Slučaj Vladika Artemije i SPC – mučenik ili grešnik, pravda i greh, oproštaj i praštanje
SPC i slučaj raskola vladike Artemija koji se sa delom monaha i monahinja odvojio od crkve i stvorio svoju crkvu. Ko kome treba da oprosti?
„Ni krv mučeništva ne može izbrisati taj greh raskola“ – Sveti Kiprijan Kartaginski
Da li je vladika Artemije u pravu ili ne?
U Srbiji vlada medju vernicima konfuzija oko lika i dela vladike Artemija. S jedne strane su oni koji ga osudjuju i smatraju jeretikom, s druge strane su oni koji mu veruju i koji smatraju da je vladika Artemije mučenik novog doba, borac za Kosovo i čistotu vere, koji je iz političkih i diplomatskih razloga uklonjen iz svoje eparhije i aktivnog crkvenog života od strane licemernih episkopa.
Običan vernik postavlja sebi pitanje da li je vladika Artemije u pravu, jer većinu stvari zbog kojih se sukobljavao sa drugim episkopima i Sinodom, možemo smatrati da idu u njegovu korist. Njegovi stavovi su naizgled principijelni i u kanonskom duhu. Mada, možemo slobodno reći njegovo lično osudjujuće ponašanje prema braći episkopima i revnosna tvrdoglavost u neposlušanju patrijarha i Sinoda mu ne idu u prilog.
Da li je vladika Artemije pravednik koji je stradao istine i Hrista radi ili pak jeretik koji je upao u prelast?
Sa naše strane sagledavajući stvari, bez pretenzija da dajemo konačan duhovni sud, jer i ne znamo sve detalje, vladika Artemije je generalno u pravu u skoro većini stvari, osim u suštini. Kako stvari stoje on je episkop pravednik koji ide u pakao zbog svojeglavosti. Njegov greh je kako kaže Sveti Kiprijan Kartaginski toliki da ga čak ni mučeništvo i krv ne mogu sprati, jer on se odvojio od Crkve.
.
Zašto je kriv vladika Artemije
Prosečan vernik će se zbuniti i postaviti logično pitanje: „Ako je vladika Artemije u svemu u pravu, i ako Crkva i drugi episkopi donose loše odluke i nisu ponekad u skladu sa crkvenim kanonima i zakonima, nisu pravedni po Jevandjelju i predanju, kako to da je on grešan a oni ispravni?“
I još će s pravom vernik postaviti pitanje: „U predanju i Poslanicama apostola je zapisano da ko se odvoji od zakona Božijih, da se odluči (odvoji) od Crkve“, pa ako su većina episkopa u nekanonskom ponašanju, a vladaju Crkvom, takva Crkva ne može biti dobra, ne drži se slova Zakona. Onda je u redu ići sa vladikom Artemijom i pohadjati njegove službe koje pak nisu priznate od Srpske Pravoslavne Crkve“.
Čak i da je sve to tako crno belo, a ipak nije, vladika Artemije nije mučenik nego grešnik. Njegova pravda je postala njegov greh. On se odvojio od Crkve i odvojio se od Hrista, odvojio se od punoće jedinstva i života crkvenog života. Njegova služba nema blagoslov patrijarha a ni same Crkve. A u Crkvi se ne radi ništa bez blagoslova, jer samo uz blagoslov duhovnika može sići blagodat. U crkvi je jasna duhovna hijerarhija jer je to osnovni zakon Božiji. Bez blagoslova nadležnog duhovnika, nema ničega duhovno vrednog, nema blagodeti, nema spasenja. To je razlog zašto su sve otpadničke i raskolničke pravoslavne crkve nestajale i nestaće, kao što je to političkom silom novoformirana Crnogorska crkva, jer u njoj ne prebiva blagodat Svetog Duha, u njoj nema punoće liturgijskog jedinstva, njom ne vlada vladika Isus Hrist. U takvim crkvama se odigrava i obavlja liturgija i službe, ali u njoj Gospod Isus Hrist ne boravi, jer nije dao blagoslov da ona postoji. To su duhovno prazne crkve i pusti obredi bez Duha Svetoga.
