Slučaj Vladika Artemije i SPC – mučenik ili grešnik, pravda i greh, oproštaj i praštanje
SPC i slučaj raskola vladike Artemija koji se sa delom monaha i monahinja odvojio od crkve i stvorio svoju crkvu. Ko kome treba da oprosti?
„Ni krv mučeništva ne može izbrisati taj greh raskola“ – Sveti Kiprijan Kartaginski
Da li je vladika Artemije u pravu ili ne?
U Srbiji vlada medju vernicima konfuzija oko lika i dela vladike Artemija. S jedne strane su oni koji ga osudjuju i smatraju jeretikom, s druge strane su oni koji mu veruju i koji smatraju da je vladika Artemije mučenik novog doba, borac za Kosovo i čistotu vere, koji je iz političkih i diplomatskih razloga uklonjen iz svoje eparhije i aktivnog crkvenog života od strane licemernih episkopa.
Običan vernik postavlja sebi pitanje da li je vladika Artemije u pravu, jer većinu stvari zbog kojih se sukobljavao sa drugim episkopima i Sinodom, možemo smatrati da idu u njegovu korist. Njegovi stavovi su naizgled principijelni i u kanonskom duhu. Mada, možemo slobodno reći njegovo lično osudjujuće ponašanje prema braći episkopima i revnosna tvrdoglavost u neposlušanju patrijarha i Sinoda mu ne idu u prilog.
Da li je vladika Artemije pravednik koji je stradao istine i Hrista radi ili pak jeretik koji je upao u prelast?
Sa naše strane sagledavajući stvari, bez pretenzija da dajemo konačan duhovni sud, jer i ne znamo sve detalje, vladika Artemije je generalno u pravu u skoro većini stvari, osim u suštini. Kako stvari stoje on je episkop pravednik koji ide u pakao zbog svojeglavosti. Njegov greh je kako kaže Sveti Kiprijan Kartaginski toliki da ga čak ni mučeništvo i krv ne mogu sprati, jer on se odvojio od Crkve.
.
Zašto je kriv vladika Artemije
Prosečan vernik će se zbuniti i postaviti logično pitanje: „Ako je vladika Artemije u svemu u pravu, i ako Crkva i drugi episkopi donose loše odluke i nisu ponekad u skladu sa crkvenim kanonima i zakonima, nisu pravedni po Jevandjelju i predanju, kako to da je on grešan a oni ispravni?“
I još će s pravom vernik postaviti pitanje: „U predanju i Poslanicama apostola je zapisano da ko se odvoji od zakona Božijih, da se odluči (odvoji) od Crkve“, pa ako su većina episkopa u nekanonskom ponašanju, a vladaju Crkvom, takva Crkva ne može biti dobra, ne drži se slova Zakona. Onda je u redu ići sa vladikom Artemijom i pohadjati njegove službe koje pak nisu priznate od Srpske Pravoslavne Crkve“.
Čak i da je sve to tako crno belo, a ipak nije, vladika Artemije nije mučenik nego grešnik. Njegova pravda je postala njegov greh. On se odvojio od Crkve i odvojio se od Hrista, odvojio se od punoće jedinstva i života crkvenog života. Njegova služba nema blagoslov patrijarha a ni same Crkve. A u Crkvi se ne radi ništa bez blagoslova, jer samo uz blagoslov duhovnika može sići blagodat. U crkvi je jasna duhovna hijerarhija jer je to osnovni zakon Božiji. Bez blagoslova nadležnog duhovnika, nema ničega duhovno vrednog, nema blagodeti, nema spasenja. To je razlog zašto su sve otpadničke i raskolničke pravoslavne crkve nestajale i nestaće, kao što je to političkom silom novoformirana Crnogorska crkva, jer u njoj ne prebiva blagodat Svetog Duha, u njoj nema punoće liturgijskog jedinstva, njom ne vlada vladika Isus Hrist. U takvim crkvama se odigrava i obavlja liturgija i službe, ali u njoj Gospod Isus Hrist ne boravi, jer nije dao blagoslov da ona postoji. To su duhovno prazne crkve i pusti obredi bez Duha Svetoga.
Ovo sve deluje malo komplikovano i apsurdno, mnogi će pomisliti i nelogično i licemerno, jer ako je nešto istinito i pravedno, onda je to apsolutno, i to ne može nikako voditi grehu. Medjutim, da bi to objasnili, moramo pravoslavnu crkvu posmatrati u vremenu, ne samo u prostoru, moramo je posmatrati kao duhovni a ne kao politički entitet, i moramo znati šta je Crkva. Takodje, moramo shvatiti da ljudi u Crkvi nisu niti oslobodjeni greha, niti savršena bića, niti vavek ustaljen karakter i misao. Svi se menjaju, menja se i Crkva, svi greše namerno ili nenamerno ali istina Svetog Duha u njoj ostaje večita. I blagoslov koji nad njom lebdi i u njoj boravi.
Blagoslov vladike Boga koji je apostolsku crkvu stvorio zbog nesavršenih ljudi, koju ti isti nesavršeni ljudi vode i njom upravljaju, i u kojoj nesavršeni i poneki savršen čovek boravi. A od nesavršenih ljudi se ne može očekivati savršen rezultat i ponašanje, jer žive u nesavršenom svetu punom iskušenja. Vladika Artemije to nije u potpunosti razumeo.
Sada ćemo da objasnimo u čemu je greh Vladike Artemija u odnosu na Gospoda i samu Crkvu.
.
