Ceni vreme jer je dragoceno kao zlato
Vrli čovek zna da je vreme dragoceno kao zlato
Život nam je pokazao da vreme leti brzo kao galop konja. Vrli čovek ga zna ceniti jer je vreme dragocenije od zlata.
Nekada je u Severnoj Song dinastiji živeo istoričar po imenu Liu Šu koji je bio poznat po svom uzvišenom karakteru i plemenitim težnjama. Tokom celog svog života je bio marljiv u učenju. Takođe je bio čovek velike samodiscipline. Za svaki dan je imao logičan raspored tako da nikad nije traćio svoje vreme.
Liu je proučavao konfučijansku klasiku kada je bio mlad i pokušavao je da svaki dan neki njen deo nauči napamet. Ustvari, bio je toliko zainteresovan da klasiku Konfučija nauči napamet da je često zaboravljao da jede ili ode na počinak. Kada je Liu Šu imao osam godina jedan gost u njihovoj kući reče da Konfučije nije imao braće. Liu Šu je odmah citirao relevantan odlomak da dokaže da je Konfučije imao brata. Njegov odgovor je zadivio sve prisutne. Liu Šu je uvek bio u stanju da odgovori na pitanja postavljana od njegovih mladih prijatelja. Rekao im je da će odgovore naći u knjigama i da bi trebalo da čitaju više kako bi i sami pronašli odgovore.
Sa 18 godina Liu Šu je prošao ispit na pokrajinskom nivou u državnoj službi. Jan Šu premijer u to vreme, bio je impresioniran odličnim odgovorima Liu Šua o klasičnim delima, pa ga je pozvao da drži predavanja na kraljevskom koledžu. Jan Šu je čak sobom poveo grupu vladinih zvaničnika da prisustvuju predavanjima Liu Šua. Liu Šuovo iscrpno poznavanje i razumevanje klasike, kao i njegov odličan karakter, bile su toliko hipnotične da je to podstreklo trend studiranja klasike.
Kada je Liju Šu čuo da Song Cidao, naučnik i vladin zvaničnik iz Hao prefekture, ima veliku kolekciju knjiga, putovao je nekoliko stotina milja samo da bi pozajmljivao knjige. Song Cidao pozva Liu Šua da ostane u njegovoj kući organizujući proslavu kao dobrodošlicu. Ali Liu Šu reče: „Vi, kao i svi ovi ljudi znajte da nisam došao zbog hrane i pića te vas molim uklonite svo jelo, došao sam čezneći za znanje koje se nalazi u vašoj odličnoj kolekciji knjiga.“
Nakon što ga je Song Cidao odveo u svoju privatnu biblioteku Liu poče da danonoćno čita i prepisuje knjige tokom nešto više od dve nedelje sve dok nije prostudirao i prepisao sve knjige koje su mu bile interesantne. Song Cidao uzdahnu, „Zadivljujuće je da ste u stanju izdržati takve teškoće.“
Liu Šu se nasmeši: „Kakve teškoće što više čitam to više postajem bistriji. Čitanje je beskonačna radost!“
Liu Šu je bio veoma opraštajući i pošten vladin zvaničnik. Govorio je istinu u svakom trenutku. Zalagao se sledeći način dva mudra kraljeva, Jao i Šun-a i upravljao svojim narodom dobrotom. Zato što je zaista bio upućen u potrebe svog naroda i slušao njegov glas, oni su ga voleli i divili mu se. Pridržavao se je veoma strogih standarda. Osim malo vremena za spavanje, Liu Šu je provodio čitavo svoje raspoloživo vreme studirajući i radeći značajne stvari. Bez obzira na to šta se dešava oko njega, Liu, Šu je pouzdano studirao svaki dan. Jednom je napisao knjigu u kojoj je naveo 20 grešaka koje je napravio i 18 stvari koje je mogao bolje uraditi. Da bi izbegao greške pravovremeno je vršio introspekciju. Manifestacija poštenja i hrabrosti Liu Šua su zaista za pohvalu.
Od davnina, svi oni koji su gajili plemenite ambicije su cenili vreme. Bejaše drevna poslovica: „Mudrac neće ceniti komad žada dug jedan metar, ali hoće inču vremena.“
Tao Juanming, poznati pesnik iz Jin dinastije je jednom rekao: „Premijera nečijeg života se ne vraća kao što se sa sigurnošću jutro jednog dana neće ponovo pojaviti tog istog dana. Savetujem vas da cenite vreme jer vreme ne čeka na vas.“
Njihova odlična kultivacija moralnih vrednosti i uzvišenih karaktera su nam velika lekcija koju treba naučiti.
Tekst preuzet sa sajta http://biserdobisera.net/