Ovo sve deluje malo komplikovano i apsurdno, mnogi će pomisliti i nelogično i licemerno, jer ako je nešto istinito i pravedno, onda je to apsolutno, i to ne može nikako voditi grehu. Medjutim, da bi to objasnili, moramo pravoslavnu crkvu posmatrati u vremenu, ne samo u prostoru, moramo je posmatrati kao duhovni a ne kao politički entitet, i moramo znati šta je Crkva. Takodje, moramo shvatiti da ljudi u Crkvi nisu niti oslobodjeni greha, niti savršena bića, niti vavek ustaljen karakter i misao. Svi se menjaju, menja se i Crkva, svi greše namerno ili nenamerno ali istina Svetog Duha u njoj ostaje večita. I blagoslov koji nad njom lebdi i u njoj boravi.
Blagoslov vladike Boga koji je apostolsku crkvu stvorio zbog nesavršenih ljudi, koju ti isti nesavršeni ljudi vode i njom upravljaju, i u kojoj nesavršeni i poneki savršen čovek boravi. A od nesavršenih ljudi se ne može očekivati savršen rezultat i ponašanje, jer žive u nesavršenom svetu punom iskušenja. Vladika Artemije to nije u potpunosti razumeo.
Sada ćemo da objasnimo u čemu je greh Vladike Artemija u odnosu na Gospoda i samu Crkvu.
.
U čemu je greh vladike Artemija
Prvo, Crkvu apostolsku, odnosno SPC i sve ostale pravoslavne crkve vodi sam Gospod Isus Hrist, on je glava Crkve, on je Put, Istina i Život koji se kroz crkvu objavljuje. Ljudi koji su u crkvi i oko crkve, rekosmo da nisu savršeni, oni su u stalnoj borbi da postanu savršeni. Oni se uzdižu i padaju, počev od vernika, djakona do vladike i patrijarha. Niko od njih nije bezgrešan. Gospod stražari nad svima njima i nama, kao blagi otac i blago i trpeljivo gleda na naše grehe, padove, prelasti i umišljanja. A toga, priznaćete, ima puno. I oduvek je toga bilo. Bilo je jeresi koje su zavladale crkvom i vladale pola veka, pa se ipak crkva toga spasila. Toga greha nisu poštedjeni ni episkopi. Gospod Isus Hrist kao glava crkve sve to gleda, prašta i kažnjava, ali ne na despotski način, već kroz naizgled neprimetne stvari koje se tek kroz decenije ili vekove kasnije sagledavaju.
U svim tim vekovima i tumbanjima, apostolska Crkva je opstala, iako je u crkvi bilo raznih episkopa i raznih patrijarha, bilo je modernista, zilota, reformista, unijanista, novotara, ali sve je njih istorija prebrisala i zaboravila a jedina Sveta Apostolska Crkva postoji i dan danas, i pamti samo one svete i uzvišene ljude koji su Crkvi davali nadahnuće i dobar primer. Uzeću za tu tvrdnju jedan bliskiji i nama razumniji primer: sveti Justin Ćelijski i sveti Nikolaj Velimirović. Sveti Justin Ćelijski je bio oštar i prema Evropi i prema nedostojnim članovima Srpske Pravoslavne Crkve, zbog toga je bio i skrajnut u crkvenoj hijerarhiji, ali je on na kraju postao svetitelj i njegova duhovna pouka je pobedila i ljude i vreme. Iako je video mnogo greha u samoj SPC nije mu padalo na pamet da se odvaja od Crkve, tela Hristovog.