U čemu je greh vladike Artemija
Prvo, Crkvu apostolsku, odnosno SPC i sve ostale pravoslavne crkve vodi sam Gospod Isus Hrist, on je glava Crkve, on je Put, Istina i Život koji se kroz crkvu objavljuje. Ljudi koji su u crkvi i oko crkve, rekosmo da nisu savršeni, oni su u stalnoj borbi da postanu savršeni. Oni se uzdižu i padaju, počev od vernika, djakona do vladike i patrijarha. Niko od njih nije bezgrešan. Gospod stražari nad svima njima i nama, kao blagi otac i blago i trpeljivo gleda na naše grehe, padove, prelasti i umišljanja. A toga, priznaćete, ima puno. I oduvek je toga bilo. Bilo je jeresi koje su zavladale crkvom i vladale pola veka, pa se ipak crkva toga spasila. Toga greha nisu poštedjeni ni episkopi. Gospod Isus Hrist kao glava crkve sve to gleda, prašta i kažnjava, ali ne na despotski način, već kroz naizgled neprimetne stvari koje se tek kroz decenije ili vekove kasnije sagledavaju.
U svim tim vekovima i tumbanjima, apostolska Crkva je opstala, iako je u crkvi bilo raznih episkopa i raznih patrijarha, bilo je modernista, zilota, reformista, unijanista, novotara, ali sve je njih istorija prebrisala i zaboravila a jedina Sveta Apostolska Crkva postoji i dan danas, i pamti samo one svete i uzvišene ljude koji su Crkvi davali nadahnuće i dobar primer. Uzeću za tu tvrdnju jedan bliskiji i nama razumniji primer: sveti Justin Ćelijski i sveti Nikolaj Velimirović. Sveti Justin Ćelijski je bio oštar i prema Evropi i prema nedostojnim članovima Srpske Pravoslavne Crkve, zbog toga je bio i skrajnut u crkvenoj hijerarhiji, ali je on na kraju postao svetitelj i njegova duhovna pouka je pobedila i ljude i vreme. Iako je video mnogo greha u samoj SPC nije mu padalo na pamet da se odvaja od Crkve, tela Hristovog.
Sličan slučaj je i sa vladikom Nikolajom, koji je doduše dostigao vladičinski čin, ali uz mnogo muke, spoticanja i ljubomore unutar samih crkvenih krugova SPC. I on je video šta sve ne valja u SPC i izabrao je da ono što ne valja u samoj crkvi ispravlja u samom narodu kroz bogomoljački pokret, kroz širenje vere i pravednog života, iako ni sama SPC nije uvek blagonaklono gledala na bogomoljce. Ni sveti Vladika Nikolaj se nije odvajao od svoje Crkve.
A vladika Artemije se odvaja od svoje Crkve, nespreman da oprosti i istrpi grehe svoje sabraće episkopa. On u dubini duše ne shvata da je Srpska Pravoslavna Crkva odraz srpskog naroda, kakav je narod takva je i crkva i obratno, kakva je crkva takav će biti i narod. Koliko se narod potrudi da bude bogobojažljiviji, to će mu bolji episkopi i patrijarsi biti na čelu, i koliko se same vladike potrude oko naroda, toliko će im i narod biti bolji. To se zove sabornost, svi smo jedno i u Jednom, svi smo pozvani da sami sebe i druge spasavamo. Episkop Artemije je pozvan da spasava svoju braću episkope, molitvom a ne porugom, zajedništvom a ne raskolom.
Svi koji znaju vladiku Artemija i koji su mu bliski govore o njemu sa pohvalom. Njegova istinitoljubivost i poštenje, požrtvovanost i upornost u borbi za verske i narodne ciljeve su za svaku pohvalu. Medjutim, njegova preterana revnost i tvrda principijelnost u stvarima koje nisu do njega samog i Božijih zakona, već su greh i trun u oku drugih, odvlače ga u greh. Samo pravednici i proroci Božiji kojima je Gospod direktno dao vlast i silu, kao što je to dao prororku Mojsiju ili Iliji, mogu da daju sebi pravo da sude i da kažnjavaju. Episkop Artemije nema silu Svetog Duha od Boga datog da to radi, iako mu je kao episkopu i nasledniku apostola na zemlji data duhovna vlast nad vernicima. Data mu je duhovna vlast ali nije mu data duhovna sila, nije ju je zaslužio. Jer da jeste, pomerao bi planine.
Tvrdoglavost i upornost sa kojom vladika Artemije istrajava sa svojim ciljevima i naporima je herojska, vredna divljenja i ponosa. Ali ponos prethodi padu, a episkop Artemije je zbog ponosa pravednika pao u bezdan, jer kako kaže poslovica put u pakao je popločan dobrim namerama. Osudio je svoju Srpsku Pravoslavnu Crkvu, osnovao je svoju sopstvenu crkvu nakon dve hiljade godina postojanja jedne i jedine svete apostolske crkve pravoslavne i Gospod će ga zbog toga osuditi. Jer Gospod mu nije dao silu i snagu koju daje pravednicima, prorocima pa i mučenicima da sprovede volju Božiju, već vladika Artemije sprovodi svoju volju.
I sada imamo apsurdnu situaciju da najpravedniji episkop od svih, vladika Artemije, postaje najveći grešnik od svih, nosilac greha koji se ni krvlju ne može oprati pred gnevom Božijim, jer je udario na Crkvu Hristovu, ne shvatajući jednu jednostavnu istinu: sveštenici i episkopi prolaze, Crkva traje. Proći će i biti zaboravljeni svi oni protiv kojih se on bori sada a proći će i on. Proći će novotarije i reforme u crkvi, proći će unijati, proći će nove službe i liturgije, proći će nova crkvena arhitektura, moderne vladike sklone dodvoravanju estradi i politici, proći će ekumenisti, proći će savremeni dogmatičari, proći će jeres. Iza svih sadašnjih grešnika episkopa i sveštenika će i posle svega ostati istinita Crkva Hristova a iza vladike Artemija će ostati raskol i greh.
