Adolf Hitler i Gavrilo Princip – spomen ploča kao jedini ratni trofej
Adolf Hitler je dobio na poklon jedini ratni trofej donet iz raskomadane Jugoslavije – Spomen ploču Gavrilu Principu, donetu iz okupiranog Sarajeva
Jedna fotografija: Neispričana priča o Sarajevskom atentatu!
Fotografija: Štajerska, izlaz iz železničkog tunela kod Menihkirhena, 20. april 1941.
Ispred specijalnog voza u kom je smešten „Firerov glavni štab Jugoistok” („Führerhauptquartier Südost”) svira orkestar – Adolf Hitler slavi pedeset drugi rođendan. Gosti: vojni i politički vrh Trećeg rajha, italijanski ministar spoljnih poslova Galeaco Ćano, mađarski regent admiral Mikloš Horti i bugarski kralj Boris III.
Tri dana su prošla od jugoslovenske kapitulacije i svi su “kao lešinari okupljeni oko trupla Jugoslavije”. Na vrhuncu slavlja, Hitler dobija na poklon jedini ratni trofej donet iz raskomadane Jugoslavije – spomen-ploča Gavrilu Principu, donetu iz okupiranog Sarajeva; uručenje poklona snima Hitlerov službeni fotograf Hajnrih Hofman.
Zašto se bez ove fotografije – koju “Vreme” premijerno objavljuje – ne može smatrati potpunim ni jedna polemika i analiza o početku Prvog svetskog rata, o istorijskoj težini Sarajevskog atentata, Mlade Bosne i Gavrila Principa, karakteru jugoslovenskog političkog projekta, kao i o Drugom svetskom ratu kao nastavku nezavršenog Prvog?
Kako se oko ove fotografija koja, sama po sebi, ima čudesnu i sugestivnu magiju, ispreplela ista takva priča u kojoj se dotiču sudbine Ive Andrića i Kurta Valdhajma, Eve Braun i Rodoljuba Čolakovića, španskog kralja Alfonsa XIII i Murata Kusturice, Gavrila Principa i Adolfa Hitlera?
Zbog čeg je Hitleru stalo da mu njegova vojska iz ubijene Jugoslavije donese samo jednu jedinu stvar –spomen ploču kojom su u Sarajevu odali počast Gavrilu Principu?
Šta je razlog da jedino u spomen ploči koju su u Sarajevu podigli Jugosloveni u slavu svoje slobode i nemačkog poniženja, Hitler vidi nadgrobnu ploču njihovoj zemlji i njihovim snovima?
Čitajte više u novom štampanom izdanju nedeljnika „Vreme“, broj 1191, 31. oktobar 2013.
Izvor teksta: Vreme.com
Fotografija: Copyright © Bpk – Bildagentur für Kunst, Kultur und Geschichte
Priređuje V. V. M.
oOo
Približava se 2014.god i time stogodišnjica sarajevskog atentata, i o tome će sve više biti pisano.
U vezi rečenog sve zainteresovane upućujen na knjigu u kojoj su sadržana dela poznatog austrijskog pisca jevrejskog porekla Stefan-a Zweig-a:
-Zvjezdani sati čovječanstva, i
-Jučerašnji svijet. (Izdanje preduzeća „Otokar Keršovani, Rijeka 1966. god.)
U delu „Jučerašnji svijet“, stranica 483 pod naslovom „Prvi sati rata 1914.“ S. Zweig je napisao mnogo toga negativnog o ličnosti Franje Ferdinanda sa čime bi trebalo upoznati našu i svetsku javnost, a najbolje bi bilo objaviti sve što je S. Zweig napisao o tom čoveku u celini.
Inače dinanstija Habzburga nije bila omiljena ni kod drugih naroda koji su živeli pod austrijskom čizmom.Poznato je da je italijanski anarhista Lukeni ubio u Švajcarskoj autrijsku caricu Jelenu na vrlo svirep način, tako što joj je zaoštrenu turpiju zabio u grudi, ali o tome se ne govori dok se o ssrajevskom atentatu lupa na sva zvona, sve sa ciljem da se Srbi kvalifikuju kao zločinački narod.
na austrijsku
Približava se 2014.god i time stogodišnjica sarajevskog atentata, i o tome će sve više biti pisano.
U vezi rečenog sve zainteresovane upućujen na knjigu u kojoj su sadržana dela poznatog austrijskog pisca jevrejskog porekla Stefan-a Zweig-a:
-Zvjezdani sati čovječanstva, i
-Jučerašnji svijet. (Izdanje preduzeća \"Otokar Keršovani, Rijeka 1966. god.)
U delu \"Jučerašnji svijet\", stranica 483 pod naslovom \"Prvi sati rata 1914.\" S. Zweig je napisao mnogo toga negativnog o ličnosti Franje Ferdinanda sa čime bi trebalo upoznati našu i svetsku javnost, a najbolje bi bilo objaviti sve što je S. Zweig napisao o tom čoveku u celini.
Inače dinanstija Habzburga nije bila omiljena ni kod drugih naroda koji su živeli pod austrijskom čizmom.Poznato je da je italijanski anarhista Lukeni ubio u Švajcarskoj autrijsku caricu Jelenu na vrlo svirep način, tako što joj je zaoštrenu turpiju zabio u grudi, ali o tome se ne govori dok se o ssrajevskom atentatu lupa na sva zvona, sve sa ciljem da se Srbi kvalifikuju kao zločinački narod.
Да, баш је интересантан текст и судбина тадашње спомен плоче, која је стајала на Музеју „Младе Босне“ у центру Сарајева. Но, мене више интересује шта је са овом спомен плочом /на слици/, коју су муслимани скинули 1992. године. А након рата су чак забетонирали и стопе Гаврила Принципа, утиснуте у бетону на мјесту одакле је Гаврило пуцао на окупаторе…Затим, зашто је промијењено име Прициповог моста и зашто је затрт сваки траг музеју итд. Безбој је ствари које се нису десиле због нацистичке Њемачке и Хитлера, већ много касније, само прије двадесетак година, а десиле су се због затирања историских чињеница. Принцип јесте био Србин, али чланови „Младе Босне“ су били припадници свих народа /данас је Сарајево град само бошњашког народа/. То је судбина и плоча и оне из 1941. године, али и ове из 1992. године. Плоче су само парадигма и судбина града који никад више неће бити оно што је био. НАРОД/Е) свакако мало ко и помиње ….
——————————————–
NAPOMENA:
TEKST koji sam mnogo ranije napisao na sličnu temu, ali koja je mnogo bliža našem vremenu: LINK: http://slavkojovicicslavuj.blogspot.com/2013/07/blog-post_21.html