Ava Arsenije

Pouke kakav je bogougodan život vodio starac ava Arsenije

 

O AVI ARSENIJU

1. Još dok je bio na službi u carskoj palati, ava Arsenije se molio Bogu, govoreći: „Gospode, pouči me kako da se spasem?“

I dođe mu glas koji je govorio: „Arsenije, beži od ljudi i bićeš spasen.“

2. Isti on, pošto beše pristupio monaškom životu, pomoli se opet, govoreći iste reči. I začuje glas koji mu je govorio: „Arsenije, odlazi, ćuti, tihuj; jer to su koreni bezgrešnosti.“

3. Pojave se, jednom, demoni u keliji ave Arsenija i stanu ga mučiti. A poslušnici njegovi, koji mu behu došli u posetu i zastali izvan njegove kelije, začuju ga kako uzvikuje ka Gospodu govoreći: „Bože, nemoj me ostavljati; ne učinih pred Tobom nikakvoga dobra, ali mi ipak podari da Tvojom dobrotom učinim početak.“

4. Govorili su o njemu da niko u palati nije nosio lepšu odeću od njega, a tako ni u Crkvi niko nije nosio bedniju odeću od njega.

5. Reče neko blaženom Arseniju: „Kako da mi od tolikog obrazovanja i mudrosti nemamo ništa, a ti prosti Egipćani stekoše tolike vrline?

Odgovori mu ava Arsenije: „Mi ništa ne stičemo obrazujući se u svetovnim veštinama, a ovi prosti Egipćani svojim podvigom stekli su vrline.“

6. Upita, jednom prilikom, ava Arsenije nekog starca Egipćanina o svojim pomislima, a jedan drugi starac koji je to video, reče mu: „Avo Arsenije, kako ti, koji poseduješ takvo jelinsko i romejsko obrazovanje, pitaš toga prostoga starca o svojim pomislima?“

A ovaj mu veli: „Jelinsko i romejsko obrazovanje posedujem, ali azbuku ovoga prostoga starca još nisam naučio.“

7. Poseti jednom blaženi Teofilo, arhiepiskop, avu Arsenija zajedno sa nekakvim velmožom, te stade zapitkivati starca kako bi čuo od njega kakvu besedu. Malo poćutavši, starac mu odgovori: „Ako vam kažem, hoćete li se držati toga?“

I oni se slože da će se držati. A starac im kaže: „Gde god čujete Arsenija, ne pristupajte.“

8. Jednom prilikom, opet, poželi arhiepiskop da ga poseti, pa pošalje nekoga da najpre vidi hoće li mu starac otvoriti. A ovaj mu poruči: „Ako dođeš, otvoriću ti; ako li otvorim tebi, otvaraću svima; a onda neću više ovde prebivati.

Čuvši to, arhiepiskop reče: „Ako ću ga svojim dolaskom oterati, neću uopšte ići k njemu.“

9. Nekakav brat zamoli avu Arsenija da čuje od njega pouku. A starac Arsenije mu veli: „Svom snagom svojom bori se da tvoje unutarnje delovanje bude po Bogu i savladaćeš spoljašnje strasti.“

10. Rekao je još: „Ako zatražimo Boga, On će nam se javiti, a ako Ga zadržimo, ostaće uz nas.“

11. Rekao je neko avi Arseniju: „Muče me vlastite pomisli koje mi vele: kad već ne možeš da postiš niti da radiš, ti makar posećuj bolesnike, jer i to je ljubav.“

A starac, prepoznajući u tome demonsko seme, veli mu: „Pođi, jedi, pij, spavaj i nemoj raditi; samo se ne udaljavaj od kelije.“

Jer je ava Arsenije znao da istrajnost ostanka u keliji dovodi monaha u red.

12. Govorio je ava Arsenije: „Monah koji putuje po stranoj zemlji ne treba da trguje i tako će biti spokojan.“

13. Upitao je ava Marko avu Arsenija: „Zašto bežiš od nas?“

Odgovori mu starac: „Bog zna da vas volim; ali ne mogu biti i sa Bogom i sa ljudima. Nebeske hiljade i mirijade imaju jednu želju, a ljudi imaju mnoštvo želja. Ne mogu, dakle, ostaviti Boga i poći sa ljudima.“

14. Pričao je ava Danilo o tome kako je ava Arsenije cele noći provodio u bdenju, a kada se dešavalo da jutrom, po prirodnoj potrebi, usni, govorio je snu: „Hodi, zli slugo.“

Onda bi se, malo sedeći, dohvatio sna i smesta ustajao.

15. Govorio je ava Arsenije: „Dovoljno je monahu, ako je podvižnik, da spava jedan sat.“

 

Izvor: Starečnik