.
Vladika Artemije i svetitelji, vernici i raskolnici
Srpska Pravoslavna Crkva nisu samo episkopi, sveštenici, monasi, djakoni, vernici. Mi živi telom smo samo deo celokupne crkve koja obitava na Nebu. Srpska Pravoslavna Crkva su Sveti Sava, Sveti Simeon, Sveti car Lazar, Sveti car Dušan, Sveta Petka, Sveti vladika Nikolaj, Sveti Avakum, Sveta Anastasija, Sveti Vasilije Ostroški, Sveti Gavrilo, Sveta Jelisaveta, Sveti Petar Cetinski, Sveti Milutin i mnogi drugi. Da li je Sveti Sava prešao iz Srpske Pravoslavne Crkve na nebu u Istinsku Srpsku Pravoslavnu Crkvu vladike Artemija na zemlji?
Srpska Pravoslavna Crkva su i živi a sveti monasi Svete Gore, monasi i monahinje iz srpskih manastira, blagodatni sveštenoslužitelji srpskih crkava, pravedni mirjani, od kojih mnogi imaju prozorljivije duhovne oči i veće pravo da sude i osudjuju nemoral i greh u krilu Crkve od vladike Artemija. Neki ćute, neki razobličavaju, ali niko crkvu ne napušta.
Da li je to licemerje?
Ne, i apsolutno ne. Ko ne razume hrišćansko učenje u srži, o djavolu i grehu, pokajanju i iskupljenju, ne može da razume ni ovu tvrdnju. Sva priča, napori i dela bilo kog vladike su prazno slovo i prazna dela pred molitvom i podvigom pravoslavnog starca, ave koji se moli u svojoj keliji. Njegova molba i molitva koju Bog usvoji su mnogo jača sila od deset hiljada bezbožnika koji kidišu na crkvu. Te svete osobe, duboko skrivene u krilu crkve, svete monahinje i monasi, oni molitvom čuvaju Srpsku Pravoslavnu Crkvu i isteruju greh na videlo. Njihova molitva poziva grešne na pokajanje a ne na raskol. Njihova molitva angažuje Gospoda, a bez Boga se ne može ništa činiti. S kim je Bog, on je nepobediv. Vladika Artemije je na to zaboravio, on borbu vodi sam, bez ibzira na pristalice koje ga okružuju.
Zaboravio je vladika Artemije da se Crkva može menjati samo unutar same Crkve, kada svojim autoritetom i životom svedočite to za šta se zalažete. To rade svi oni Bogom nadahnuti sveštenici, monahinje, monasi i vernici, koji svojim primerom i ljubavlju ispravljaju, popravljaju, upozoravaju. Pravoslavlje je religija ljubavi, trpljenja i blagosti. To je sila Svetoga Duha koja crkvu održava.
Gnev i ljutnja, osudjivanje i gorko prozivanje koju sebi dozvoljavaju otpali od crkve a povedeni njima i vernici raskolnici, zadojeni poluistinama, pa čak i da su isprovocirani i stvarnim gresima, nisu pravoslavlje, ne slave Boga i svoju Crkvu, nego prizivaju djavola, podele, sukobe. Gospod nam s razlogom šalje ponekad takva iskušenja da se ne gnevimo nego da se smirujemo, da ne mrzimo nego da volimo, da ne osudjujemo, nego da opraštamo.
.
Pokajanje i oproštaj vladike Artemija
Čudni su putevi Gospodnji, zaista. I iskušenja kojima smo svi mi izloženi. Vladika Artemije je izložen iskušenju nepravde koja ga je svuda pratila i izazivala, i Gospod ga je stalno pozivao da bude blag prema grehu drugih, da u svom duhu ojača trpeljivost i blagost, jer sam Bog je blagost a ne gnev, ali vladika Artemije se obuzeo pravedničkim gnevom i rešio da ide sam, da se odvoji od Crkve.
To mu je greh koji ni krvlju ne može sprati. I odličan je primer kako prefinjen i lukav način satana koristi da sablazni čoveka, episkopa, pravednika, i da ga ubaci u svoju mrežu i duhovni pad. Mnogo manje prefinjeni načini satanske prevare su ubedjivanje drugih episkopa da rade na ekumenskom udruživanju, na instrumentalizaciji politike za interese crkve, na približavanju centrima svetske moći, na modernizaciji drevne crkve da bi bila prihvatljivija svetu, jer sve su to jednostavne obmane, nadahnute sitnim strastima slavoljublja, romantičnog egoizma i želje za vlašću. Slabost vladike Artemija je gordost, a ona se najteže iskorenjuje iz karaktera.
