Pacijenti i zdravstveni sistem u Srbiji. Kako je bolnica postala bolest države
Zdravstveni sistem u Srbiji se očitava u bolnici gde pacijenti nemaju ni pravilnu dijagnostiku, ni tretman, ni negu a ni lekove
Povodom informacije da je Srbija opet na zadnjem mestu po zdravstvenoj zaštiti u Evropi. Mi smo zvanično evropsko dno brige o pacijentu i zdravlju naroda. Ovaj tekst zato posvećujem svim onim dobrim, moralnim i požrtvovanim lekarima i medicinskim sestrama, koji se i pored viška pacijenata i bolesti a manjka lekova i sredstava, ipak bore da spasu nečiji život i nečije zdravlje. Za svoj krvav posao su bedno plaćeni, koliko im je posao odgovoran a državni sistem i ministarstvo zdravlja ih samo ponižava. Ima takvih dobrih ljudi u zdravstvu, i dok njih ima biće i nas.
Ne dao ti Bog da se teže razboliš!
Ko ne poznaje Zdravstveni sistem u Srbiji i nije bio u bolnici u Srbiji na lečenju, ne zna o čemu govorim. Šarene i ljigave poruka sa TV dnevnika i od strane vodećih političara u zemlji stvaraju kod ljudi osećaj da su bolnice u Srbiji sigurna mesta i da naš zdravstveni sistem u Srbiji funkcioniše kako treba. Svaki drugi ili treći TV dnevnik i dnevna novine objave kako je stigla neka donacija za bolnicu, kako je obnovljen operacioni ili neki drugi blok neke bolnice, kako lekovi stižu, kako su naši stručnjaci uradili epohalnu operaciju.
Sve pohvala do pohvale a zdravstveni sistem u Srbiji je potpuno i doslovno urušen pod sadašnjom vlašću potpuno nesposobne i korumpirane ministarke zdravlja i direktora bolnica iz SPS partije. Ima izuzetaka, njima čast, ali je celina trula. I ta celina, ono što se zove Zdravstveni sistem u Srbiji je počeo da se rastače još ranije, da pomenemo glavnog krivca, bivšeg ministra zdravlja Tomicu Milosavljevića, pod čijim rukovodstvom je Zdravstveni sistem u Srbiji suštinski rasturen, jer sve dobro što smo imali je razvalio a sve novo što je uveo je bilo gore od prethodnog i loše je implementirano. Zar vam treba veći dokaz od toga da on, ministar zdravlja, za jednu rutinsku operaciju u panici trči u inostranstvo, svestan kakav rusvaj ima u svom dvorištu.
Tako da je glavni krivac za očajno stanje u zdravstvu Srbije zapravo prethodna vlast, sa URS ministrima punim beščašća i gluposti, koji su vodili i vode ovu zemlju. Da ne govorim za vreme njihovog mandata o pljački farmaceutskih kompanija koje su sistematski kradjom ugušene da ne rade i da ne prave lekove za narod. Sve je to maslo partija i same države na kraju krajeva, da bi se pare iz fabrika prelile u privatne i partijske džepove. Ali da ne lamentiram nad srpskom politikom i korumpiranim partijama, samo da navedem šta ne valja u bolnicama.
Bolnica i zdravstveni sistem u Srbiji treba da vam omogući da kada se razbolite budete adekvatno pregledani i da se uradi precizna dijagnostika, da vam se da tačna dijagnoza, prepišu adekvatni lekovi, terapija ili intervencija, da uslovi za rad doktora i osoblja budu po standardima i da se pravilnom negom sačuva vaše zdravlje i život.
Skoro ničega od toga danas nema u Srbiji i za pacijente je postao rulet i kocka, kada se razbole, šta će da im se desi. Idemo redom, da one koji nisu upoznati sa situacijom upoznamo kako radi zdravstveni sistem u Srbiji i šta mu bolnica nudi, odnosno šta ne može da očekuje. Sve što napišem sam video i doživeo na svojoj koži, to jest telu, i srećom sam još živ. Ali neki nisu, i to zahvaljujući bahatoj, neorganizovanoj i korumpiranoj državi na čelu sa … već znate ko vodi celu stvar.
Šta pacijent treba da očekuje u srpskoj bolnici i kako se zdravstveni sistem u Srbiji brine za njega.
