Kako se peče rakija. Kazan za rakiju. Pečenje rakije

Mariva Milosavljević je nastarija kazandžika u selu. Kako se priprema kazan za rakiju i kako se peče rakija

 

Tragajući za kvalitetnom rakijom došli smo u selo Plažane kod Despotovca u dom najstarije kazandžike u selu sedamdesetogodišnje Marive Milosavljević, koja još aktivno za svoje prijatelje i komšije peče kvalitetnu rakiju.

Baka Mariva je pristala da nam otkrije tajnu ovog starog zanimljivog ali i napornog zanata. Uzimajući suve grančice i stavljajući ih u ostarelo ložište kazana počela je svoju priču o kazandžijskom životu: „Ovaj kazan je kupio moj pokojni suprug Radiša Milosavljević 1972. godine u Svilajncu. On je radio u rudniku, a ja sam volovima vukla kazan do kuća mušterija i tako zaradjivala. Svi su bili zadovoljni kvalitetom rakije, niko se nije žalio. Ja i ovaj kazan smo svašta prošli, zato sam rešila da barem ove penzionerske dane provedemo u miru.“

Stari kazan više nije u pokretu, stoji u dvorištu dok ne prokuva poslednje bure savrele šljive, e tada ova vesela mašina zapeva svojim najačim glasom, dođu prijatelji i komšije i uz šalu, razgovor i po neku ljutu posao se brzo završi. Plata koju kazandzija zaradi nije u novcu već u ušuru, što je zanimljivo istaći sada kada se čak i vreme meri količinom novca. Ušur predstavlja dva litara rakije koja kazandziji sleduju. Čekajući komšije koji danas peku baka Mariva nam je objasnila jednostavne delove kazana i njihovu ulogu: „Tu su postolje sa četiri metalna točka koja nose konstrukciju, duboku metalnu posudu koja se naziva kazan i koja se može podizati i spuštati i u njoj se savrela komina krčka, ložište, tabarku u kojoj se nalazi voda i gde se para pretvara u rakiju, lulu koja iz kazana sakuplja paru i dovodi do tabarke i kapak koji je tu da spreči isparavanje kvalitetnih sastojaka komine. Još efikasniji i sigurniji način za sprečavanje isparavanja je smesa od brašna, mekinja i vode, kojom se premazuju spojni delovi kapaka i lule“, sa velikim iskustvom objašnjava baka Mariva.

Dok lagano vatrica pucketa i tabarka se dimi, na kapiji gurajući metalna kolica puna buradi sa kominom ulaze sedamdesetogodišnji bračni par Miodrag i Vera Mirković. Njihovo prijateljstvo sa Marivom traje više od trideset godina i oni za nji imaju samo reči hvale. Za njima ulazi i komšija Mile Milosavljević, spreman da pomogne svojoj komšinici i rodjaki baka Marivi. Baka Mariva mu je neizmerno zahvalna jer je posao oko kazana iako zanimjliv jako naporan, zato je pomoć mladjeg komšije i rodjaka uvek dobrodošla.

Po njihovom dolasku otpočeo je proces zalaganja kazana. Savrela šljiva (komina) se sipa u kazan, zatvara se kapakom i postavlja se lula. Posle ovog procesa čeka se najduže četrdesetpet minuta da istekne rakija. Kazandžika i komšija Mile vešto zalažu kazan, a za to vreme deda Miodrag nam priča kako je pripremio kominu: “Šljiva treba da dvadesetak dana dobro savri u buradima i tek posle tog procesa ona može da se peče.“.

Dok smo čekali da isteče sva rakija i ispare svi kvalitetni sastojci komine baka Mariva je otkrila tajnu kvaliteta njene rakije: „Moj kazan je izradjen od finog tankog bakra, to utiče na kvalitet rakije, a postoji i hrapav koji daje drugačiji kvalitet.“ Stručnjaci za proizvodnju rakije smatraju da kvalitet rakije i zavisi od bakra jer bakar uklanja sve štetne sastojke iz komine. Kada je istekla sva kvalitetna rakija, Mariva i komšija Mile su otpočeli proces razlaganja kazana. Lula se otvara i hladi, zatim se iz kazana izruči nekvalitetni deo savrele šljive (djibra), zatim se kazan hladi.

Posao je veoma opasan jer je lice osobe koja ovo obavlja izloženo visokoj temperaturi i može doći do opekotina. Ali baka Mariva i komšija Mile nastavljaju zalaganje sledećeg kazana, i to se ponavlja dok sva rakija ne bude ispečena.

Polako kapljice rakije zvezkaju po drvenoj posadi koja se naziva dzbanera, a pored kazana baka Vera se sa setom seća sedeljki oko kazana: „Ranije se najavljivalo ko peče rakiju, pa se pekao krompir, kukuruz, stariji vode brigu o kazanu a mladi se šale, igraju, pevaju do kasno u noć. Sada mladi imaju neku drugu zabavu ne zanimaju ih kazani“.

Sunce je zašlo za oblake, ulično svetlo se odavno svetli u dvorištu najstarije kazandžike peče se poslednji kazan pred počinak. Sutra je očekuje pečenje drugim komšijama jedino će Mile i sutra i svih dana dok baka Mariva peče biti tu da pomogne ukoliko nešto bude zatrebalo. Nije umorna, ona i pored svog krhkog zdravlja uspeva da izdrzi: „Odmaraću se kad ispečem svu rakiju, kad rakija čeka za bolesti vremena nema“, priča baka Mariva.

Proizvodnja rakije u ovom selu je postao ženski posao, pored baka Marive i šezdesetogodišnja Slobodanka Vučković aktivno peče mušterijama po selu. Kazana je u ovom selu sve manje, omladina nije zaniteresovana da nastavi ovaj drevni zanat, tužno je što će prestankom rada starih kazandžika, nestati i tragovi stare srpske rakije.

 

Tekst i fotografije: Marko Mirković