Haiku pesme Zorice Sentić
Haiku poezija voza jedne misli i jednog trena
pet poljubaca i
voz ode.
*
Na vreme čekaj,
voz ne čeka tebe
Ne pitaj – zašto!
*
Odakle dolazi voz?
Ne znam,
ali se danas ne žurim.
*
Propustih
sve vozove;
jednog mi je žao – tvog.
*
U životu
sve vozove propustih.
Koliko je sledećih?
*
Ulazim u voz,
zatvorenih očiju.
Ne znam kud ide.
*
Voz stoji, ti juriš,
krila su ti ispala.
Čuvam ih.
*
Pariz – Beograd,
u vozu sa tobom.
Romantika.
*
Briga me, ako
propustim voz za raj.
Nisi u njemu.
Zorica Sentić
Vozovi dolaze
sa njima i novi izazovi
koji brišu sećanja
podstaknu nadanja
želje i očekivanja
i donesu nova
slična razočaravanja
ili uobliče ono što želimo
i pruže novu priliku
da iz svega
nešto novo naučimo
ili samo kako da
svoj život,
prema sopstvenoj meri
ponovo uobličimo