Sličan slučaj je i sa vladikom Nikolajom, koji je doduše dostigao vladičinski čin, ali uz mnogo muke, spoticanja i ljubomore unutar samih crkvenih krugova SPC. I on je video šta sve ne valja u SPC i izabrao je da ono što ne valja u samoj crkvi ispravlja u samom narodu kroz bogomoljački pokret, kroz širenje vere i pravednog života, iako ni sama SPC nije uvek blagonaklono gledala na bogomoljce. Ni sveti Vladika Nikolaj se nije odvajao od svoje Crkve.
A vladika Artemije se odvaja od svoje Crkve, nespreman da oprosti i istrpi grehe svoje sabraće episkopa. On u dubini duše ne shvata da je Srpska Pravoslavna Crkva odraz srpskog naroda, kakav je narod takva je i crkva i obratno, kakva je crkva takav će biti i narod. Koliko se narod potrudi da bude bogobojažljiviji, to će mu bolji episkopi i patrijarsi biti na čelu, i koliko se same vladike potrude oko naroda, toliko će im i narod biti bolji. To se zove sabornost, svi smo jedno i u Jednom, svi smo pozvani da sami sebe i druge spasavamo. Episkop Artemije je pozvan da spasava svoju braću episkope, molitvom a ne porugom, zajedništvom a ne raskolom.
Svi koji znaju vladiku Artemija i koji su mu bliski govore o njemu sa pohvalom. Njegova istinitoljubivost i poštenje, požrtvovanost i upornost u borbi za verske i narodne ciljeve su za svaku pohvalu. Medjutim, njegova preterana revnost i tvrda principijelnost u stvarima koje nisu do njega samog i Božijih zakona, već su greh i trun u oku drugih, odvlače ga u greh. Samo pravednici i proroci Božiji kojima je Gospod direktno dao vlast i silu, kao što je to dao prororku Mojsiju ili Iliji, mogu da daju sebi pravo da sude i da kažnjavaju. Episkop Artemije nema silu Svetog Duha od Boga datog da to radi, iako mu je kao episkopu i nasledniku apostola na zemlji data duhovna vlast nad vernicima. Data mu je duhovna vlast ali nije mu data duhovna sila, nije ju je zaslužio. Jer da jeste, pomerao bi planine.
Tvrdoglavost i upornost sa kojom vladika Artemije istrajava sa svojim ciljevima i naporima je herojska, vredna divljenja i ponosa. Ali ponos prethodi padu, a episkop Artemije je zbog ponosa pravednika pao u bezdan, jer kako kaže poslovica put u pakao je popločan dobrim namerama. Osudio je svoju Srpsku Pravoslavnu Crkvu, osnovao je svoju sopstvenu crkvu nakon dve hiljade godina postojanja jedne i jedine svete apostolske crkve pravoslavne i Gospod će ga zbog toga osuditi. Jer Gospod mu nije dao silu i snagu koju daje pravednicima, prorocima pa i mučenicima da sprovede volju Božiju, već vladika Artemije sprovodi svoju volju.
I sada imamo apsurdnu situaciju da najpravedniji episkop od svih, vladika Artemije, postaje najveći grešnik od svih, nosilac greha koji se ni krvlju ne može oprati pred gnevom Božijim, jer je udario na Crkvu Hristovu, ne shvatajući jednu jednostavnu istinu: sveštenici i episkopi prolaze, Crkva traje. Proći će i biti zaboravljeni svi oni protiv kojih se on bori sada a proći će i on. Proći će novotarije i reforme u crkvi, proći će unijati, proći će nove službe i liturgije, proći će nova crkvena arhitektura, moderne vladike sklone dodvoravanju estradi i politici, proći će ekumenisti, proći će savremeni dogmatičari, proći će jeres. Iza svih sadašnjih grešnika episkopa i sveštenika će i posle svega ostati istinita Crkva Hristova a iza vladike Artemija će ostati raskol i greh.
.