Kada bi Gospod Bog pogledao vladiku Artemija i uklonio opsenu sa njegove duše da je on istiniti prorok i tumač istinite Crkve, pa da se vladika Artemije pokaje svestan svog greha osudjivanja i netrpeljivosti, pa da na kolenima ode kod Patrijarha Srpskog i zamoli za oproštaj. Da suzama izmoli oproštaj za svoja sagrešenja prema Crkvi Hristovoj. Da sve svoje pristalice koje ga u crkvenom raskolu prate, zamoli za oproštaj što ih je poveo pogrešnim putem. Da u smirenoumlju potraži oproštaj od velikog vladike Gospoda Isusa Hrista što je njegovu Crkvu napao i svoju crkvu stvorio bez blagoslova sa neba. Verujem da bi mu sami blagi Bog oprostio vodjen rečima Sina Božijeg Isusa Hrista: „Ako ti sagreši brat tvoj, nakaraj ga; pa ako se pokaje, oprosti mu. I ako ti sedam puta na dan sagreši, i sedam puta na dan dođe k tebi i reče: Kajem se, oprosti mu.“
A crkvena istorija bi zabeležila da je nekada živeo vladika Artemije koji je pao u greh raskola ali je svojim pokajanjem i svojom žrtvom odricanje sebe i sopstvenih strasti i misli, dosegao svetlost Istine, oprostio grehe sabraći, i osnažio crkvu svojim primerom pokajanja i prašatanja. To njegovo vraćanje u krilo Srpske Pravoslavne Crkve ne bi bila pobeda drugih episkopa, niti uniženje episkopa Artemija, to bi bila pobeda ideje pravoslavlja i praštanja. Tada bi vladika Artemije zaslužio venac mučeništva, jer je svoj nepobedivi karakter trpljenjem pobedio. Jer kako kaže ruska poslovica: „Za lečenje karaktera nema doktora.“ Osim Gospoda.
Oprosti vladiko Artemije svima pa i sebi.
„Jer ako opraštate ljudima grehe njihove, oprostiće i vama Otac vaš nebeski. Ako li ne opraštate ljudima grehe njihove, ni Otac vaš neće oprostiti vama grehe vaše.“
Š.V. (Ime autora poznato Redakciji)
Hvala na komentaru. Mogu razumjeti. Nitko te i ne tjera na moju liturgiju.
Ja na tvoju imam prilike otići i mogu sa poštivanjem prema Kristu. Naprotiv, osjetim Krista i u vas i u nas. Tebe razumijem zbog pitanja transupstancije i pape. Gle, iako znam da neću ništa postići, ja pod prilikama kruha i vina zaista susrećem Krista. Imala sam i nadnaravno iskustvo, ti ćeš reći da je od sotone…tako to izgleda sa tvoje strane ali meni nije.
Što se tiče papa, bilo je svakakvih, a mogli bismo i danas govoriti da nije sve….neću govoriti, to je moj doživljaj. Što se mene tiče ja sam vjerna svojoj Crkvi, onoj koja neće uvoditi prmjene i moderne reforme, koja neće izmišljati nove moderne križeve i slično. Sve dok je Krista pod prilikama kruha i vina kakve jesu, ja sam tu, nastupe li izmjene za mene je antikrist na vlasti. Premda je već davno pustio pandže a sada je pušten i sa lanca.Tako meni izgleda. Krist će brzo doći.
Nisam ni mislila dalje raspravljati, hvala za iskren i uljuđen komentar, to je lijepo.Zaista.
Želim ti svako dobro i Božji blagoslov. Pretpostavljam da ste ista osoba koja je malo promijenila ime, ako i niste opet isto želim.
nadam se susretu u Kraljevstvu Božjem, neće trebati ugojeno tele, tamo se ne jede :) ali hvala na radosnom isčekivanju.
Pozdrav
Г. ШВ,
Не бих био рад даље млатити празну сламу с Твојом „теоријом“, јер си у основном тексту и сопственим коментарима офирао своју намеру и показао куда иде Твој брод.
Срећан пут у еуРОПСКО царство светог им оца папе.
Ако се крстиш-ДОБИЈЕШ ИМЕ – оно ће Те обавезивати да чуваш достојанство тог свог имена.
До тада, све Ти је допуштено, мада не и душекорисно.
.
Ових дана се прославља успонена на СВ. Нектарија Егинског.
Ако завириш у његово ЖИТИЈЕ видећеш шта су му радили зликовци у митрама и они што су, попут Тебе, викали Распни га, распни.
.
Нектарије је СВЕТИ, а његови прогонитељи су, да простиш, безимени
Ето тако кад вл. Артемије буде СВЕТИ, за Твоје потомке ће бити срећа што си безимен и што се неће ни знати ко си, а поготову зашзо си „пјево уз туђа носила“
.
С доброжељењем,
Милоје Стевановић,
од оца Светолика и
мајке Југославе
Поштовани непотписани,(а)
Пошто сматрам да Вам је брат Милоје и цитатима ,а и ван њих подробно објаснио да сте у заблуди и обмани,да додам:заиста је питање актуелно: Ко коме треба да опрости?! Ми који следимо Господа Христа ,Спаситеља јасно смо пре познали ко је прави и достјан пастир на њиви Господњој. То је мој часни епископ ,Артемије!
А сад,ко сте Ви?Како дозвољавате себи да додатно смућујете тај неупућен ,страдални Срвски род!Побрините се за вашу душу,а оставите да Господ суди свима на Страшном Суду! Удуховном свету нема конкуренције ,карактера,само ЈЕДНА ЦРКВА ( приметила сам да користите неадекватно ову реч),саборна и апостолска чија је глава Господ Исус Христос !,а Црква ће по његовом обећању обстати,а на нама је да бринемо да у овом даном нам времену исправном вером и животом ,покајањем исмирењем добар одговор дамо када једном ,како владика Артемије често напомиње,будемо одавде кренули ,а сви ћемо ,једном…А Вечност се стиче служећи Богу,а не мамону !То важи и за све који се заветовали Богу ,а сад ћуте…
Желим Вам свако добро од Господа,помјаните(ја незнам ваше име)!
Ћурђиц,2013
Читајући ову срамоту од писања,не могу да не запитам себе ко би могао да напише овакву бљувотину.