1. Dom zdravlja. Ako vas nešto čudno i jako zaboli, prvo vas očekuje odlazak u dom zdravlja. Dom zdravlja je raj za doktore i sestre a pakao za pacijente, jer tamo više ne pomažu nikome i nizašta. Dom zdravlja je pod prethodnim režimom ministra zdravlja postao kao neka vrsta ambasade za zaslužne partijske drugove lekare, sestre, kumove, ljubavnice i ostalu rodbinu. Fina plata, renovirani domovi zdravlja i laganica posao, lezi lebu da te mažem. U dom zdravlja kada dodjete na red vodjeni elektronskim spravama, lekar vas samo pita šta vas boli, i samo vas uputi dalje. Niti priča sa vama, niti se interesuje za vaše zdravlje, samo gleda da briga predje na drugoga. To što bi on trebao da bude vaš porodični lekar i da vas prati, da zna sve o vama i da 90% vaših problema rešava, to nije njegova briga. On misli da je slabo plaćen za savršene uslove u kojima radi i divlje pacijente koje mora da opslužuje.
Zato vas on samo preusmeri dalje ka lekaru specijalisti. Na primer, dobijete zanoktice, sigurno očekujte da će vas poslati kod pretrpanog dermatologa ili pak hirurga, jer obični kozmetičar koji rešava roblem nije njegov strukovni kolega.
2. Dijagnostika i pregledi. Kada dodjete do specijaliste, ako dodjete, zbog gužvi i redova, on će vas kao na traci ekspresno poslati dalje po sistemu „udri brigu na veselje“, odnosno uputiće vas na dijagnostiku i na preglede raznim aparatima. Ako vam samo treba biohemija, da date krv i urin, to je pesma, to ćete nekako da završite privatno ili o trošku države, ali ako vam treba skener, MRI, rendgen, ultrazvuk, onda ste nadrljali. Oprema je uglavnom stara i u fazi raspada. A ako je nova, to je ona oprema koju su pokazivali na TV-u ali ona ne radi. Zašto? Nema rezervnih i potrošnih delova za nju – tipa crevo, sijalica, film, kabl. Ili čak nema ni lekara specijaliste koji zna da radi sa njom. Zato vas šalju tamo gde ima ili kod privatnika. Tamo gde ima se čeka po 6 meseci a kod privatnika vam treba trećina plate ili pola penzije za dijagnostički pregled, što neko jednostavno nema. U toj igri „mačke i miša“ mnogi pacijenti umru jer im se kasno dijagnostikuje problem. Da li je nekoga briga za to?Da li je nekoga briga što više od godinu i po dana nema običnog barijuma za pregled pacijenata? Običan barijum, koji se maltene u tehničkom supermarketu može kupiti. Toliko su u ministarstvu i fondu zdravlja bahati i nezainteresovani.
3. Dijagnoza. Kada uspete da se pregledate u nekoj bolnici čekajući mesecima na MR, skener, sondu ili nešto ranije plaćajući iz svog džepa, dolazite kod lekara specijaliste da vam postavi dijagnozu. Iznenadite se da su ti lekari specijaliste malo podivljali, nekako su vam suviše brzi i nadobudni za ono vreme kada su radili lekari od struke, mirni, odmereni, sa puno znanja. Ovi rade kao automehaničari, pogledjau nalaz, odrede vam šifru bolesti, pa jer jeste to tačna dijagnoza ili nije, nije ni bitno. Po šifri vam prepišu lek za koji su plaćeni od farmako industrije i oni su mirni.
Kad kažem plaćeni, to je skoro bukvalno tako. Oni dobijaju od farmaceutskih kuća nadoknadu za broj lekova koje na recept prepišu. Te nadoknade su sofisticirane, svode se na plaćanje putovanja na kongres u svetu, odlazak na obuke vam zemlje sa dnevnicama, ulazak u tim za kliničke studije novih lekova koje su inače jako dobro plaćene, i tako redom. Ne daje se direktno novac lekaru, ali se sistematski podmićuje.
4. Operacija, terapija, lekovi. Ako treba da idete na operaciju i preživite istu, očekuje vas sagledavanje onoga što će vas dočekati na nebu ako ste grešno živeli – pakao. Pakao u bolnicama. Lekova i dalje nema, ali nema ni opreme, odeće, drenova, nema sestre da vas neguje. Puno pacijenata a malo medicinskih sestara za negu operisanih. Puno problema a malo rešenja. Ako se ne daj Bože uneredite, morali biste znati da vam bolnica neće dati novu pidžamu jer je nema. Ako vam nedostaje krv, morate preko Facebook mreže sami napraviti kampanju da do iste dodjete. Ako vam treba neka proteza, toga ima kod privatnika, ali mora da se plati, osim ako nećete dve godine da čekate da se u bolnici završi tender za nabavku proteza.
