Gojaznost i dijete. Nevolje sa gojaznošću. Brza hrana i bolesti izobilja – Prof. dr Mihailo Vučinić

GOJAZNOST I DIJETA. BRZA HRANA

Bolesti izobilja i previše hrane. Kakve sve probleme gojaznost izaziva i zašto dijete nisu pravo rešenje za mršavljenje. Treba menjati životne navike

 

Izvanredan tekst koji je napisao prof dr Mihailo Vučinić iz njegove knjige Oboljenje vena koji govori šta je gojaznost i koje sve probleme izaziva. Gojaznost se ne leči dijetama već promenom životnih navika, jer dijete i jo jo efekti nakon dijete dovode do pojave ateroskleroze. Pročitajte ovaj tekst o gojaznosti jer je pametno uputstvu kako se gojaznost leči od stručnjaka koji je čitav život proveo lečeći pacijente. Gojaznost je poprimila epidemijske razmere, tim pre što je brza hrana zavladala našim prehrambenim navikama.

Svi su postali gojazni, i mala deca i odrasli i stari. Menjajmo životne navike.

Nevolje sa gojaznošću

Gojaznost indirektno utiče na oboljenja kardiovaskularnog sistema.

O pravilnoj ishrani se piše mnogo. Kada bi smo efekte tolikog pisanja merili po broju onih koji su uspeli da trajno reše problem gojaznosti, onda bi rezultati bili više nego porazni, jer procenat onih koji su probali mnoge dijete, ali su ostali na svojim kilama, ili su još i deblji prelazi 90%.

Ovako porazan rezultat se objašnjava činjenicom, da se svi gojazni ne mogu svrstati u jednu kategoriju, pa je samim tim jedinstven pristup u tretmanu različitih vrsta debljine, unapred osuđen na neuspeh.

Činjenica je da gotovo polovina svih gojaznih spada u kategoriju „ačivera“ (to achieve — postići, uspeti) onih koii uspevaju, jer imaju ideja, agresivni su u pozitivnom smislu te reči, oni stvaraju. „Ačiveri“ govore brzo, jedu brzo, a kada se jede brže, pojede se više.

Gojaznost je problem razvijenih zemalja verovatno i zato što imaju više mogućnosti koje sebi mogu da priušte u pogledu hrane, pa onda nije ni čudo da se broj onih sa viškom kilograma stalno povećava. Po navodima stručnjaka početkom 21. veka, gotovo 1/3 građana u razvijenim zemljama će imati značajan višak kilograma. Tu pojavu, nažalost i mi primećujemo na našim ulicama. Najtužnija činjenica je što imamo sve više debele dece, koja tako teško nose svoje suvišne kilograme.

Moram istine radi reći da debljina kod kardiovaskularih oboljenja nije direktan faktor rizika, već indirektan, preko pogoršanja povišenog krvnog pritiska, težeg regulisanja dijabeta, većeg opterećenja srca, slabijeg kretanja. Kao potvrdu rečenog, iznosim podatak do koga sam došao dugogodšnjim posmatranjem i praćenjem hiljada operisanih, kako vaskularnih tako i koronarnih pacijenata, na klinici „Dedinje”. Najveći broj operisanih, tj. onih koji su imali najtežu formu ateroskleroze, bili su srednje uhranjeni ili čak i mršavi, dok je među operisanima gojaznih bilo relativno malo.

Mojim pacijentima koji godinama „neguju deblji nu” govorim da treba da menjaju način života, a ne da drže dijetu, jer ja u držanje dijete ne verujem, ne iz nekog principa, već iz prostor razloga što one ne daju trajan rezultat u ogromnoj većini slučajeva. Ne mogu nikome da predložim korišćenje „fantastičnih“ dijeta i da se time nenamerno identifikujem sa agresivnim marketingom raznih TV izloga, ne samo zato što nisu dale trajni rezultat, već zato sto su definitivno štetne za pacijente.