Обичан човјек који иде у Цркву?Не!Јер,колико год да смо грешни и горди,ово је препримитивно.
Неки римокатолик-усташа?Не!Јер,ни он неби себе оволико срозао и показао своје дно дна.Неби ради “свога бога“ папе.
Неки свештеник,е и ту сумњам,мада су 99,9 посто без Бога,неби се бавили овим причама јер њих занима само новац,уживање,жене итд.
Долазим до закључка да је ово написао неки “нови владика“који је наменски постављен у СПЦ без Бога,само да би направили још већи раздор међу Србима,а да на нај покваренији начин покушају да подвале народу причу коју ни пас са маслом неби појео,згадио би му се.
ЈЕР:
ЕПИТЕТИ И ПРОЗИВКЕ КАО ШТО СУ:
-Сукоб са епископима и синодом….
-Осуђујуће понашање….
-Тврдоглавост и непослушање патријарха и синода…
-Његова служба неба благослогв патријарха…
-Само уз благослов духовника може сићи благослов( а кад је “духовник“ у јереси?)
-Владика ИСУС Х Р И С Т,не вјерујем својим очима и ако имам наочаре,ХРИСТ,Господ наш се зове ГОСПОД ИСУС ХРИСТОС,по православном,усвим нашим књигама,осим код разних јеретичких конфесија.
-Све се мења-мења се и Црква?код вас јеретика може и то)
-Упорно наглашавање СВЕТА АПОСТОЛСКА ЦРКВА-БЕЗ,СВЕТЕ САБОРНА (и)АПОСТОЛСКА ЦРКВА!
-Артемије се одваја од Цркве не спреман да опрости сабраћи….
-Артемије пророк и тумач…
и све тако до краја овог срамотног,наменског писма.
Немам воље да одговарам појединачно на овакве гадости које су стране нама,али ћу навести пар ствари ради читалаца:
Прво,нико,не осуђује никога ван православља,већ,по светим оцима се осућује јерес.
Не осуђујем римокатолике,већ издају “’домаћих издајника и рода и Бога“.
Народе србски:
Епископ Артемије није у сукобу ни са ким.Владика само неће да прихвати јерес екуменизма,који покушавају да наметну србском народу.
Епископ Артемије је једини остао послушан СРБСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ И СВЕТОМЕ САВИ,СВЕТИМ ОЦИМА,ОДЛУКАМА 7 ВАСЕЉЕНСКИХ САБОРА,ПРОПОВИЈЕДА ЈЕВАНЂЕЉЕ,ЧУВА СВЕТООТАЧКО ПРЕДАЊЕ И ВЈЕРУ ПРАВОСЛАВНУ,КАКВУ ЈЕ ПРИМИЈО ОД СВЕТИХ ОТАЦА.
ЊЕГОВО ПРЕОСВЕШТЕНСТВО,Г.Г.АРТЕМИЈЕ СЕ НИЈЕ ОДВОИО ОД СВЕТЕ СРБСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ,ВЕЋ ЈЕ ОСТАО ДА ЈЕ САЧУВА ЗА ВЈЕКОВЕ,А ОВИ ЕКУМЕНИСТИ-ЈЕРЕТИЦИ,КАКО СУ САМИ ЗА СЕБЕ ЈАВНО И РЕКЛИ ГЛАСОМ И ПОКАЗАЛИ ДЈЕЛИКМА СУ СЕБЕ ИЗОПШТИЛИ ИЗ СРБСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ И НАПРАВИЛИ НОВУ УНИЈАТСКУ -папску СЕКТУ НА ЧЕЛУ ЗА ЧИКА ИРИНЕЈЕМ ГАВРИЛОВИЋЕМ УЗУРПАТОРОМ СВЕТОСАВСКОГ ТРОНА.ШТО ЈЕ КРИМИНАЛ И ПО СВЕТОВНИМ ЗАКОНИМА,ДА НЕ ПОМИЊЕМО КАНОНЕ И ОСТАЛО.
ОВАКО СУ СЊЕ ИСТО ОДВОЈИЛИ И ОТПАЛИ ОД “ЈЕДНЕ СВЕТЕ ,САБОРНЕ И АПОСТОЛСКЕ ЦРКВЕ РИМОКАТОЛИЦИ 1054 ГОДИНЕ КАДА СУ НАПРАВИЛИ ПАД У АД-РАСКОЛ,И ПРИСВОЈИЛИ ПРАВОСЛАВНЕ ХРАМОВЕ И НАПРАВИЛИ ПРОГОН НА СВЕ ОНЕ КОЈИ ВЈЕРНИ ОСТАШЕ БИГУ И РОДУ,СВЕТИМ ОЦИМА,ВАСЕЉЕНСКИМ САБОРИМА,СВЕТОМЕ ЈЕВАНЂЕЉУ…ИСТО ТО СУ САДА УРАДИЛИ ЕКУМЕНИСТИ У СПЦ.ЧИКА ИРИНЕЈ-ЈАВНО ЈЕ РЕКАО ДА ЈЕ ЈЕРЕТИК И ДА СЕ ОДРИЧЕ СВЕТИХ ОТАЦА,ДА НЕ ПРИХВАТА ОДЛУКЕ 7 СВЕТИХ ВАСЕЉЕНСКИХ САБОРА,СВЕТОСАВЉА…. А ДА ПРИХВАТА папу ЗА БОГА,КАДА ЈЕ ИЗЈАВИО ДА ЈЕ “ЕКУМЕНИСТА И ПАЦИФИСТА“.А СВЕТИ ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ НАГЛАШАВА ДА ЈЕ ЕКУМЕНИЗАМ СВЕЈЕРЕС ШТО ИСТО КАЖЕ И СВ.НИКОЛАЈ СРБСКИ,СВ.КОЗМА ЕТОЛСКИ,СВ.НЕКТАРИЈЕ ЕГИНСКИ,СВЕТИ САВО,СВ.ВЦАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИИ СВИ СВЕТИ ОЦИ СВЕТЕ САБОРНЕ И АПОСТОЛСКЕ ЦРКВЕ-ДАЛИ СУ АНАТЕМУ ПАПИЗМУ-ЈЕРЕСИ ПАПСКОЈ,А ДАНАС СЕ СРБСКЕ “ВЛАДИКЕ“ ТОЛИКО “УЗДИГЛЕ“ ТЈ.ТОЛИКО СУ ПАЛИ,ДА СЕ ОДРИЧУ ОДЛУКА СВЕТИХ ОТАЦА И ЈАВНО СЕ ПОНОСЕ И ХВАЛЕ ДА СУ ЈЕРЕТИЦИ-ЕКИМЕНИСТИ.