Sad, bilo bi to super kada bi vam lekari dali lek za koji su potplaćeni da vam ga prepisuju, jer bi vam on i pomogao. Ali leka nema. Nema ni zamenskog leka. Lekova nema. Iznenadjujuće ali surovo istinito, lekova nema u bolnicama u Srbiji. Terapiju koju vam lekar prepiše u bolnici nije terapija koja bi trebalo da se dobije, nego su to neki lekovi koje ima na stanju i koji možda deluju u vašem slučaju, makar kao placebo. Na primer, za svaki tip kancera se daje drugačija hemoterapija. Imate sto različitih vrsta kancera, biće i sto citostatika. A ne, u Srbiji imate 3 citostatika na stanju, pa koji je najbliži vašoj bolesti. Za neke maligne bolesti i nema uopšte odgovarajućih citostatika, nego morate da ih nabavljate samostalno i švercujete ih iz inostranstva ako želite da preživite ili poživite duže. Ili kao bivši ministar zdravlja i politička elita odete u inostranstvo da se lečite.
5. Lekar i pacijent. Nakon svega, radosni što ste uopšte živi očekujete od lekara ljudsku reč i utehu i pažnju, ali onda shvatite da njima smanjuju i onako male plate što imaju, i da vas oni sada u ličnom besu vide kao problem a na kao svrhu njihovog posla i dužnosti. Pokušavate kao pacijent na fin način da udjete lekaru pod kožu ali njega interesuje samo kako da vrati kredite u koje je upao, stalno očekujući da će njegovo zvanje i znanje biti adekvatno plaćeno. Tako da se jedino interesuje da li ste mu nešto od papirnih novčanica strpali u poklon torbu koji ste mu dali, poklon bajatih stvari koji već treću godinu ide iz ruke u ruke kao bedan znak pažnje medju siromašnim ljudima.
Kada doktor vidi da mu niste zahvalni u odredjenom iznosu, neće biti ni on zahvalan prema vama, tim pre što ga je u medjuvremenu iznervirao bahati pacijent koj je uralo po bolnici iznenadjen što ničega nema i što ga niko ne gleda. Taj bahati pacijent je s pravom očekivao da u bolnici vidi slike sa TV dnevnika ali zdravstveni sistem u Srbiji to nije.
Sve u svemu, lečite se pre nego se razbolite, jer i zdrav čovek bi se razboleo od bolesti zdravstvenog sistema koji je u našim bolnicama. Čudo da smo još uvek i živi.
(Autor nije želeo da se potpiše zbog mogućih posledica po svoj posao)
Isto je i kod nas. Stavili generičke lijekove na recept koji ne pomažu pa ti još i ne savjetuje pravi pa da ga i kupiš sam nego sam po iskustvu tražiš lijek. Ma katastrofa. Evo za primjer. Dogodi mi se upala rodnice, nije prvi put pa opet nešto i naučiš. Prvo, uopće dobiti nekoga na telefon je loto.Nekim slučajem javila se ginekologinja:“joj, gužva mi je prepunjeni smo, ne stignem…kakve simptome imate, dobro, evo vam Plimicol dvije kutije vaginaleta i krema. Na recept. A koliko znam taj Pllimicol je uvijek bio neki slabi, pa mi ga ranije nije nitko ni davao. Ranije je Canesten sve izliječio. Meni se u međuvremenu i povraćalo u mučnina i groznica i to sam rekla ali ne, terapija. Nije pomoglo,naravno desetak dana kljukanja bezuspješno. Došla sam nenaručena, prvo me sestra oprala zašto ne dođem na početak radnog vremena nego na sredinu jer ona mora sterilizirati instrumente i bla bla bla….hej, tri godine me nije bilo jer sam bila ok, nisam ni znala da je toliko prošlo, jača prehlada i pao mi imunitet. I to dobro. I primi me. Inače nemam dobra iskustva sa ženama ginekolozima, pravi mesari i to mi je bio jedini strah. Budući da je doktor otišao koji je prije bio, taj je bio bezobrazan i neljubazan i naplaćivao je ultrazvuk, netko ga je prijavio i nema ga…uglavnom nisam znala za promjenu. I sad priča bla bla bla o svemu i svačemu a ja se mislim sad će mesarenje početi, nije bilo ugodno i bez boli, pa logično upala…i izvadi bris i u pola sekunde kaže, nema ništa, ni bakterija ni gljivica a ja ju gledam. Pala vam je flora. I naravno, ništa ne dobijem nego da sama kupim vaginalete za održavanje flore od kantarionovog ulja, pa to mogu i zdrave žene,mislim. I ajd dobro, opali me tu taj račun u ljekarni, što god je bez recepta je skupo. Potrošim i dani prolaze a meni isto. Jedino sam eto posegnula za uvinim čajem i čajem od ječma i tako riješila miučninu i povraćanje pražnjenjem mjehura. I što sad? ginekologica kao da nema pojma, a ja otišla i silom prilika kupila Canesten sve u kompletu sa kremom. Pa zar je bilo teško reći da bi to trebala? Ne razumijem. u potragu za novim ginekologom, ništa ne valjaju, valjaju samo privatnici a oni su skupi da je to nemoguće, samo savjet košta 350 kuna. Eto, sam svoj doktor pa se liječi. Isti slučaj i kod liječnika, daju sve neke loše lijekove koji ne pomažu, odjednom ništa nije na recept. Katastrofa. kao da je cilj uništiti živote i neka svi poumiru. zbog štrajka liječnika, zeznuti su pacijenti, nekima je bila hitna operacija, lista čekanja se pomakla, sad su im svima smanjenje plaće, mislim 20 posto, e pa sad ćemo tek biti prepušteni nebrizi, kad nema motivacije ni zadovoljstva neka plati siromašni bolesnik. Zdravi mogu biti samo bogati, tako je to.
