Zašto su šeici kupili Jat – Air Srbija nema gde da sleti

Na pitanje zašto su emiraćani kupili Jat i došli u Srbiju odgovor može biti zapanjujući ali veoma logičan. Air Srbija neće imati gde da sleti

 

 

Nebo i zemlja. Air Srbija i sletanje

Samo nešto malo ekonomskog znanja i iskustva je dovoljno da se razume da nije logično da šeici iz Emirata kupe Jat i stvore novi avio brand Air Srbija. Domaći avioprevoznik je decenijama u gubitku, flota aviona je stara, infrastruktura slaba i ne mnogo savremena. Jedino što je bilo vredno kupiti je Aerodrom Beograd, firma koja servisira avio kompanije. To se zna i zbog toga je to dobro parče kolača srpske ekonomije već kupio poznati „poslovni čovek“ s one strane zakona, trenutno u zatvoru. Tada kada je kupovao Aerodrom nije bio u zatvoru, dakako.

Sama kupovina Jat-a je u medijima predstavljena kao Grand parada Vlade i maltene da će to da nas spasi svih naših nedaća, tako je to dobro što su arapi kupili domaću avio kompaniju na izdisaju. Pa i jeste dobro ako smo im dali problem. Za običnog putnika to i nije neka posebna stvar, s obzirom da je omogućeno da letimo i sa drugim, boljim avio kompanijama. Doduše, država se žestoko potrudila da onemogući zdravu konkurenciju avio kompanija u našoj zemlji, čuvajući kakvu takvu održivost Jat-a i čekajući budućeg kupca.

I dodjoše kupci, iz Emirata. Šeici. I napravi se Air Srbija da vozi nebeski narod.

U redu, desilo se, šta sad tu da se radi, raduje se vlada, raduju se šeici, raduje se narod sav ponosan što se sada jedna arapska kompanija zove Air Srbija. Ta priča me nije mnogo ni zanimala, posebno ne kako je nastao logo za Air Srbija i kakvi su sve Grand ružičasti planovi sa avio kompanijom, ali mi je u posetu došla prijateljica koja je dugo godina u avio biznisu, na vodećim položajima. Upitao sam je iz radoznalosti sledeće: „Znaš li zašto su arapi kupili Jat?“

„Znam. Uz pet dobrih jaja dobili su i jedno kvarno.“

„Misliš da je Jat, to jest sada Air Srbija to kvarno jaje? Zar Air Srbija nema neke zanimljive destinacije koje drži, lotove, tako vi to kažete.“

„Nema. Jat je kao avio kompanija odavno propao u svakom pogledu. Ranije je Jat stvarno držao zanimljive putne destinacije ka Bliskom Istoku i prema Africi, i imao nekoliko isplativih interkontinentalnih letova. Godinama već ništa vredno nema, sve je to nestalo u tranziciji. Danas Air Srbija nema gde da sleti na stranim aerodromima, nema dobre letove, nema dobra vremena letova, a nema ni dovoljno putnika.“

„Dobro, ali možda arapima Beograd treba kao tranzitni centar?“ – nastavih ja.

„Ne, ne treba im. Avio saobraćaj je tako postao definisan i jasan, da Beograd nikako ne može da bude neka bitna i velika tranzitna avio luka danas. Beograd može svakako da postane bolji i veći aerodrom, da bude atraktivniji za regionalni tranzit, servis, dopunu goriva, i tako redom, ali je arapima potpuno nebitan. Nisu oni uzeli Jat zbog avio saobraćaja, tim pre što ovde ne toče svoju naftu, to jest kerozin, nego kupuju ruski kerozin, jer Rusi drže tokove snabdevanja avio gorivom ovde“.

 „Pa zbog čega su ga onda uzeli?“

„Zbog obradive zemlje, da pokriju akciju kupovine ogromnih površina zemlje, 6 do 8 poljoprivrednih kombinata najbolje zemlje u Vojvodini. Njih to zanima, a Jat je vatromet za narod, da se ostalo lakše provuče. Uz to, preko Jat-a će u budućnosti lobirati za zaštitu svojih interesa ovde, i političkih i ekonomskih, jer je nacionalni avio prevoznik uvek bitan politički igrač, koji je povezan sa svakakvim nacionalno bitnim poslovima, belim i sivim“.

Da. Tada mi je postalo jasno. Naime, Ujedinjeni Arapski Emirati su jedni od najvećih kupaca kvalitetne zemlje za uzgoj ratarskih kultura u svetu. Jedno predavanje koje se zove Otimanje zemlja – Land grabbing koje je objavljeno ranije  na ovom sajtu sve objašnjava. Jer, najveći otimači zemljišta u vidu vlada su: Velika Britanija, SAD, Indija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kanada, Kina.

Ali sada se postavlja drugo pitanje, šta će Arapima zemlja kada imaju pare da kupuju jeftinu hranu svuda po svetu? A i sami je uzgajaju na velikim farmama po pustinjima.

Odgovor sledi iz datog predavanja – Ujedinjeni Arapski Emirati su najveći proizvodjači GMO hrane na „otetoj zemlji“. Svu tu zemlju koju kupe ili unajme po svetu, koriste za proizvodnju genetski modifikovane hrane. U dogovoru sa Amerikancima, svakako. Da se Vlasi ne dosete. Naši Vlasi, mi. Da se ne dosetimo da avion i ne mora da sleti kod nas, već da može da nas preleti, a da zemlja može i za neke druge stvari da se koristi, umesto organske poljoprivrede.

Otuda postaje jasno kako je odmah nakon prodaje Jat-a arapima, krenula žestoka vladina kampanja da se legalizuje uzgoj GMO hrane u Srbiji. Ministar poljoprivrede koji je do juče bio protivnik GMO, odjednom preko noći postaje glavni zagovornik uvodjenja GMO u Srbiju, uz niz elitnih drugova iz partije, vlade i „ekipe“. Čak su napori genetski modifikovanih protagonista išli dotle da su otvoreno i naivno lagali i medijski silovali na sve moguće načine narod, samo da ostvare zadatak koji su im šeici postavili. Tolika je moć petro dolara.

Da li je to korupcija na visokom nivou?

Ne, nije. U dnevniku RTS-a se kaže da je to povoljan medjudržavni dogovor. Državna strategija i vizija vlade koja nas vodi u bolju budućnost. To je ni malo naivna Vlada koja nas vodi u Nebesku Srbiju, jer bez zemlje možemo samo na nebo.

I Srbi odleteše u nebo sa Air Srbija. Ionako neće imati više gde da slete.

Š.V.

Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.

 

I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.

² I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.

³ I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.

⁴ I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;

⁵ A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.

⁶ I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.

⁷ A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.

⁸ A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.

⁹ Ko ima uši da čuje neka čuje.