Vladika Artemije i svetitelji, vernici i raskolnici
Srpska Pravoslavna Crkva nisu samo episkopi, sveštenici, monasi, djakoni, vernici. Mi živi telom smo samo deo celokupne crkve koja obitava na Nebu. Srpska Pravoslavna Crkva su Sveti Sava, Sveti Simeon, Sveti car Lazar, Sveti car Dušan, Sveta Petka, Sveti vladika Nikolaj, Sveti Avakum, Sveta Anastasija, Sveti Vasilije Ostroški, Sveti Gavrilo, Sveta Jelisaveta, Sveti Petar Cetinski, Sveti Milutin i mnogi drugi. Da li je Sveti Sava prešao iz Srpske Pravoslavne Crkve na nebu u Istinsku Srpsku Pravoslavnu Crkvu vladike Artemija na zemlji?
Srpska Pravoslavna Crkva su i živi a sveti monasi Svete Gore, monasi i monahinje iz srpskih manastira, blagodatni sveštenoslužitelji srpskih crkava, pravedni mirjani, od kojih mnogi imaju prozorljivije duhovne oči i veće pravo da sude i osudjuju nemoral i greh u krilu Crkve od vladike Artemija. Neki ćute, neki razobličavaju, ali niko crkvu ne napušta.
Da li je to licemerje?
Ne, i apsolutno ne. Ko ne razume hrišćansko učenje u srži, o djavolu i grehu, pokajanju i iskupljenju, ne može da razume ni ovu tvrdnju. Sva priča, napori i dela bilo kog vladike su prazno slovo i prazna dela pred molitvom i podvigom pravoslavnog starca, ave koji se moli u svojoj keliji. Njegova molba i molitva koju Bog usvoji su mnogo jača sila od deset hiljada bezbožnika koji kidišu na crkvu. Te svete osobe, duboko skrivene u krilu crkve, svete monahinje i monasi, oni molitvom čuvaju Srpsku Pravoslavnu Crkvu i isteruju greh na videlo. Njihova molitva poziva grešne na pokajanje a ne na raskol. Njihova molitva angažuje Gospoda, a bez Boga se ne može ništa činiti. S kim je Bog, on je nepobediv. Vladika Artemije je na to zaboravio, on borbu vodi sam, bez ibzira na pristalice koje ga okružuju.
Zaboravio je vladika Artemije da se Crkva može menjati samo unutar same Crkve, kada svojim autoritetom i životom svedočite to za šta se zalažete. To rade svi oni Bogom nadahnuti sveštenici, monahinje, monasi i vernici, koji svojim primerom i ljubavlju ispravljaju, popravljaju, upozoravaju. Pravoslavlje je religija ljubavi, trpljenja i blagosti. To je sila Svetoga Duha koja crkvu održava.
Gnev i ljutnja, osudjivanje i gorko prozivanje koju sebi dozvoljavaju otpali od crkve a povedeni njima i vernici raskolnici, zadojeni poluistinama, pa čak i da su isprovocirani i stvarnim gresima, nisu pravoslavlje, ne slave Boga i svoju Crkvu, nego prizivaju djavola, podele, sukobe. Gospod nam s razlogom šalje ponekad takva iskušenja da se ne gnevimo nego da se smirujemo, da ne mrzimo nego da volimo, da ne osudjujemo, nego da opraštamo.
.
Pokajanje i oproštaj vladike Artemija
Čudni su putevi Gospodnji, zaista. I iskušenja kojima smo svi mi izloženi. Vladika Artemije je izložen iskušenju nepravde koja ga je svuda pratila i izazivala, i Gospod ga je stalno pozivao da bude blag prema grehu drugih, da u svom duhu ojača trpeljivost i blagost, jer sam Bog je blagost a ne gnev, ali vladika Artemije se obuzeo pravedničkim gnevom i rešio da ide sam, da se odvoji od Crkve.