БРАТЕ СРБИНЕ.
ИМАШ САМО ДВА ПУТА,ЈЕДАН ВОДИ КА ГОСПОДУ,ТО ЈЕ ПУТ КОЈИМ НАС ВОДИ НАШ СВЕТИ ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ И ДРУГИ ПОТ,ТО ЈЕ ПУТ ПРОКЛЕТСТВА,ПУТ ИЗДАЈЕ,ПУТ У ПАКАО,ПУТ КА ПАПИ,КОЈИМ ПОКУШАВАЈУ ДА ТЕ ЗАВЕДУ ДАНАШЊИ“НОВИ ЕПИСКОПИ,ТЈ.КАРДИНАЛИ СА МИТРАМА“.
НА ТЕБИ ЈЕ СРБИНЕ ДА ПРЕПОЗНАШ ВИКОВЕ И РАЗБОЈНИКЕ.
НА ЖАЛОСТ,ДАНАС СУ ОД ПАТРИЈАРШИЈЕ НАПРАВИЛИ РАЗБОЈНИЧКУ ПЕЋИНУ У КОЈОЈ КОЛО ВОДЕ АЛИБАБА И ЊЕГОВИ РАЗБОЈНИЦИ.ПО ДЈЕЛИМА ИХ ПРЕПОЗНАЈТЕ…
-Мијењају св,литургију…
-Саслужују са јеретицима-папистим,протенстатима….
-Непослушни св.оцима….
-Проћерују православне-који неће папу и т д..
Свети оци кажу,да се од јеретика клонимо,зато нас ево и нападају и прозивају јеретици.
ДА БИ СПОЗНАО РАЗБОЈНИКЕ,ПРОЧИТАЈ СРБИНЕ ПРАВИТА СВЕТИХ ОТАЦА,ОДЛУКЕ ВАСЕЉЕНСКИХ САБОРА,ДА БИ ЗНАО ДА САЧУВАШ ДУШУ ОД ВЈЕЧНОГ ПАКЛА.
И ЗНАЈ СРБИНЕ,ДА СУ ГОСПОДУ НАЈ МРСКИЈИ ЈЕРЕТИЦИ,ЗАТО ИХ ПРЕПОЗНАЈ,СМИРИ СЕ ПРЕД ГОСПОДОМ,МОЛИО СЕ ДА ТЕ ТЕ ГОСПОД ВОДИ ПУТЕМ КА СЕБИ А ТИ МУ СЕ ПРЕДАЈ У РУКЕ И НЕЈМА ДИЛЕМЕ ДА ЛИ ЈЕ ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ НА ПРАВОМ ПУТУ.
ГОСПОДЕ,СЛАВА ТИ И ХВАЛА,,ШТО СИ НАМ ОТВОРИО ДУХОВНЕ ОЧИ,ДА ПРЕПОЗНАМО ПАСТИРА КОЈЕГА СИ НАМ ДАО ДА НАС ВОДИ КА ТЕБИ,ЕПИСКОПА АРТЕМИЈА,ТЕБИ СЛАВА И ХВАЛА У СВЕ ВЈЕКОВЕ.АМИН.