Mislim da je ispravnije gojaznima reći da, ako nisu u stanju da postepeno menjaju svoje dugogodišnje životne navike, barneka  ostanu takvi kakvi jesu. Stabilna telesna težina, pa i stabilna debljina, zdravija je za njihov organizam i mnoro korisnija za njihovu delatnost. Kažem korisnija za njihov posao, jer stručnjaci kažu, a meni je to blisko pameti, „da su debeli na dijeti krajnje neproduktivni, iz prostog razloga što neprekidno i samo misle na jelo”.

Razlozi da debeli ostanu onakvi kakvi jesu, ako nisu čvrsto rešeni da postepeno menjaju način života jesu:

– Preko 90°/o onih koji „oslabe deset kg za deset dana“ dobijaju za nekoliko meseci te kilograme nazad i još neki viška. Ali nije problem samo u tome što su se uzaludno mučili i patili. Problem je u tome što se tim pokušajima menja sastav čitavog organizma. Kada izgube deset kilograma onda je to šest kilograma masti i četiri kg mišićne mase. Kada se ponovo ugoje, onda je to deset kilograma samo masti, ne vraćaju se mišići, dakle menjaju strukturu svog organizma, postaju sve masniji.

– Ateroskleroza je proces koji ide u fazama, naslage rastu, a zatim nastupa period mirovanja. Poznato je da u periodima kada se goji ceo organizam, rastu i masne naslage u krvnim sudovima. Dakle, dijeta kod 90% onih koji su je probali, odnosno gojenje posle dijete, pokreće stvaranje masnih naslaga u našim arterijama, pokreće aterosklerozu.

Po meni, jedini pristup problemu ugojenosti je motivisati pacijenta, što nije uvek nemoguće, jer polazim od činjenice da je većina gojaznih vrlo ambiciozna i agresivna u pozitivnom smislu te reči. Pokušavam da mobilišem tu njihovu snaru da prihvate izazov postepenog menjanja načina života, odnosno načina ishrane. Insistiram na postepenosti, jer je sasvim logično da ono što smo činili ili od rođenja, ili u toku mnogih godina ne možemo promeniti za nekoliko nedelja, odnosno meseci. Samo redukcija telesne težine postignuta kroz postepeno menjanje životnih navika, dovešće do trajnog rezultata.

Industrija brze hrane (hrana smeće)

Kada govorimo o pravilnoj ishrani, veoma mi smeta činjenica da se sve lošije i nezdravije hranimo. Ne shvatamo, kao da smo hipnotisani, da postajemo dobrovoljne žrtve marketinga industrije brze hrane. Brzo menjamo naše navike i ukuse. Prihvatamo, kao najsavremenija dostignuća zapadne civilizacije njihovu „brzu hranu“ koju i oni sami nazivaju džank fud – hrana smeće.

U svetu se godišnje troši milijarde hamburgera, big mekova, milk šejkova, krompirića, pica i pečenih pilića. U svemu ovome ima veoma mnogo masti, holesterola, soli, začina, rafinisanog šećera, mnogo kalorija a malo ili ni malo vitamina, a još manje preko potrebnih mikroelemenata (gvožđe, magnezijum, selen i drugi minerali).

U tehnologiji brze ishrane, koristi se najštetnija vrsta masti, pošto se radi o stalno ključalim uljima u koja se guraju krompirići i pilići. Ključanje ulja izaziva stvaranje akroleina, koji su moćne kancerogene materije. „Hrana smeće“ je jedino bezbedna sa tačke gledišta infekcija i crevnih zaraza, ali je zato moćan uzrok epidemije kardiovaskularnih oboljenja, kuge savremenog sveta, pogotovo u zemljama istočne Evrope.

I ne samo to, Amerikanci su dokazali da je ona, baš zato što je nekompletna i nezdrava hrana, uzrok agresivnog ponašanja mlade generacije koja najviše konzumira tu hranu, jer u organizam ne unose ono što im je potrebno. Roditelji nisu svesni da dajući deci novac za skupa gazlrana pića i hamburgere prepuštaju svoju decu uticaju brze hrane čime im čine strahovitu nesreću.

Profesor dr Mihailo Vučinić

Izvor: Oboljenja vena – Prof. dr Mihailo Vučinić