To mu je greh koji ni krvlju ne može sprati. I odličan je primer kako prefinjen i lukav način satana koristi da sablazni čoveka, episkopa, pravednika, i da ga ubaci u svoju mrežu i duhovni pad. Mnogo manje prefinjeni načini satanske prevare su ubedjivanje drugih episkopa da rade na ekumenskom udruživanju, na instrumentalizaciji politike za interese crkve, na približavanju centrima svetske moći, na modernizaciji drevne crkve da bi bila prihvatljivija svetu, jer sve su to jednostavne obmane, nadahnute sitnim strastima slavoljublja, romantičnog egoizma i želje za vlašću. Slabost vladike Artemija je gordost, a ona se najteže iskorenjuje iz karaktera.
Kada bi Gospod Bog pogledao vladiku Artemija i uklonio opsenu sa njegove duše da je on istiniti prorok i tumač istinite Crkve, pa da se vladika Artemije pokaje svestan svog greha osudjivanja i netrpeljivosti, pa da na kolenima ode kod Patrijarha Srpskog i zamoli za oproštaj. Da suzama izmoli oproštaj za svoja sagrešenja prema Crkvi Hristovoj. Da sve svoje pristalice koje ga u crkvenom raskolu prate, zamoli za oproštaj što ih je poveo pogrešnim putem. Da u smirenoumlju potraži oproštaj od velikog vladike Gospoda Isusa Hrista što je njegovu Crkvu napao i svoju crkvu stvorio bez blagoslova sa neba. Verujem da bi mu sami blagi Bog oprostio vodjen rečima Sina Božijeg Isusa Hrista: „Ako ti sagreši brat tvoj, nakaraj ga; pa ako se pokaje, oprosti mu. I ako ti sedam puta na dan sagreši, i sedam puta na dan dođe k tebi i reče: Kajem se, oprosti mu.“
A crkvena istorija bi zabeležila da je nekada živeo vladika Artemije koji je pao u greh raskola ali je svojim pokajanjem i svojom žrtvom odricanje sebe i sopstvenih strasti i misli, dosegao svetlost Istine, oprostio grehe sabraći, i osnažio crkvu svojim primerom pokajanja i prašatanja. To njegovo vraćanje u krilo Srpske Pravoslavne Crkve ne bi bila pobeda drugih episkopa, niti uniženje episkopa Artemija, to bi bila pobeda ideje pravoslavlja i praštanja. Tada bi vladika Artemije zaslužio venac mučeništva, jer je svoj nepobedivi karakter trpljenjem pobedio. Jer kako kaže ruska poslovica: „Za lečenje karaktera nema doktora.“ Osim Gospoda.
Oprosti vladiko Artemije svima pa i sebi.
„Jer ako opraštate ljudima grehe njihove, oprostiće i vama Otac vaš nebeski. Ako li ne opraštate ljudima grehe njihove, ni Otac vaš neće oprostiti vama grehe vaše.“
Š.V. (Ime autora poznato Redakciji)
Gospođo Nado, sestro ako ste i mene tako oslovili, pa i ja Vas. Ja Krista nisam nikad ni tražila kod pape nego u svom srcu. Kada ga nisam imala u srcu, imala sam ga na dnu dna u svojoj patnji tamo sam ga našla, zamislite bez pape. Ako je netko poglavar moje crkve nije Bog, Bog je visio na križu, moje je da poštivam glede poslušnosti kao što i vi ovdje svi govorite o poslušnosti pravoslavnoj crkvi. Ali Ljubav prema Kristu ona ne izdaje Krista ni kada su loše pape na vlasti. Moje je da budem vjerna u malom, onome što ja mogu kao vjernik učiniti.A tamo sam i sretala Krista. Nikada na zidu nisam imala ni Titovu sliku niti bilo kojeg drugog čovjeka. Na zidu imam raspela kako u onom doba tako i u ovom.Iako u onom to je bilo nešto jako loše ….nećemo o tome. Uglavnom su nevjernici bilo koje nacionalnosti tražili razloge da pljuju po tome.Da Vam bude jasna jedna stvar. Osuđujem svaki zločin, ali svaki, ne gledam na nacionalnost, gledam na čovjeka. Tako me Isus uči, a svoje volim? Zar je to grijeh? Gđo Nado, pa zašto mi pišete ovo o ustašama? Pa zar Vu stvarni mislite da sam ja to podržavala ponosno? Pa sramim se svakog zločina iz moga naroda, ali isto tako,ako hoćete, moj župnik koji je bio jako dobar čovjek, mrava ne bi zgazio,rat se spremao, ovaj rat, da ga netko na spavanju zakolje, oprostite mi, tako je počeo i rat, a nikada nisu našli zločinca. Znači gđo Nado, zločina je bilo na obje strane i u prošlosti, ali nećemo o tome. Možemo li se uzdići iznad toga? Čemu mržnja, čemu predbacivanje, niti ste Vi krivi niti ja..bitna je nakana, biti u srcu u miru, bar ja tako mislim. Bar ovdje.
