Веселинка Стојковић

Лутах и још лутам,

Боже мој

 

Боже мој,

Лутах и још лутам.

Понекад ми се чињаше

Да ми је дан од светлости,

Али често није било тако.

 

Боже мој,

Дај ми наду.

Пространства су велика,

Не стигох да их сагледам.

 

Да потрчим Сунцу у сусрет,

И да ме на починак испрати,

Макар толико,

Један дан.

Да заспим као некада,

Дететом кад бејах.

 

Илустрација: Ненад Мирковић, Београд 1951.