“СВЕ ЈЕ ОВО СРБИ БОЖИЈА ВОЉА,
ДА ОДВОЈИ ЖИТО ОД КУКОЉА,
САД СЕ КУКОЉ ПОД МИТРАМА КРИЈЕ
КАКАВ ДО САД НИКАД БИЈО НИЈЕ
МОЛИ БОГА МОЈ БРАТЕ СРБИНЕ
ДА НАМ ДУГО ЖИВИ АРТЕМИЈЕ
И ЊЕГОВО МОНАШТВО ПРОГНАНО
ШТО ЈЕ ХРИСТУ ОСТАЛО ОДАНО
ОНИ БОГА ЗА СВЕ СРБЕ МОЛЕ
ЕКУМЕНСКОМ ПАКЛУ ДА ОДОЛЕ
ШТО НАМ ДОЂЕ КРОЗ ЦРКВЕНА ВРАТА
ПА СЕ ЂАВО ПРИЗНАЈЕ ЗА БРАТА……“
ГРЕШНИ РАБ БОШИЈИ БОГДАН МИЈУШКОВИЋ-ГУСЛАР
Š.V SPODOBO,KAKO BI TE ČOVEK NAZVAO?U TEBI PROVEJAVA RELIGIJA ANTIHRISTA, HOĆU REĆI EKUMENISTE,TI SI SE DAVNO POKATOLIČIO. SVEDOCI SMO NAJVEĆIH ZVERSTAVA KOJE SU ČINILI POKATOLIČENI SRBI, NAVEO BIH JASENOVAC, GDE SU KAO KATOLIČKI SVEŠTENICI PO BLAGOSLOVU ALOJZA STEPINCA,ZAKLALI PREKO STO DESET HILJADA DECE I JOŠ SEDAMSTO HILJADA ODRASLIH. TO JE SAMO JEDAN DEO NAJVEĆIH ZVERSTAVA U ISTORIJI ČOVEČANSTVA. TI BEZIMANA SPODOBO, NISI DOSTOJA NI JEDNOG SLOVA NA PAPIRU, U ČIJE IME NAZIVAŠ VERNI SRBSKI NAROD RATOBORNIM, PA JOŠ KAŽEŠ KAKO ARLAUČU.TO JE IZRAZ KOJI SE KORISTI ZA ZVERINJE,POŠTO SI SE DEKLARISAO KAO JUDA, SVRSTAO BIH TE U ISTO. ZAR NAJUTICAJNIJI SRBSKI PUBLICISTI POPUT DR. MIODRAGA PETROVIĆA, DR. ZORANA ČVOROVIĆA, KOSARE GAVRILOVIĆ DR. ŽARKA GAVRILOVIĆA, MR. VLADA DIMITRIJEVIĆA PREDRAG DRAGIĆ KIJUK,DR. MILAN MIĆUNOVIĆ, PROF. LJUBOMIR PROTIĆ. KOSTA ČAVOŠKI I NA STOTINE DRUGIH KOJE NE POMENUH, PORED HILJADE I HILJADE VERUJUĆEG NARODA, TEBI BEZIMENA SPODOBO, PREDSTAVLJA RATOBORNU RULJU KOJA ARLAUČE.TI KOJI SE PREDSTAVLJAŠ KAO PZNAVALAC JEVANĐELJA CITIRAŠ REČI PRESVETE BOGORODICE KOJE NIGDE NE POSTOJE SEM U TVOM BOLESNOM UMU.ISTINA JE SAMO JEDNA U GOSPODU I JEDNOJ SVETOJ SABORNOJ CRKVI.NEĆE SE SPASITI KOJI ZNAJU, VEĆ ONI KOJI VERUJU. U IME ISTINE NE SMEMO ĆUTATI PRED TAKVIM ODRODIMA I IZDAJNICIMA VERE SVETIH OTACA NAŠIH , STOGA SE I JA GREŠNI JAVIH, INAČE TAKVI BEZIMENI NISU NIČEGA DOSTOJNI. SLAVKO RADOVANOVIĆ
Ali gospodine Bogdane, ipak ste napisali rimokatolik ustaša. A kažete da ne osuđujete nikoga van pravoslavlja. Ne vidite? Nisam ustaša i moja braća koja idu u crkvu i mole se Bogu nisu ustaše. Ta etiketa se nepravedno lijepi na obične ljude. Vjernike.
Neka Vas Isus blagoslovi.
Gdine Slavko, čitam i ne vjerujem, kako vas kao vjernika vodi mržnja i osveta. Zar tako reagira vjernik? Često se pitam što to vjernika vodi ka ovakvim riječima? Evanđelje? Često se pitam da li itko od vas ratobornih čita Bibliju. Koji vas duh to vodi? Koji? Ne, nije to ljubav koju naviješta Evanđelje. Razumijem one koji ne vjeruju, oni se nemaju za što uhvatiti, ali Vi koji imate Krista kao da niste čuli za srdžbu, za oprost. Pitam se koliko vjernik može biti ispred nevjernika ako ga vodi mržnja i nepraštanje. Vi kao vjernik trebate biti uzor drugima, da oni vide u Vama Božjeg čovjeka a ne osvetnika.
Jarost, gnev, mržnja, klevetanje koje od nekih komentatora izvire govori da živimo u gluvo doba. Oni sebe ne čuju, ne prepoznaju Ko govori iz njih. I šta govori.
draga Martina, usudili ste se da moje istupanje nazovete mržnjom, ne znajući da sm ja unuk jednog srbina koji je streljan zajedno sa stotinama hiljada drugih samo zato što je bio Srbin. gde ste videli i jednu reč kojom pozivam na osvetu i mržnju sem što sam rekao da ne smemo zaboraviti zverstva koje učiniše između ostalih,pokatoličeni Srbi u odeždama katoličkih sveštenika njih 1371, koji su klali u Jasenovcu.Pogledajte upravo ovih dana aktuelnu situaciju u Vukovaru, do pred drugi svetski rat to beš grad sa većinskim Srbskim stanovništvom, ali se posle ustaškog pokolja izmeni demografska situacija, pogledajte opet je na sceni povampireno ustaštvo, smetaju im ćirilični natpisi, to je samo izgovor, smetaju im Srbi,e sad u ime hrišćanske ljubavi mi Srbi sve treba da zaboravimo, u protivnom smo veoma loši momci koji govorimo jezikom mržnje i pozivamo na osvetu.Draga Martina poštujem Vas kao Božiju ikonu jer ste mi hiljadu puta bliži, i ako ste po sopstvenom kazivanju katolkinja, nego ŠV spodobu kome tragovi izdajničkim ne čovještvom smrde. Naravno ne ćemo polemisati o Veri jer se tu dijametralno razlikujemo, a Vi ukoliko se vratite veri Pravog slavljenja Boga, dobro ste došli, još više ću vas poštovati.
