ne radi ništa bez blagoslov
Штета што нам не рече ко је Твојим епископима дао благослов за Равену, Ватикан, Беч, Загреб, синагогу, за позив на шиптатске изборе, за рушење иконостаса, гробаља, богослужбеног поретка, за примање прстена од најпалијег у грех човека у историји човечанства-папе, за гажење саборске одлуке о иступању из јеретичког ССЦ…
И ово;
…vladika Artemije je generalno u pravu u skoro većini stvari, osim u suštini. Kako stvari stoje on je episkop pravednik koji ide u pakao zbog svojeglavosti. Njegov greh je kako kaže Sveti Kiprijan Kartaginski toliki da ga čak ni mučeništvo i krv ne mogu sprati, jer on se odvojio od Crkve.
А ја Ти кажем: ОН СЕ НИЈЕ ОДВОИО ОД ЦРКВЕ! ЊЕГА СУ ИСТЕРАЛИ ИСТО КАО СВ: ЗЛАТОУСТА; СВ НЕКТАРИЈА; СВ ЈОВАНА ШАНГАЈСКОГ…
То што лицемерјем покушавате да потурите КУКАВИЧЈЕ ЈАЈЕ вероломаца истинском исповеднику вере светосавске, овог пута изгледа народ неће прогутати.
Неће, неће.
Прочитани су.
Препоручујем Твојој пажњи мало истинске истине. Уживај:
http://srbinaokup.info/?p=19969
Поштовани Ш.В.!
Да ли је могуће да још увек не видите да су Вам одговори, који се тичу ЕРПКиМ Артемија, неаргументовани?
Свако добро од Господа!