Meni ljubav nije apstrakcija, patnje me tome naučila. Ljubav je jedini lijek za radost, za život.Ljubav Vam neće biti apstrakcija ako idete za Isusom. Ja vas nikada neću vidjeti, reagirala sam čisto sa duhovne strane a ne neke provokativne ili prikrivene.
Eto, želim svako dobro. Istinska vjera nastaje u srcu, i kada zahvati srce zahvati te čitava i promijeni ti život. Božja Riječ te hrani i mijenja i oblikuje kao glinu lončar.Ne smatram se boljom niti gorom od vas, ali nastojim bez predrasuda prema pojedincu, kao prema čovjeku, polazim od toga kako polazi Isus, trudim se, padnem i dignem se ali nastavljam za Isusom. Takva su teška vremena da bi svatko trebao misliti o svojoj duši i učiniti da se nastani Bog u njoj. Da se makne sve što je grijeh. Bogu je to važno, on će nas suditi pojedinačno svaku dušu, a na svima nama je da budemo bolji ljudi. Od zlopamćenja nema koristi duši,samo nas zlopati, više vrijedi pomoliti se nego govoriti o zlu.Jer govorom se ništa ne mijenja a molitvom još kako.
BB (u nas kratica za Božji blagoslov)
Što se tiče istine, puno je istina sakriveno, prikriveno, iskrivljeno, općenito govorim, a ja se držim one da je Isus Put Istina i Život i da će me ta Istina osloboditi i ne samo mene, to želim svakom čovjeku na tom putu. Mogli bismo tako obstrano raditi popis raznih istina, i ne mislim da bi se razumjeli baš, ali možemo se razumjeti da je Isus Istina koja oslobađa. Zato jer je zemlja propadljiva i nesavršena, a gore Nebeska domovina ona je Istina za koju ćemo na koncu i umrijeti ili ako nećemo onda ćemo propasti. Ako nećemo, dakle slobodnom voljom.
Nadam se da sam bila jasnija i zaista ne želim ovdje smetati na temi. želim se isključiti iz ove rasprave.