Lijep pozdrav iz Zagreba.
Da ne pričam koliko je čekanje na operacije, možeš i umrijet ako nemaš vezu i po godinu dana se čeka. Ako si trudnica za prvi pregled naruči te za dva mjeseca.
Ne spomenuh da su me vaginalete Canesten i krema stajale 85 kuna, a to nije mali novac, prije je išlo na recept, ali skuplje je ostati bolestan, posudila sam novce. Pa sad vi recite kome služe liječnici, nažalost. I da, čak recimo ginekolog ti predloži, pa ako vam se žuri na pregled dođite kod mene privatno….ne možeš vjerovati čime se sve služe. Kaos i katastrofa.
Treći problem, odete privatniku ginekologu,nakon što vam primarni ne pomogne, on propiše lijekove i uputnicu i onda vam ga primarni ginekolog ne ispoštiva jer ste išli privatno. Takva je ludnica u nas.
Najgori doktori i sestre po bolnicama.Ne strucni,drski,neodgovorni,ne pazljivi,grubi,vicu,odbojni,ne profesionalni prema poslu i pre svega bolesniku.Najgori i odvratni.Treba ih pola izbaciti sa posla.Neradnici.
Jedino su gori od najgorih lekara i medicinskih sestara sami pacijenti u Srbiji.
Nadrndani i isfrustrirani pacijenti glupo i budalasto veruju medijima i političarima da su bolnice opremljene, da imaju instrumente i lekove, da je zdravstveni sistem fenomenalan, da nema čekanja za preglede i terapije i da svi loše plaćeni doktori treba da se ushite i tresu od sreće kada mu dodjete na pregled, a da medicinske sestre koje se bave govnima pacijenata za 25,000 dinara mesečno treba da se bacaju od servilnosti na pacijente, smeše i maze polulude pacijente.
Ti isti budalasti pacijenti očekuju čudo od istrošenih i poniženih doktora i sestara, koji decenijama rade za bedne plate najstresniji posao na svetu, i iz godine u godinu su im primanja sve manja kao i dostojanstvo kao čoveka i lekara. I to sve u zemlji u kojoj ništa ne funkcioniše i gde je zdravstvo samo trošak za državu, pa država NAMERNO uskraćuje novac lekarima, sestrama i bolnicama, NAMERNO uskraćuje lekove i medicinsku opremu za lečenje.
Ali budalasti pacijent NE ŽELI DA TO ZNA, on samo gleda svoje jadno dupe i krivi lekare i nevine sestre za svoju muku. I bole ga uvo što su lekari na ivici samoubistva, jer im svakodnevno umiru pacijenti zbog OPŠTEG NEMARA DRŽAVE.
Zato lekari odlaze ubrzano iz zemlje, što zbog države a što baš zbog takvih poluludih pacijenata koji veruju da imaju VEĆA PRAVA od realnih mogućnosto koje im bolnice (čitaj Država) pružaju.
Zato tuku doktore, lupaju nogom o vrata ordinacija, viču i prete, vade pištolje, ucenjuju, podmićuju, tuže i dižu hajku po medijima, terajući i ono malo vrednih lekara da odu iz zemlje ili dignu ruke od takvih glupih i ludih pacijenata.