Dragi Slavko, baš lijepo ime. Kada sam pisala komentar nisam htjela Vas pojedinačno staviti na neki stup osude, ne, nego inače, ja stvarno ne razumijem bez obzira Hrvat, Srbin pa kad se počne u vjeru politika miješati. Pokušat ću Vam objasniti.Gledajte, Vašu prvu rečenicu mogu ja isto tako napisati a stavite riječ Hrvat. Tko je bez grijeha neka prvi baci kamen? – Kaže Isus. Ako smo dopustit ćete mi ti i ja kršćani, bez obzira ako nismo iste vjere, zašto je teško gledati samo Krista u srcu? Možete biti domoljub, imate pravo na to, ja isto imam pravo na to, da imamo svi pravo na to i to nije protiv Boga. To nije mržnja. Stvarno mi je teško kad se stalno iz usta vjernika spominje ustaša, Jasenovac, klanja a ispada da mi to sve govori netko savršen i bez grijeha.Ne petljam se u ovu vašu glavnu temu, ali nisam mogla a da se barem malo ne osvrnem, čeznem da prestane sve to više, ta tvrdoglavost, to neopraštanje, na obje strane. Pa nikako da se rane iscijele, a mi kao vjernici znamo ponavljati „Rane nas Njegove iscijeliše“, mislim i na Vas tu.Ja nisam rođena u vrijeme Jasenovca, ali sam vidjela od rata i klanja je dragi Slavko bilo u Vukovaru i okolo. Nisam to sad rekla da vratim milo za drago, ne, nisam takva, ali Vi spomenuste klanja i ne samo vi.E to vam ima veze sa tom ćirilicom. I reći ću Vam. Nije razlog ćirilica nego što rane nisu zacijelile. To je razlog, bol, gubitak, smrt, potresne događaji i tragedije.Nitko ne mrzi ćirilicu,to je pismo dragocjeno,znanje.Ono što se tamo događa je revolt na cjelokupnu situaciju, na vladu, na siromaštvo, na patnju na bol, na zaborav pa i na zaborav od vlastite države.Vidite ni oni ne mogu zaboraviti.Ni ne treba zaboraviti niti se to može, ali se može oprostiti. Premda, moje je osobno mišljenje, meni ne bi smetalo dva natpisa a recimo da isto imam razloga zaplakati itd. Ja gledam dublje na to. Po meni, ne znam, možda je trebalo malo još pričekati. Hoćete jedan primjer? Dođem k rodbini, k Mađarima tamo negdje u Vas, i što vidjeti? Razlupan auto zbog registracije? Pa recite mi molim Vas nije li to isto, samo ko mene šiša, razumijete. Tamo u Vas, još uvijek, komšija ima nešto protiv susjeda Mađara pa mu izvrne smeće na ulici jer je druge nacionalnosti.I što, pokunjiti se i čekati kaminon čistoće i tada iznijeti smeće. Dakle, koliko je to drugačije? Nije čak ni Hrvat nego Mađar ali je katolik. Neću detalje pisati, nije mi to namjera ni bila. Još jednoom ću Vam reći iskreno, uvijek će biti luđaka koji će se povesti nekim ustaštvom, taj nije vjernik bez brige budite, ali vjerujte mi, ćirilica ne boli ustaše nego ljude koji su doživjeli smrti, gubitke a rane im nisu zacijelile. Znate, koliko je silovanih žena u Vukovaru, tek sada govore, rodile su Vašu djecu ( ne vašu osobno), muževi im gledaju i prihvaćaju tu djecu, negdje su i brakovi pukli zbog toga. To su tragedije.Vukvar nije Zagreb, niti neki drugi grad.Tamo je još živa smrt.
Nije mi Vas namjera bila ničim uvrijediti, oprostite ako jesam, ali evo htjela sam vam reći o čemu se radi, stvarno iskreno. Ja sam dijete rata, srednjoškolka kad je rat počeo, vjerojatno mlađa od vas, ali duhovno želim biti blizu Kristu i iskreno želim da smo oboje tamo blizu Kristu. Bar u istom smjeru.Bar to.Prema Njemu.
Osvrćem se na Vašu zadnju rečenicu. He he, pa dobro, jeli to jedini uvjet, jest nam vjera različita ali ne baš toliko jako. Voljela bih znati da sam uvijek dobro došla. Vi jeste.
Probajte me shvatiti zašto sam žešće reagirala, osjećala sam se prozvanom samo zato jer sam katolkinja.Nismo svi isti. Uvijek imajte na pameti, nisu svi ljudi isti.Mnogi se zovu katolicima pa to i nisu.
Ne želim nikakve svađe niti potpirivati nešto.Ja sam samo pokušala izreći sve da shvatite i čovjeka sa druge strane. Shvatiti i ostati Kristov. Vjerujem da i Vi to možete.
p.s. Ne smetaju Srbi ovdje, ovdje smeta siromaštvo, i nebriga za siromašne i zaboravljene. to je revolt na državu i politku osiromašivanja.
Ipak, Slavko, ipak ste oštri u vezi Š.V. jer on je isto Vaš brat. Znate, u najboljoj namjeri kažem, naše nam riječi ili budu na blagoslov ili na prokletstvo ili vlastitu osudu. Biti blagoglagoljiv je krepost. Puno više koristi bi bilo pomoliti se za npr. njega nego ovako. Ne miješam se, ali svjedno, kako god bilo, ružno je to. Toliko, ne bih više pisala ovdje, ionako sam u „prolazu“a duhovno me privlače tekstovi o duhovnosti. I ja sam bila kao i Vi, nema od toga ništa…poslije ti bude žao.
Svako Vam dobro i blagoslov.