Ш.В је управу!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Citajuci ove komentare ne mogu da se ne zapitam pa gdje je ta hriscanska ljubav koji ovi autori,mrznje i osuda puni,zar je hriscanska ljubav komentari tipa spodobo,jeretici i sl.Pa znaci svako ko slucajno ima i malo sumnje na vasa misljenja i ko patrijarha Irineja naziva patrijarhom a ne“cika- Irinejom“ je ekumnista,jeretik i sl.I sve vladike i sinod su u krivu ali vladika Artemije je u pravu? Dobro dopustam i da je u pravu jer osim novinskih clanaka i nisam upoznat detaljnije pa necu da se mjesam puno)ali ako se napise tekst sa navodjenjem cinjenica,i misljenjem autora pa zar je to svetogrdje i jeres a ne priznavanje patrijarha i nazivanje pogrdnim imenima od strane pojedinih komentatora nije? Ja podrzavam vasu namjeru da pojasnite situaciju oko vladike Artemija ali zar to nije moguce bez vrijedjenja,teskih rijeci i optuzbi? Evo ja bih zamolio g.Miloja ili g.Stevana da mi objasni koje su to novotarije u crkvenoj sluzbi jer ih ja nisam zaista primjetio(ali mozda negdje ima pa bih zato to volio znati),i ako su nekanonski i protiv svih pravila i zakona crkvenih vladiku Artemija razrjesili duznosti da li treba ignorisati patrijrha i sve ostale vladike pa i SPC?Volio bih ako to mozete da mi odgovorite,ali bez teskih rijeci,uvrijeda zato sto pitam..
Човек види оно што жели и не види оно што му не прија.
Тако и НЕБОЈША.
Патријарх је:
1. ДОБРОВОЉНО пребегао из светоотачке и светосавске вере када нам је 2010. поручио из Беча да је ЕКУМЕНИСТА И ПАЦИФИСТА,
2. Онда нам из Загреба поручи да му је папа „СВЕТИ ОТАЦ“,
3. Потом, у честитки језуити Фрању „виде“ како је Свети Дух тог језуиту призвао.
Сем Адолфа Хитлера и г.Иринеја, нисам у литератури ни од ког чуо речи похвале за језуите;
Ево примера:
http://skajvok3r.blogspot.com/2013/03/jezuiti-vladari-sveta.html
4. Патријарх се на Покров Мајке Божје у сред Пећке Патријаршије одрече Срба и позва их на самоубиство- да гласају за „државу“ које нема у нашем Уставу
–
Што се мене тиче, господине Небојша, немам ништа против да екуменисту Иринеја зовеш патријарх,свети отац… како год. Можеш чинити све што Ти је воља, али нисам сигуран да Ти је све на корист, што рече Апостол.
Можеш му целивати скуте, руке, ноге…
Спашавај се како мислиш да Ти је најбоље.
А нас пусти да пропаднемо са нашим вл. Артемијем.
Драга Мартина,
Поштујем Твоју одлуку да се искључиш из ове расправе.
Хвала доброти срца Твога.
Желим Ти свако добро.
На растанку ћу најдобронамерније да Те замолим да ми учиниш љубав:
МОЛИМ ТЕ ПРОЧИТАЈ ОВАЈ ТЕКСТ И ОДГЛЕДАЈ ВИДЕО ЗАПИС ИЗА ЊЕГА.
Можда ће Ти то помоћи да разумеш мој став по коме сам убеђена да католичка организација није Христова Црква, већ јерес.
Драга МАРТИНА
Праштај: није ми пошло ѕа руком да унесем линк о коме сам говорила мало час, па ево покушаћу поново:
.
http://skajvok3r.blogspot.com/2013/03/jezuiti-vladari-sveta.html
G.Milenko
ne znam jeste li vi Miloje ili Stevan ali nije ni bitno,nije mi odgovoreno koje su to novotarije uvedene u sluzbi ali u redu.Pa g.Milenko nije da zovem g,Irineja patrijarhom vec valjda svi vjernici,SPC,vaseljenski patrijarh..ne znam kako ga vi zovete? Cika Irinej? Sta je on za vas? Lazni patrijarh? Ja nisam vas ni zadrzavao pa vas ne mogu ni pustiti ,kako vi kazete“da propadnete sa nasim vl.Artemijom“ Ja nigdje u svom komentaru nisam rekao da cete propasti,da je vladika Artemije otpadnik i sl.nego sam se samo zapitao da li treba ,ako je vladika Artemije u pravu,ignorisati SPC,patrijarha i ne ici na sluzbu u crkvu nego samo slijediti vladiku Artemiju koji je,kako vi kazete,nekanonski razrijesen? I nije da ja cujem ono sto zelim da cujem nego jednostavno nemam informacija pa sam zato i rekao da je mozda vladika i u pravu,ja juednostavno i nisam pratio cijeli slucaj..nego su mi samo bili zacudjujuci komentari na ovaj tekst koji se kretao od „spodobo“ pa do „jeretik“ i sl…I ne znam samo sta je lose ako je patrijarh pacifista? Uz zelju da moj odgovor ne shvatite kao lican i pitanja kao uvrijedljiva napomenuo bih da je ovo blog i da svako ima pravo da iznese svoje misljenje ,i ja i autor ovog teksta i vi naravno.
Draga Nada,ja razumijem vas da vi tako mislite, zato što sam otprilike naučila ovdje recimo stav pravoslavaca prema određenim duhovnostima. Tako da Vama osobno nemam što zamjeriti niti želim zamjerati ikome. Ja znam da su duhovne vježbe prema Lojoli donijele mnogo dobra osobama koje su radile na sebi u smislu duhovnoga rasta prema Bogu, rad na krepostima, rad na poniznosti itd. Ne bih sudila. Uvijek možemo izvući i korov i dobru biljku u istom vrtu.
Ne brinite se, možda sam katkad žestoka na riječima, ali oprošteno i praštam, da tako želim živjeti slobodna. To želim svima vama. Praštanje ne mijenja istinu nego oslobađa dušu za Krista. Umnožava ljubav. Ono što bih Vam voljela još reći, možete reći da je KC jeres, znam da tako mislite, ne vrijeđam se više, prije me to jako pogađalo, ali evo, ja na svetoj misi, u pričesti nalazim Krista. Znate, bila sam jako bolesna, nije bilo nade da mi se pomogne, obratila sam se u toj crkvi, (ne bih rekla organizacija, nekako se naježim od toga) u tom Domu Gospodnjem Isusu kristu na koljenima…vjerujete li da me Krist ozdravio od neizlječive bolesti? Voljela bih samo čuti taj odgovor. Molim Vas. Isto tako, da sam se slučajno istom molitvom molila u Vašoj Crkvi, vjerujem da bi me Krist ozdravio. Eto, želim Vam reći, VJERUJEM. A Krist je rekao da će nam biti po vjeri.
Ne bih duljila i uzimala prostor za temu,nekako mi tu i nije mjesto,bit će što bude, u svakom slučaju sasvim sam sigurna da kad stanem pred Boga da će suditi moju dušu, bez jezuita itd. Svakom posebno. A da žvimo u posljednjim vremenima, nekako sam jako sigurna.Zato rekoh, bit će što mora biti. Bolje je gubiti vrijeme na svoju dušu nego na zidine ove ili one. Moje mišljenje uz poštivanje tuđega, tj. Vašega.
Hvala na dobrim željama, jednako želim. Jedino niste morali pisati mi veliko Ti.
P.s. ne osjećam želju da se branim, stvarno. Ja vjerujem da će Krist spasiti istinske vjernike i jedne i druge crkve.
Što se tiče videa, rekoh Vam, moje je da poštivam, sve dok nalazim Krista u svojoj crkvi, u sakramentima je imam osobni stav prema Isusu, ako se to ukine,počne mijenjati ili recimo izbaci pričest, tada ja neću biti u toj Crkvi, ako će se stvoriti neka moderna New age Crkva ja tamo neću biti. Vatikan jest mjesto gdje se događa masonerija,zloupotreba, i sadašnji papa na tome radi…premda, moje je da budem budna i da njega isto tako promatram. Ne želim o nikome loše, ne želim griješiti, što se papa tiče, to ne znači da nemam svoje mišljenje.
Doviđenja, jednom, nadam se u slavi Kristovoj.U vječnoj domovini :)